Šta je glavni uzrok glavobolje?

Hajde da malo upoznamo “neprijatelja” i saznamo kako da mu se suprotstavimo ili barem otežamoposao!

Šta je glavobolja?

Glavobolja je bol u glavi ili licu koji se često opisuje kao pritisak koji pulsira, konstantan, oštar ili tup.Glavobolje se mogu značajno razlikovati u pogledu vrste bola, jačine, lokacije i učestalosti. Nažalost, onesu veoma često stanje koje će većina ljudi iskusiti mnogo puta tokom svog života. Iako većina glavoboljanije opasna, određene vrste mogu biti znak ozbiljnijeg stanja.

Koga pogađaju glavobolje?

Svako može imati glavobolju, uključujući decu, adolescente i odrasle. Oko 96% ljudi barem jednom uživotu doživi glavobolju.

Šta je glavni uzrok glavobolje?

Glavobolja je rezultat interakcije signala između vašeg mozga, krvnih sudova i okolnih nerava. Tokomglavobolje, više mehanizama aktivira specifične nerve koji utiču na mišiće i krvne sudove. Ovi nervi šaljusignale bola vašem mozgu, uzrokujući glavobolju.

Glavobolje se često javljaju u porodicama, posebno migrene. Deca koja imaju migrene obično imaju barjednog biološkog roditelja koji ih takođe doživljava. U stvari, deca čiji roditelji imaju migrene imaju dočetiri puta veće šanse da ih razviju.

Glavobolju takođe mogu izazvati faktori životne sredine, kao što su:

- Jedenje određene hrane ili sastojaka, kao što su kofein, alkohol, fermentisana hrana, čokolada i sir.

- Izlaganje alergenima.

- Pasivno pušenje.

- Jaki mirisi kućnih hemikalija ili parfema.

Postoji više od 150 vrsta glavobolje i sve one spadaju u dve glavne kategorije: primarne i sekundarneglavobolje.

Primarne glavobolje

Disfunkcija ili prekomerna aktivnost funkcija osetljivih na bol u glavi izazivaju primarne glavobolje. Onenisu ni simptom ni uzrokovane osnovnim zdravstvenim stanjem. Neki ljudi mogu nositi gene zbog kojihpostoji veća verovatnoća da će razviti primarne glavobolje.

Vrste primarnih glavobolja uključuju:

- Glavobolje tenzionog tipa (najčešća vrsta glavobolje).

- Glavobolje migrene.

- Klaster glavobolje.

- Nove dnevne uporne glavobolje.

Neke primarne glavobolje mogu biti izazvane faktorima životnog stila ili situacijama, uključujući:

- Alkohol, posebno crno vino.

- Određena hrana, kao što je prerađeno meso koje sadrži nitrate (glavobolje izazvane hranom).

- Konzumiranje nikotina (nikotinska glavobolja).

- Promene u snu ili nedostatak sna.

- Loše držanje tela.

- Teža fizička aktivnost (glavobolje pri naporu).

- Preskočeni obroci (glavobolja gladi).

- Kašljanje, kijanje, izduvavanje nosa, naprezanje (pri pražnjenju creva), snažno smejanje ili plač.

Primarne glavobolje obično nisu opasne, ali mogu biti veoma bolne i poremetiti vaš svakodnevni život.

Sekundarne glavobolje

Osnovno zdravstveno stanje uzrokuje sekundarne glavobolje. Smatraju se simptomom ili znakom stanja.

Vrste sekundarnih glavobolja koje nisu nužno opasne i nestaju nakon što se osnovno stanje leči uključuju:

- Glavobolja od dehidratacije.

- Sinusne glavobolje.

- Glavobolje zbog prekomerne upotrebe lekova.

Vrste sekundarnih glavobolja koje mogu biti znak ozbiljnog ili potencijalno opasnog stanja uključuju:

Kičmene glavobolje su intenzivne glavobolje koje se javljaju kada kičmena tečnost iscuri iz membrane koja pokriva kičmenu moždinu, obično nakon povrede kičme. Većina kičmenih glavobolja može se lečiti kod kuće, ali produžene, nelečene kičmene glavobolje mogu izazvati komplikacije opasne po život, uključujući subduralni hematom i napade.

Glavobolja “sa udarom groma” je izuzetno bolna glavobolja koja se javlja iznenada, poput udara groma.

Ova vrsta glavobolje dostiže svoj najintenzivniji bol u roku od jednog minuta i traje najmanje pet minuta.

Iako glavobolje sa udarima groma ponekad mogu biti bezopasne, važno je odmah potražiti medicinsku
pomoć.

Klaster ili histaminske glavobolje, koje se nazivaju i Bing-Hortonove glavobolje, opisuju se kao razarajuće, probadajuće, pulsirajuće i izuzetno bolne. Veliki broj pacijenata se dugo nosi sa ovim stanjem pre nego što napokon dobiju dijagnozu klaster glavobolje. 

Klaster glavobolja je karakteristična jednostrana glavobolja koja se najčešće javlja u području oka i slepoočnice.

Reč „klaster“ označava akumuliranje. Izraz je skovan jer se klaster glavobolje javljaju redovno i često tokom nekoliko nedelja ili meseci, npr. u proleće ili na jesen, a zatim nakon nekog vremena potpuno nestaju. Jednostrana glavobolja obično je najsnažnija oko oka, a može se širiti ka vilici
i potiljku.

Klaster glavobolje prate i sledeći simptomi:

- Crveno ili suzno oko na bolnoj strani glave

- spušten kapak

- zapušenost ili curenje iz nosa

- agitacija

- pojačano znojenje lica.

Epizoda ove glavobolje traje između 15 minuta i 3 sata. Često nastaje tokom sna u slično vreme i budi obolelog. Interval između napada može biti od dva dana do nekoliko sati. Sa jenjavanjem faze glavobolje, epizode se proređuju do potpunog povlačenja, da bi se nakon nekoliko meseci ili godina vratile.

Pod uticajem su znatno više muškarci nego žene, a pacijenti u proseku imaju 28-30 godina kada se prvi put jave epizode klaster glavobolje.

Koja je razlika između glavobolje i migrene?

Migrena je vrsta primarnog poremećaja glavobolje i smatra se uobičajenim neurološkim stanjem koje izaziva različite simptome, a pre svega pulsirajuću glavobolju na jednoj strani glave. Migrene se često pogoršavaju fizičkom aktivnošću, svetlima, zvucima ili mirisima. Obično traju najmanje četiri sata ili par dana.

Glavobolje su samo jedan od simptoma migrene, dok je sama migrena izuzetno kompleksan poremećaj.

Kako biste razlikovali migrenu od jake glavobolje, najbolje bi bilo da se edukujete u kojim fazama se migrena javlja. Epizoda migrene može se pojaviti u četiri različite faze, iako ne doživljavaju svi svaku fazu.

Premonitorska faza

Lekari premonitornu fazu nazivaju i preglavoboljom ili fazom prodroma (medicinski izraz za rane znake ili simptome bolesti, kao i zdravstvenog problema koji se javljaju pre nego što počnu glavni znaci ili simptomi). Ova faza uključuje ne toliko bolne simptome koji se javljaju satima ili danima pre nego što dođe do glavobolje.

Simptomi premonitorne faze mogu uključivati:

- Neobjašnjive promene raspoloženja

- žudnju za određenom hranom

- ukočenost vrata

- često zevanje

- konstipaciju ili dijareju

- osetljivost na svetlost, zvuk ili mirise.

Faza aure

Aure se odnose na senzorne poremećaje koji se javljaju pre ili tokom napada migrene. Aure mogu uticati na nečiju viziju, dodir ili govor. Vizuelna aura može izazvati sledeće simptome na jednom ili oba oka:

- Treptanje svetla

- cik-cak linije

- zamagljen vid

- slepe tačke koje se vremenom šire.

Senzorne aure izazivaju utrnulost ili peckanje koje počinje u ruci i prelazi na lice. Motorne aure utiču na sposobnost osobe da komunicira i jasno razmišlja. Motorne aure uključuju:

- Nejasan ili zbrkan govor

- poteškoće u razumevanju onoga što drugi kažu

- poteškoće u pisanju reči ili rečenica

- probleme sa jasnim razmišljanjem.

Fizička aktivnost i izlaganje svetlosti, zvuku i mirisima pogoršavaju bol. Međutim, ljudi mogu imati epizode ​​migrene bez pojave glavobolje.

Postdromska faza

Ova faza se javlja nakon što se glavobolja smiri. Ljudi se mogu osećati iscrpljeno, zbunjeno ili generalno
loše tokom postdromske faze koja može trajati od nekoliko sati do nekoliko dana.

Faktori rizika za migrenu

Istraživači i lekari identifikovali su nekoliko faktora povezanih sa većim rizikom od migrene, koji uključuju pol (nežniji pol je zaista nežniji kada je migrena u pitanju), prisutnu porodičnu istoriju migrene, poremećaje raspoloženja, kao što su depresija, anksioznost ili bipolarni poremećaji, kao i poremećaje spavanja.

Lečenje

Efikasno lečenje migrene zahteva pravovremenu i tačnu dijagnozu. Nažalost, precizno dijagnosticiranje predstavlja značajan izazov, kako za pacijente, tako i njihove doktore. Lekar može da dijagnostikuje poremećaje glavobolje, uključujući migrenu, na osnovu simptoma pojedinca i medicinske i porodične istorije, a zatim uputiti osobu neurologu, specijalizovanom za poremećaje nervnog sistema.

Neki faktori načina života mogu pomoći u sprečavanju epizoda migrene i nekih vrsta glavobolje. U pitanju je redovno vežbanje, promene u ishrani, određene tehnike opuštanja, kao što su svesno disanje i učenje tehnika upravljanja stresom, kao i vođenje dnevnika migrene ili glavobolje da biste pratili obrascei otkrili potencijalne okidače.

Glavobolja i magnezijum

Studije su otkrile da ljudi koji imaju migrene imaju niži nivo magnezijuma od ljudi koji nemaju glavobolje. To se objašnjava činjenicom da magnezijum blokira signale u mozgu koji dovode do migrene sa aurom ili promenama vida i drugih čula. Istraživanja takođe sugerišu da magnezijum zaustavlja određene hemikalije koje izazivaju bol. Štaviše, čini se da pad nivoa magnezijuma takođe dovodi do sužavanja krvnih sudova u mozgu, što takođe može igrati ulogu u napadu migrene.

Magnall® Relax je jedinstvena formulacija magnezijuma i kompleksa vitamina B u visokim dozama, koji na prirodan i siguran način pomaže da ostanete mirni, opušteni i u dobrom raspoloženju (psihički i fizički) – što će negativno uticati na pojavu glavobolje!

Magnall® Relax dovodi do smanjenja stresa i omogućava da se osećate bolje, odmornije i opuštenije. Preporučuje se kod osoba koji puno rade i pod konstantnim su stresom, kod anksioznih i depresivnih osoba, za osobe koji su u situacijama velike napetosti i stresa, kao i osobama sa stalnim glavoboljama.

Autor: