Lečić: Bilo je vreme da se trgnemo, artikulišemo i zaštitimo svoje nacionalne interese jednim sabornim sistemom!

Lečić je, komentarišući Svesrpski sabor, rekao je da mnogima smeta što mi uopšte postojimo i što tako dugo postojimo i opstajemo stolećima ovde i još uvek zadržavamo i svoje ime i veru, svetosavlje i odnos prema drugim ljudima koji nije ugrožavajući već je sa željom za zajedničkim životom.

- To stratezima koji žele da nas drže pod kontrolom smeta. Prirodno da na tom načinu razmišljanja uvek prave inženjering na ovim prostorima gde su vekovima radili na tome da ne budemo objedinjeni ni teritorijalno niti duhovno. Ako to ne prepoznajemo onda nismo sposobno da odgovaramo za budućnost sopstvenog naroda – rekao je Lečić.

Kako kaže, lično je veoma obradovan što se taj sabor desio.

Dodaje da je već dugo vremena tako nešto priželjkivao.

- Mi moramo da na srpskom nivou kao nacija sve naše ugroženosti koje imamo sa zapada, da se trgnemo i da se artikulišemo i zaštitimo svoje nacionalne interese jednim sabornim sistemom. Upravo se to i desilo i srećan sam što se najzad može reći da smo stvorili neki način prepoznavanja zajedničkih nacionalnih interesa – rekao je Lečić.

Kako kaže, ovo je izraz samoodbrane koja mora da počne kako bi se demokratija kao takva zidala.

Dodaje da ne možete demokratiju da zidate bez lične karte.

- Ako znate ko ste i imate svoju ličnu kartu, znaš svoj duhovni i kulturološki obrazac, onda nastupate sa osećanjem da možete uticati i na svoju budućnost, u svakom drugom slučaju postaješ žrtva i upotrebljen si – rekao je Lečić.

Rekao je da, za mnoge, ako se Srbi budu proglase za neprijatelje i drugorazredna bića, tek tada će sve biti dobro.

- Oni prave selekciju i to sa određenom svrhom . Postoji inženjering koji sprečava da se Srbi okupe i sakupe – rekao je Lečić.

Kako kaže, Srbi treba da budu Srbi gde god da su i gde god da žive. Ne sme da postoji prefiks, Srbi su Srbi gde god da su.

Dodaje da, kada znate ko ste i sistematski štitite svoj nacionalni interes, to nije nacionaliizam, to je pitanje opstanka.

Autor: Aleksandra Aras