Istraživanja sugerišu da mozak u četrdesetim i pedesetim prolazi kroz proces ubrzanja, veruju naučnici Kompjuter mozak interfejs
Mozak počinje dramatično da se menja u srednjim godina, posle 40. godine, a te promene mogle bi da budu ključ u razumevanju demencije i borbi protiv nje, veruju naučnici.
- Ljudski mozak dramatično se menja tokom više perioda u životu, kada životni sat otkucava brže nego obično. Detinjstvo, adolescencija i starost su dobar primer toga. Međutim, tokom odraslog doba sve uglavnom teče regularno. Međutim, postoji period života kada sat u mozgu počne brže da otkucava, a mozak to ni ne primeti. To možda delom izaziva i krv. Ta faza starenja mozga dešava se u četrdesetim i pedesetim godinama, u takozvanjem srednjem dobu, i može da predvidi buduće zdravlje osobe – naveli su Sebastijan Dom-Hansen Alard, doktorand, i Ivon Nolan, profesorka Univerzitetskog koledža u Korku, u tekstu za The Conversation.
Stvorio genetski modifikovane bebe, pa zaglavio robiju: Kineski naučnik oslobođen posle tri godine
Psiholozi koji proučavaju mentalne funkcije kažu da one počinju da opadaju postepeno, u dvadesetim i tridesetim, dodaju. Međutim, kada se proučava pamćenje svakodnevnih događaja, ono je promenjivo i nestabilno tokom srednjih godina.
- Ovo sugeriše da mozak prolazi kroz proces ubrzanja, a ne kroz postepene promene u ovom periodu. Nekoliko struktura mozga se menja u srednjim godinama. Hipokampus, oblast ključna za stvaranje novih memorija, jedna je od njih. Smanjuje se tokom odraslog doba, a ovo smanjenje se ubrzava tokom srednjih godina. To bi moglo da objasni slabije pamćenje. U suštini, ono što omogućuje mozgu da obavlja svoje funkcije su veze između moždanih ćelija – bela masa. One veze sazrevaju sporo, posebno one sa kognitivnim funkcijama. Tokom srednjih godina, mnoge od njih prolaze kroz prekretnicu, od povećanja do gubitka mase. To znači da se signali i informacije ne prenose istom brzinom. Tada počinje da usporava i vreme reakcija. TO je i vreme kada mogu da se primere rani rizici demencije – navode autori.
Oni navode da su naučnici sa Univerziteta Misisipija i Univerziteta Džon Hopkins analizirali prisustvo molekula pod upalom u krvi u srednjim godinama i uspeli su da predvide kognitivne promene u narednih 20 godina.
- Srednje godine mogu biti značajnije za buduće zdravlje mozga nego što mislimo – naveli su Alard i Nolan.
Autor:
