Nedeljni Pinkov geopolitički pregled!

Rusija – Putinova poseta zaboravljenom prijatelju.

Ruski predsednik Vladimir Putin posle 24 godine posetio je Severnu Koreju. Saradnja Rusije i Severne Koreje u zadnje dve godine se odvija na osnovu geopolitičke i materijalne iznudice. Zanimljivo je da Rusija, pored svih sporazuma i pozivanja na strateški odnos sa Severnom Korejom nije ukinula sankcije koje je sama zavela kao stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija već aktivno krši sopstvene sankcije. Dve države između sebe ne poseduju platni promet pa se promet dobara odvija na osnovu razmene. Učestale posete ruskih zvaničnika Severnoj Koreji su pokazatelj da ruski materijalni faktor borbe nije neiscrpan. U prvom redu Rusija od Severne Koreje dobija granate svojetskog kalibra 152mm. Prema procenama južnokorejskog ministarstva odbrane do juna meseca 2024. godine Pojongjang je Moskvi poslao 10.000 kontejnera, odnosno oko 4.8 miliona komada municije. Postavlja se pitanje koliko je ta municija stara, a vojni blogeri ističu da često ispoljava njena nefunkcionalnost na bojnom polju.

Istovremeno građani Severne Koreje su jedni od najsiromašnijih na svetu čija vlada troši 4% svoje ekonomije ili jednu milijardu dolara na raketna testiranja koja su deo oružanih provokacija ka Južnoj Koreji. Samo strateško partnerstvo sklopljeno između Rusije i Severne Koreje u formi uzajamnog odbrambenog ugovora nema faktičku težinu u pogledu razvoja događaja u Ukrajini ili jačanja pozicije Severne Koreje na korejskom poluostrvu. Rusija je do sada imala odbrambene ugovore sa Jermenijom pa nije zaštitila svog višedecenijskog saveznika, zašto bi drugačije bilo sa Severnom Korejom? Kroz isporuku osetljive raketne i satelitske tehnologije Rusija nastoji da podigne ulog po pitanju pretnje koju predstavlja Severna Koreja, ali takvi potezi neće pozitivno uticati ni na životni standard građana Severne Koreje koji će i dalje ostati na nivou afričke neuhranjenosti. Ovaj potez neće pozitivno uticati ni na povećanje ukupne bezbednosti na korejskom poluostrvu, dok bi on Rusiju mogao dodatno koštati zbog negativnih reakcija Južne Koreje koja je najavila mogućnost direktne isporuke naprednih oružanih sistema Ukrajini. Uz pomoć Severne Koreje Rusija može produžiti svoju agresiju na Ukrajinu, a nabavka municije od Pjongjanga jasan je pokazatelj da ruske zalihe oružja i municije nisu beskonačne.

Rusija je glasnim ćutanjem obeležila prvu godišnjicu „Marša za pravdu“ kako je Jevgenij Prigožin nazvao marš svojih plaćenika na rusku prestonicu što je događaj koji je najsnažnije uzdrmao Rusiju od početka agresije na Ukrajinu. Nakon dogovora o zauzstavljanju Prigožinovog pohoda na prestonicu, vođa Vagnera je dva meseca kasnije poginuo pod čudnim okolnostima u avionskoj nesreći čiji uzroci nikada nisu saopšteni, njegova organizacija je rasformirana, dok je minsitar odbrane Sergej Šojgu, protiv koga su vagnerovci i digli pobunu, zvanično smenjen sa te dužnosti.

Evropa

Nakon završenih izbora za Evropski parlament trijumfovale su opcije koje se beskompromisno zalažu za odbranu Ukrajine, jačanje NATO-a, najbolje odnose sa Amerikom i opreznost sa Kinom. Opcije krajnje desnice poput „Braća Italije“ aktuelne premijerke Đorđe Meloni okupljene oko Evropskih konzervativaca i reformista stoje na pozicijama snažnijeg NATO-a i nastavka podrške Ukrajini baš kao i opcije okupljene oko šire političke grupacije Evropske narodne partije (EPP). Evropska narodna partija je i do sada činila najveću političku grupaciju u Evropskom parlamentu čime je potvrđena politika podrške Ukrajini koliko god je potrebno. Pojedine prognoze koje su nerealno zaključivale da će doći do značajnijih promena na nivou Evropske unije ispostavile su se kao pogrešne. Ni jedna opcija koja se zalaže za kompromis sa Putinom neće biti u prilici da kreira evropsku politiku.

Švedski parlament Riksdag odobrio je Sjedinjenim Američkim Državama da baziraju svoju opremu i ljudstvo u 17 vojnih baza. Ugovor o odbrambenoj saradnji sa SAD je izazivao mnoge kontroverze da bi se sve promenilo nakon ruske agresije na Ukrajinu. Švedska je posle više od 200 godina vojne neutralnosti odlučila da napusti ovaj koncept da bi ojačala svoju nacionalnu bezbednost. Ugovor je odobrila desničarska većina švedskog parlamenta. Ovo je još jedan primer da desne opcije u Evropi nisu nužno i pro-ruske opcije.

Belgijsko predsedavanje EU objavilo je da su ambasadori država članica postigli dogovor oko 14. paketa sankcija za Rusiju. Prema informacijama agencije Rojters, deo novih sankcija odnosiće se na zabranu ponovnog izvoza ruskog tečnog prirodnog gasa na teritoriji EU, ali i sprečavanje izvoza dualnih tehnologija u Rusiju, kao što su čipovi za veš mašine, koji mogu biti iskoprišćeni i u vojnoj industriji. Paket sadrži i novi sistem efikasnijih mera za sprečavanje zaiobilaženja do sada uvedenih sankcija Moskvi.

Izrael

Izraelski premijer Natanjahu je raspustio vojni kabinet nakon što je iz njega izašao bivši general i lider opozicije Beni Ganc. Izraelske odbrambene operacije se nastavljaju u Pojasu Gaze. U preciznom vazdušnom udaru ubijen je Ahmed Hasan Salame komandant voda hamasove jedince Nukba koji je lično učestvovao kao zapovednik u masakru 7. oktobra. Tenzije između Izrael i terorističke organizacije Hezbolah iz Libana se nastavljaju uz razmenu minobacačke vatre. Vođa Hezbolaha Hasan Nasrala je zapretio da će napasti Kipar ukoliko ova ostrvska država bude pružila logistiku Izraelu za napad na njihove položaje. Odnosi Izraela i Kipra su bili promenljivi od 1960.godine. Zanimljivo je da poslednjih godina Kipar daje logistiku za vežbe izraelske vojske u cilju suprotstavljanja Hezbolahu iz pravca Kipra. Republika Kipar je članica Evropske unije i Peter Stano je izjavio da napad na jednog je napad na sve. U vrlo zamršenom geopolitičkom vrtlogu Kipar nije ostao neokrnjen. Kipar je član gasnog foruma istočnog Mediterana koji predstavlja alternativu snabdevanja ruskim gasom, a američka vlada i EU ovaj projekat smatraju veoma važnim za bezbednost. Ostaje da se vidi da li će posle ovih pretnji i Kipar krenuti putem članstva u NATO-u kao što su to uradile Švedska i Finska zbog ruske pretnje.

Srbija

U Srbiji je održana međunarodna vojna vežba „Platinasti vuk 2024“ na kojoj su pored Vojske Srbije učestvovali pripadnici oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije, Italije, Mađarske, Rumunije, Slovenije, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine. Ove godine kao zemlje posmatrači prisustvovale su Nemačka, Grčka i Bugarska. Cilj vežbe je bio povećanje kapaciteta za primenu taktike, procedure i tehnike u mirovnim operacijama. Kroz ovu međunarodnu vojnu vežbu Vojska Srbije je podigla nivo interoperabilnosti sa vojskama zemalja učesnica a u prvom redu sa koorganizatorom SAD. Od 2014. godine Srbija i Amerika zajednički organizuju ovu međunarodnu vojnu vežbu koja pored uloge da ojača međusobno razumevanje oružanih snaga utiče na sveobuhvatno podizanje nivoa poverenja i boljeg razumevanja.

U Srbiji je boravio američki general Haker načelnik vazdušnih snaga NATO i komandant američkih vazdušnih snaga za Evropu i Afriku. Tokom svoje posete general Haker sa sastao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Teme sastanka su se odnosile na jačanje bilateralnih odnosa Srbije i Amerike u oblasti odbrane čime se doprinosi jačanju srpskih odbrambenih kapaciteta, očuvanju mira i stabilnosti.

Autor: Redakcija Pink.rs