U novoj epizodi serijala "(Ne)uspjeh prvaka", koja se emituje na Arena Sport kanalima, gostovao je jedan od naših najboljih bivših vaterpolista.
Vanja Udovičić, koji trenutno obavlja funkciju potpredsednika Evropske konfederacije za sportove u vodi, s Džombom je razgovarao o nekim od najvažnijih trenutaka u svojoj karijeri.
Vanja Udovičić rođen je i odrastao u Beogradu, a kako i sam kaže, svoje plivačke početke veže za period kada je bio još beba, jer ga je pokojni deda, ’bacajući’ u istarsko more, učio da pliva. Najranije godine svog života proveo je u bazenu, u jednom od najizazovnijih vremena na ovim prostorima. Na početku nove sezone 1999. godine vaterpolo klub Partizan je, kao i mnogi drugi, zbog nemogućnosti plaćanja igrača, ostao bez celog prvog tima. Upravo tada, Udovičić je dočekao ispunjenje svoje prve velike želje – da postane kapiten Partizana.
Objasnio je i kako je uopšte došlo do toga da on tako mlad postane kapiten.
Moram da kažem u žargonu, u jednom trenutku sam potpuno 'odlepio'. Mislio sam da sam najvažniji, najbitniji čovek na svetu. Oni su promenili postavku vaterpola u Srbiji, na način da su izvukli nas par vaterpolista, medijski nas promovisali, na jedan potpuno drugačiji način, da bi ljudi kroz nas počeli da prate vaterpolo i da se više interesuju za vaterpolo.
Shvatili su šta je bilo tih godina i sa Bukićem, i Šimencom, ali i Šoštarom, Andrićem, Igorom Milanovićem, sa tom generacijom.
Ipak, priznaje da, stvari nisu išle onako kako je zamišljao.
Nas su izvukli i ja, objektivno kao mlad čovek, dobio sam u jednom danu popularnost koju možda nisam ni zaslužio, ali su to procenili na takav način – postavili me za kapitena. I stvarno sam izgubio fokus na treniranje i smatrao sam da sve pored treniranja, pa i bavljenje sa parama ekipe, je moj deo posla i opseg delovanja.
Na polusezoni ili prije pola sezone su me smenili. I održali mi lekciju na kojoj sam i dan danas zahvalan. Nisam zahvalan na načinu na koji su to uradili, ali sa idejom, postavkom sam vrlo zahvalan.
Nakon Partizana, Udovičić je nastupao za Jadran iz Herceg Novog, italijanske klubove Posilipo i Pro Reko, a posebnu pažnju privukao je kada je zaigrao za zagrebačku Mladost. Džombi je ispričao kako su mu mnogi prijatelji sugerisali da je to potez koji ne bi trebao napraviti.
Gomila mojih prijatelja mi je rekla da sam lud. Da ne mogu kao kapiten srpske reprezentacije otići u Zagreb i da se ne nadam da će nakon završenog svetskog prvenstva to proći ispod radara. Ja sam i tada rekao da ja problem u odlasku u Zagreb ne vidim. Mladost je stabilan klub i ja sam to tako gledao. Nikad nisam ni pomislio da sam pogrešio u izboru.
O tome šta sve smatra svojim uspesima, zašto je odbio ponudu italijanskog bogataša Gabriela Volpija da zaigra za italijansku reprezentaciju, te kako se odmah nakon ’izlaska iz bazena’ našao u ministarskoj fotelji, saznajte u novoj epizodi koja se narednih dana emituje u repriznim terminima na Arena Sport kanalima, a sve prethodne epizode dostupne su i na YouTube kanalu emisije.
Autor: Snežana Milovanov