Kada pomenemo stres, verovatno se i dodatno uplašimo i od same reči, da smo zaboravili šta on izvorno predstavlja.

Stres se obično odnosi na dve stvari: psihološku percepciju naše borbe sa teškoćama i pritiskom, s jedne strane, i reakciju tela na tu istu borbu, s druge strane. Obrada stresa uključuje mnoge sisteme našeg tela, od metabolizma, mišića, do mozga.

Izvesna količina stresa je neophodna za sva živa bića: to je sredstvo borbe i odgovara na izazove neizvesnosti postojanja. Percepcija opasnosti pokreće sistem automatskog odgovora, poznat kao ”bori se ili beži”, a koji se aktivira putem hormonskih signala, i priprema nas da odgovorimo na pretnju, ili pobegnemo od nje. Stresan događaj, recimo pojava zmije na putu, ili unutrašnji događaj poput straha od promene, izaziva “divljanje” hormona, adrenalina i kortizola, koji prodiru kroz celo telo, ubrzavaju rad srca i cirkulaciju krvi kako bi se podržala brza akcija, mobilizacija masti i šećera za brzu energiju, fokusiranje pažnje na praćenje opasnosti, pripremanje mišića za kretanje i još mnogo toga.

Obično je potrebno neko vreme da se telo smiri, nakon reakcije izazvane stresom. Produžen ili čest odgovor organizma na stres može imati štetne fizičke i psihološke posledice, uključujući bolesti srca, kao i pojavu anksioznosti ili depresije.

Kako se rešiti stresa? Usvajanjem 5 efikasnih načina na koje se sigurni, samopouzdani ljudi nose sa stresom, možete smanjiti stepen uticaja stresa na vas, brže se opustiti i osetiti novo, kvalitetno samopouzdanje.

Ovo su 5, od mnogih načina, kako se samouvereni ljudi nose sa stresom:

1. Prihvataju samo odgovarajuću količinu odgovornosti, nikada previše.

Samouvereni ljudi su u stanju da priznaju razumljive greške u svakodnevnim situacijama, a da to ne prouzrokuje njihov osećaj narušenog samopouzdanja. To im omogućava da preuzmu odgovornost u situacijama koje to opravdavaju.

S druge strane, ljudi sigurni u sebe ne pretpostavljaju da je svaka greška njihova greška. Oni prepoznaju da i drugi ljudi, zajedno sa njima prave greške ili izazivaju nesporazume, znači odgovornost je podeljena. Upravo ovakav pravac razmišljanja doprinosi njihovom stabilnom samopoštovanju.

2. Predviđaju periode stresa i pripremaju dobro rešenje za te situacije.

Samopouzdani ljudi imaju tendenciju da traže rešenja, i samo je pitanje izbora najbolje opcije. Oni ostaju mirni, što im omogućava da jasno vide svoje potencijalne izbore.

Nasuprot tome, zabrinuti i anksiozni ljudi imaju tendenciju da brinu i predviđaju neuspehe umesto da tragaju za rešenjima i na taj način podižu nivo stresa. Takva osoba može misliti o potencijalnom rešenju izvora stresa, ali njihov pesimizam uzrokuje da pretpostavlja da njihovo rešenje neće lako rešiti taj problem. Na primer, recimo da auto anksiozne osobe počinje da pravi nepoznatu buku. Ona će odmah pomisliti da će račun za popravku auta biti visok, ili ko god ih bude popravljao neće u potpunosti rešiti problem, i moraće se više puta vraćati. Ovakva negativna očekivanja samo ometaju anksiozne osobe u rešavanju njihovih problema.

3. Prepoznaju kada brzo donošenje odluke nije poželjno.

Samouvereni ljudi imaju tendenciju da pretpostavljaju da pri rešavanju problema neće sve ići baš glatko. Ako propuste jednu priliku, očekuju da će se još jedna pojaviti iza ugla. Oni, dakle, znaju strpljivo da čekaju najbolju opciju, a ne da srljaju u samo brzo donošenje kakve takve odluke. S druge strane, nepoverljivost može dovesti do nestrpljenja.

Na primer, samouverena osoba kao šef unajmljuje novog zaposlenog kome treba neko vreme da se potpuno osposobi za dati posao. Verovatnije je da će takva osoba sa sigurnošću voditi situaciju u potpunosti. Oni će omogućiti novom zaposlenom neko vreme učenja i grešaka, i dati im više podrške. Ako ne uspe, oni će to rešiti na svoj način, zato što pretpostavljaju mogu da se nose sa bilo kojim scenariom.

4. Ne stide se da pitaju za pomoć ili da postave pitanja.

Samouvereni ljudi ne očekuju od sebe da znaju sve što drugi ljudi znaju, posebno kada su početnici u nečemu. Oni ne dovode u pitanje svoje pravo na postojanje, učenje, i ponekad se takođe osećaju zbunjeno.

U profesionalnim situacijama, uključujući i rad sa drugim ljudima, sigurni ljudi su u stanju da pronađu ravnotežu između upravljanja sobom i potrebom da izraze probleme, ako ih imaju.

Zabrinuti, anksiozni ljudi često pretpostavljaju da će izražavanje nezadovoljstva u profesionalnom odnosu dovesti do toga da druga osoba postane ljuta, dok samopouzdani ljudi to uverenje ne preuzimaju automatski. Ako se neko ljuti na njih zbog postavljanja pitanja, oni to neće shvatiti lično.

5. Očekivanja od drugih su im razumna i objektivna.

Samouvereni ljudi očekuju da će biti u stanju da nađu način da rade lako sa drugima. Oni generalno misle da će, pod uslovom da su pošteni i razumni, drugi ljudi biti isti. Oni ne moraju biti preterano zahtevni, jer znaju da imaju mnogo opcija za rad sa drugima, umesto da se oslanjaju samo na jednu osobu, ili nekoliko ljudi.

Anksiozne osobe mogu dovesti do odlaganja stvari do poslednjeg trenutka, a to često dovodi do žurbe i grešaka, koji samo povećavaju stres, i što se tiče njih, i drugih ljudi. Pošto su samopouzdani ljudi manje zabrinuti, oni su više u stanju da prihvate tuđu perspektivu, a ne samo da razmišljaju o sopstvenoj anksioznosti.

Pored ovih saveta, još jedan saveznik koji vam može pomoći u borbi sa stresom jeste Tensilen.

Tensilen, zahvaljući svom glavnom sastojku, S-adenozil metioninu i kompleksu vitamina B, vraća u normalu balans serotonina i dopamina, supstanci odgovornih za dobro raspoloženje, energiju, apetit i spavanje.

Ako primetite da često prolazite kroz različite faze stresa, onda je to jasan znak da je vašem organizmu potrebna veća količina jedinjenja SAM-e, jer kada se nivo serotonina poveća, simptomi stresa se smanjuju.

Ne dozvolite stresu da vas pobedi… tu je vaš veran saborac Tensilen!

Pink.rs