Iako su dosadašnja istraživanja pokazala da genetika igra ulogu u tome kakav će biti vaš indeks telesne mase, gojaznost nikako nije sudbinski predodređena.

Procenat gojaznih ljudi porastao je od 1990. godine sa 11,6 odsto na 29,4 odsto, ali doktor Den Delski uzrok pre svega vidi u promenama vezanim za okolinu i naš način života, a ne u promenama vezanim za ljudsku DNK .

- Procenat gojaznih ljudi dramatično je porastao, ali se ljudski genom nije menjao - kaže Delski.

Sudeći prema istraživanju objavljenom u magazinu “PLOS Medicine”, predispozicija za gojaznost može se vežbanjem smanjiti za čitavih 40 odsto. Zato, pre nego što svu krivicu za svoj višak kilograma svalite na svoje roditelje, budite iskreni prema sebi i zapitajte se koliko ste, uopšte, fizički aktivni tokom dana. Da li vežbate preporučenih 150 do 300 minuta nedeljno? Takođe, ako vežbate, kada ste poslednji put promenili rutinu? Naš metabolizam brzo se prilagođava određenom režimu, pa je potrebno menjati ga na svakih 6-8 nedelja, a osim kardio treninga bilo bi dobro uključiti i trening snage.

Naravno, fizičku aktivnost trebalo bi da sledi i pravilna ishrana. Iz nje potpuno izbacite šećer (to je prvo i osnovno), belo brašno svedite na minimum, držite se što dalje od industrijski prerađene hrane, a uključite dosta povrća i par porcija voća dnevno.

U svakom slučaju, bez obzira na to kakvi bili vaši geni - upravo vi imate moć da kontrolišete svoje navike.