Srbija je još prema izveštaju Evropske unije iz decembra 2015. bila spremna za otvaranje poglavlja 7 – intelektualna svojina. U međuvremenu, Pregovarački tim i Pregovaračka grupa za poglavlje 7 napisali su pregovaračku poziciju koju je Vlada Republike Srbije usvojila u martu ove godine i koja je nakon toga predata Sekretarijatu Saveta EU u Briselu i Stalnom predstavništvu Malte pri Evropskoj uniji. Sada ostaje da se, kako kaže v. d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Vladimir Marić, u junu, ili eventualno u septembru ove godine, zemlje EU izjasne o našoj pregovaračkoj poziciji i da otvorimo poglavlje 7, a potom brzo i zatvorimo.

Zašto je poštovanje intelektualne svojine važno za nas i zašto je važno za naše pristupanje Evropskoj uniji?

– Intelektualna svojina je civilizacijska tekovina koja je nastala kao rezultat spoznaje da kreativni ljudi – pisci, kompozitori, slikari, pronalazači, dizajneri i svi drugi koji se bave stvaralačkim radom – moraju da budu nagrađeni za taj rad – rekao je Marić, a prenosi Institut za javnu politiku.

On je naveo da industrija zasnovana na intelektualnoj svojini (na autorskom pravu, žigovima, patentima, industrijskom dizajnu itd) danas stvara 27,8 odsto radnih mesta u Evropskoj uniji, odnosno, da u toj industriji danas radi oko 60 miliona stanovnika Evropske unije. Pored toga, u industrijama koje su direktno zavisne od tih industrija (na primer industrije audio i video uređaja koji služe za reprodukovanje autorskih dela) zapošljavaju još 22,2 miliona radnika, i to je ukupno 82,2 miliona ljudi zaposlenih u industrijama koje se zasnivaju na intelektualnoj svojini.

Uspešnost opisanih industrija moguća je samo uz dosledno poštovanje intelektualne svojine i uz doslednu i odlučnu borbu protiv krivotvorenja i piraterije. Zato je Evropi važno da svaka zemlja kandidat poštuje načela zaštite intelektualne svojine, da svoje propise usaglasi sa evropskim direktivama u ovoj oblasti i da se efikasno bori protiv njenog kršenja. To su i dva glavna stuba naše pregovaračke pozicije za poglavlje 7 – istakao je prvi čovek Zavoda.

Kako je dalje objasnio, Srbije poštuje prava intelektualne svojine ne samo zbog Evropske unije, već i zato što je svojina dinamična oblast koja se brzo menja zbog razvoja digitalnih tehnologija i novih oblika iskorišćavanja autorskih dela, te da u tom pogledu moramo da držimo korak sa svetom.

Ukupno učešće svih kreativnih industrija u stvaranju bruto domaćeg proizvoda Republike Srbije je 4,61 odsto. Kreativne industrije stvaraju više bruto domaćeg proizvoda nego rudarstvo ili usluge smeštaja i ishrane, i približno jednako kao finansijske delatnosti, osiguranje ili snabdevanje električnom energijom. U ukupnoj zaposlenosti u Srbiji, kreativne industrije učestvuju sa 4 odsto. Ukupno, u kreativnim industrijama u Srbiji radi 90,503 radnika. Daleko najveći broj, 25.584 radnika, zaposlen je u štampi i izdavačkim delatnostima, a na drugom mestu su proizvodnja softvera i baza podataka, gde radi 5.868 zaposlenih radnika, prenosi Politika.

Prema rečima Vladimira Marića, zahvaljujući radu Poreske uprave, stopa piraterije u oblasti softvera u Srbiji je u periodu 2011-2015. godine smanjena za 7 odsto.

Srbija ima potencijal da stane u red zemalja Evropske unije kada je reč o zaštiti intelektualne svojine. Krivotvorenje i piraterija guše ekonomiju svake zemlje, narušavaju njen imidž, dovode do gubitka radnih mesta i srozavanja životnog standarda – rekao je Marić i istakao da “narod koji je dao takve velikane kao što su Vuk Karadžić, Ivo Andrić, Nikola Tesla, Mihailo Pupin ili Milutin Milanković, ne sme da se odnosi nipodaštavajuće prema kreativnim ljudima i njihovom delu”.