Rekreativno trčanje i redovna fizička aktivnost, ključ za duži i kvalitetniji život

U okviru nacionalne kampanje Teži ravnoteži održana je panel diskusija pod nazivom „Rekreativno trčanje: važnost pravilne fizičke pripreme, ishrane i hidratacije“ kao sastavni deo programa „Running EXPO Belgrade marathon – It’s running time“ u okviru 37. Beogradskog maratona.

Rekreativno trčanje je postalo globalni fenomen poslednjih godina, a statistike jasno pokazuju sve veći broj ljudi koji se priključuju ovoj aktivnosti. Ovaj trend rasta interesovanja za trčanjem ne samo da će se nastaviti, već će i učvrstiti svoje mesto u budućnosti. A kakvo je stanje u Srbiji? Prema istraživanju zdravlja stanovnika Srbije sprovedenog 2019. godine čak 41 odsto ispitanika je nedovoljno fizički aktivno. Čini se da problem nije samo u nedostatku vremena, već i u navikama i sedentarnom načinu života.

Manifestacije kao što je Beogradski maraton, koji godinama unazad organizuje trku zadovoljstva, privlače sve veći broj učesnika, dosežući u 2023. godini impresivnu cifru od preko 20.000 trkača. Ova masovna okupljanja ne samo da promovišu zdrav način života već i podstiču zajedništvo i motivaciju za aktivnim učešćem u fizičkim aktivnostima.

Na tribini organizovanoj pod nazivom „Rekreativno trčanje: važnost pravilne fizičke pripreme, ishrane i hidratacije“ govorili su prof. dr Marina Đelić, sa katedre medicine sporta, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i prof. dr Veroslava Stanković, sa Akademije strukovnih studija Beograd.

- Za trčanje polumaratona i maratona, neophodna je adekvatna fizička priprema u trajanju od nekoliko meseci. Važno je krenuti polako sa pripremama srednjeg inteziteta treninga, koji se može odrediti tako što se prati srčana frekvencija, koja treba da bude na 70 do 85 odsto od maksimalne srčane frekvencije, a izračunava se tako što se od 220 oduzme broj godina trkača, pa 70 do 85 odsto od te vrednosti. Nakon toga se polako povećava intezintet treninga – istakla je prof. dr Marina Đelić sa Katedre medicine sporta, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu.

Kada je reč o pravilnoj hidrataciji i ishrani trkača, kako rekreativaca, tako i profesionalaca, na nju je posebno važno obratiti pažnju pre, tokom i nakon trčanja.

- Sat i po do dva pre trčanja potrebno je popiti 0.5l vode, i na svakih 25 minuta je važno unositi vodu u malim gutljajima u količini od 0,2l, kao i hidrirati usnu duplju i umivati se redovno. Nakon trke potrebno je uneti 1 do 1,5 l oligomineralne vode ili soka od narandže kako bi se organizam hidrirao i nadoknadili se elektroliti – istakla je prof. dr Veroslava Stanković i dodala da je veoma važno obratiti pažnju i na pravilnu ishranu pre, tokom i nakon trčanja.

- Par dana pre trke, trkači bi trebalo da unose 60 do 70 odsto ugljenih hidrata (pasta, dvopek, mahunarke, integralni pirinač dok bi unos proteina trebalo da bude u količini od 20 odsto, a masti manje od 10 odsto kako ne bismo dodatno opteretili organizam. Neposredno pre trke (1,5 do 2 sata) idealno je pojesti dvopek sa malo meda ili džema i malo kiselog mleka, a pola sata nakon trke odmah pojesti bananu ili pomorandžu, pa tek kasnije uzeti pravi obrok.

Osim što poboljšava kardiovaskularno zdravlje, trčanje ima pozitivan uticaj na kvalitet sna, raspoloženje i energiju, pružajući trkačima osećaj zadovoljstva i „zanosa“. Iz tog razloga, pravilna fizička priprema, adekvatna ishrana i hidratacija postaju ključni elementi ne samo za postizanje boljih rezultata u trčanju, već i za očuvanje celokupnog zdravlja i vitalnosti.