Novi Zakon o političkim strankama čija je priprema u toku predviđa da se partija koja ne izađe na izbore u roku od osam godina briše iz registra.
Jedna od novina koje će se naći u novom Zakonu je i da će, ukoliko se dve političke organizacije udružuju u jednu, morati da prikupe 10.000 overenih potpisa kao kada se osniva nova, kao i da sakupljeni parafi ne smeju u trenutku održavanja osnivačke skupštine da budu stariji do 12 meseci.
Takođe broj političkih organizacija kojih je u Srbiji 113, iako na političkoj sceni aktivno učestvuje 30-tak, znatno bi se smanjio.
Uz izbornu listu, svaki podnosilac je dužan da dostavi i zakonom propisanu dokumentaciju, kao i najmanje 10.000 sudski overenih izjava birača da svojim potpisom podržavaju tu izbornu listu.
Kada je reč o manjinskim strankama, ostaje pravilo da moraju da sakupe 1.000 parafa. Novina je da naziv mora da sadrži jasnu odrednicu nacionalne manjine čije interese predstavlja. To u praksi znači da će svi predstavnici na primer, Madjara, Bugara ili Albanaca morati da imaju imena matičnih država u nazivu partije.
Na izbornoj listi može da bude najviše 250 kandidata, koliko se i bira narodnih poslanika. Izborne liste se na glasačkom listiću navode onim redom kojim su proglašavane od strane Republičke izborne komisije.
Zakon predviđa i kazne od 50.000 do 500.000 dinara ukoliko javnosti ne budu dostupni podaci na internet prezentaciji i ne podnese prijavu za brisanje iz registra. Plan je da zakon bude usvojen tokom ove godine, a partije će imati rok od 120 dana da usklade statute sa novim pravilima.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković rekao je za portal Pink.rs da je novi Zakon o političkim strankama, koji bi doneo smanjenje broja političkih aktera preko potreban i nužan, i istakao je da treba raditi i na drugim odredbama poput podizanja cenzusa za koalicije u odnosu na stranke koje nastupe pojedinačno.
- Ovo je sasvim logično rešenje i njega je trebalo primeniti i ranije. Mislim da je vreme da se stvore neka zakonska i šira institucionalna rešenja i da zaista postoje one partije koje imaju utemeljenje u društvu, koje imaju organizacionu strukturu i da učestvuju u političkom životu. Ovako, da postoji nešto samo na papiru, samo stvara na neki način konfuziju – rekao je Vuk Stanković.
Foto: Tanjug
Kako kaže, ta konfuzija dolazi do izražaja posebno kada krene predizborna kampanja, pa se pojavljuju stranke nekih političkih egzibicionista i samozvanaca, koji osim što zauzimaju proctor u medijima, troše budžetska sredstva, ali kako dodaje faktički ne donose ništa političkoj sceni.
Politički analitičar Branko Radun, za portal Pink.rs, rekao je da bi se novim Zakonom o političkim strankama upotpunila politička scena u Srbiji, i suzbilo bi se plodno tlo za manipulacije i trgovine.
- Mi imamo više od sto stranaka u registru, ali većina njih ne funkcioniše, nemaju partijski život i nemaju aktivnosti. Neko je to u nekom momentu prijavio, registrovao stranku a nije pokrenuo političku aktivnost. Većina zapravo nije aktivna i ne bi ni trebalo da postoje – rekao je Radun.
Foto: TvPink Printscreen
Kako ističe, ukoliko nemaju aktivnosti poput kampanja, ne izlaze na izbore, nemaju prihode i rashode, nema ni poente da postoje, i dodaje da se slaže da bi spisak trebalo da se revidira i da se svede samo na one koje su aktivne.
Aktuelni Zakon o političkim strankama
Politička stranka stiče status pravnog lica i počinje sa radom danom upisa u Registar političkih stranaka koji vodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, na osnovu Zakona o političkim strankama i Pravilnikom o načinu upisa i vođenja Registra političkih stranaka. Političku stranku mogu osnovati najmanje 10.000, a političku stranku nacionalne manjine 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.U Registar se upisuju osnovni podaci, poput naziva, skraćenice, adrese, datuma osnivanja, ličnog imena i jedinstvenog matičnog broja zastupnika stranke, članstva u drugim političkim sazivima u zemlji i van nje.Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta, programa, statuta i izborom lica ovlašćenog za zastupanje političke stranke. Prijavu za upis političke stranke u Registar političkih stranaka podnosi lice ovlašćeno za podnošenje prijave za upis u Registar u roku od 30 dana od dana osnivanja političke stranke. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je dužno da donese rešenje o upisu političke stranke u Registar u roku od 30 dana od dana predaje uredne prijave za upis. Rešenje o upisu političke stranke u Registar objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ukoliko organ političke stranke donese odluku o prestanku rada ili ako se politička stranka spoji sa drugom ili drugim političkim strankama, zastupnik političke stranke je dužan da u roku od 30 dana od dana nastanka uslova za prestanak političke stranke podnose prijavu za brisanje političke stranke iz Registra i dokaze na osnovu kojih se utvrđuju te činjenice.
