Nikola Tesla je priznao da mu je apstinencija teško padala, ali daje uvek na umu imao viši cilj.
Nikola Tesla jedan je od najpoznatijih i najuticajnijih izumitelja i naučnika u oblasti elektrotehnike i fizike, te mnogi smatraju da se osoba poput njega rađa samo jednom. Njegovi zaključci promenili su izgled sveta, ali se zbog toga svesno odrekao života običnog čoveka, odolevajući brojnim iskušenjima. Nije dozvolio da ga bilo šta ometa dok je razvijao svoje ideje, te se tako odrekao i porodičnog i ljubavnog života, smatrajući da će mu to odvući pažnju i smanjiti produktivnost. Žene je smatrao zabranjenom kategorijom za sebe.
Rođen je u selu Smiljan, tadašnjoj Habsburškoj monarhiji u srpskoj pravoslavnoj porodici. Od malih nogu pokazivao je izuzetnu inteligenciju i interesovanje za tehniku, što ga je kasnije odvelo na put velikih naučnih otkrića.
Tesla je bio sin pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle i majke Georgine, koja je takođe imala prirodan dar za tehniku i izume. Svoje osnovno obrazovanje stekao je u Gospiću i Karlovcu, a kasnije je studirao na Tehničkom univerzitetu u Gracu i Filozofskom fakultetu u Pragu. Iako je bio briljantan student, Tesla nije završio formalno obrazovanje, jer se ubrzo posvetio praktičnom radu i istraživanjima.
Tesla je 1884. godine emigrirao u Sjedinjene Američke Države, gde je kratko radio za Tomasa Edisona, pre nego što su se njihovi profesionalni putevi razdvojili zbog različitih pogleda na električne sisteme. Edison je podržavao istosmernu struju (DC), dok je Tesla razvijao i zagovarao upotrebu naizmenične struje (AC), što je dovelo do tzv. "rata struja". Naizmenična struja, koju je Tesla usavršio i patentirao, pokazala se kao efikasniji sistem za prenos električne energije na daljinu, što je kasnije postalo standard u svetu.
Tesla je dao značajan doprinos u oblasti elektromagnetizma, radijskog prenosa, bežičnog prenosa energije i mnogim drugim poljima.
Tesla je imao ambiciozne ideje o budućnosti tehnologije. Verovao je u mogućnost bežičnog prenosa energije širom sveta, a njegovi radovi na Vordenklif tornju u Njujorku bili su deo te vizije. Iako projekat nije završen zbog nedostatka finansijskih sredstava, Tesla je i dalje bio predan razvoju bežičnih tehnologija. Njegova predviđanja o razvoju komunikacija, robotike, veštačke inteligencije i globalnih informacionih sistema bila su daleko ispred njegovog vremena.
Retki momenti kada je pisao o sebi
Teslin dobar prijatelj Hugo Gernsbek bio je glavni urednik američkog časopisa "Električni eksperimentator", a čuveni naučnik je upravo za ovaj list 1919. godine kroz seriju tekstova otkrio brojne nepoznate detalje iz svoj života.
Prenosimo vam najzanimljivije delove:
"Od detinjstva sam bio primoran da se usresredim na sebe. To mi je izazvalo mnogo patnje, ali sada smatram da je to bio prikriveni blagoslov, jer me je naučio da cenim neprocenjivu vrednost introspekcije. Konstantna okupacija mislima i njihov neprestani tok koji se sliva u našu svest kroz sve kapije znanja čine modernu egzistenciju opasnom na mnogo načina.
Apstinencija mu nije lako padala
Istina je da su nam potrebni stimulansi u životu, ali moramo da budemo umereni i da kontrolišemo svoje apetite i sklonosti u svakom pravcu. To je ono što radim dugi niz godina i na taj način održavam mladost i tela i duha. Apstinencija mi nije uvek bila po volji, ali nalazim veliku nagradu u ugodnim iskustvima koja sada doživljavam.
Nedavno sam se vraćao u svoj hotel. Bila je strašna hladna noć, tlo klizavo, a taksija nije bilo. Pola bloka iza mene išao je drugi čovek, očito jednako nestrpljiv kao i ja da nađe zaklon. Odjednom su mi se noge podigle uvis. U istom trenutku mi je zabljesnuo mozak, nervi su reagovali, mišići su se skupili, zamahnuo sam za 180 stepeni i sleteo na ruke. Nastavio sam šetnju jer se ništa nije dogodilo kada me je stranac sustigao.
"Koliko imaš godina?" upitao je, kritički me posmatrajući.
“Oh, oko pedeset devet”, odgovorio sam: "Šta s tim?"
„Pa“, rekao je, „video sam mačku da to radi, ali nikada čoveka.“
3 puta doktori odustajali od Tesle
Sada, moje dobro držanje je jednostavno rezultat pažljivog i umererenog načina života, a možda je najčudnija stvar to što su tri puta u mladosti doktori odustajali od mene zbog mojih oboljenja.
Više od toga, zahvaljujući neznanju i lakomislenosti, upadao sam u razne teškoće, opasnosti i trzavice iz kojih sam se magično izvlačio.
Umalo sam se udavio desetak puta, bio gotovo živ ispečen i kremiran. Bio sam zakopan, izgubljen i smrznut. Bežao sam od besnih pasa, svinja i drugih divljih životinja. Prošao sam kroz strašne bolesti i susreo se sa svim vrstama čudnih nezgoda i to što sam danas zdrav i srdačan izgleda kao čudo. Ali dok se sećam ovih događaja, uveren sam da moje očuvanje nije bilo sasvim slučajno.
Jednom prilikom, sa oko 14 godina, hteo sam da uplašim prijatelje koji su se kupali sa mnom. Moj plan je bio da zaronim ispod dugačke plutajuće strukture i da se tiho izvučem na drugom kraju. Plivanje i ronjenje su mi bili prirodni kao i patki i bio sam siguran da mogu izvesti taj podvig. U skladu sa tim sam zaronio u vodu i, kada sam bio van vidokruga, okrenuo se i brzo krenuo prema suprotnoj strani. Misleći da ću bezbedno da izronim, udario sam u gredu. Naravno, brzo sam zaronio i napredovao brzim potezima sve dok nisam počeo da gubim dah. Plivajući gore po drugi put, opet sam udario u gredu.
Međutim, skupivši svu svoju energiju, napravio sam treći mahnit pokušaj, ali rezultat je bio isti. Osećao sam da tonem. U tom trenutku, kada je moja situacija izgledala potpuno beznadežno, doživeo sam jedan od onih bljeskova svetlosti i struktura iznad mene se pojavila preda mnom. Konačno sam se uspeo izvući iz zamke, dok su moji prijatelji tražili moje telo.
Autor: Zorica Lazarević