EKSKLUZIVNO! Aleksandr Kovalenko za Pink.rs: Za Rusiju je pretnja nuklearnim oružjem poslednja šansa da postigne makar neke ustupke ili stvori strah

Godišnja sednica Generalne skupštine Ujedinjenih Nacija je završena. Kakvi su ishodi za Ukrajinu nakon „svetskog sastanka“?

- Sve u svemu, rekao bih, prosečni. Sastanci UN u bliskoj budućnosti neće imati neočekivane formate niti će sadržati ključne promene. Biće to svakodnevna, tekuća birokratija. Odnosno, nakon 24. februara 2022. godine, ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu, formirana je stabilna pozicija niza zemalja u odnosu na ovaj rat, koja se neće promeniti do njegovog završetka.

Koja su glavna dostignuća vezana za „Plan za pobedu“ predsednika Zelenskog ? Kako su saveznici prihvatili ovaj plan?

- Naši saveznici, posebno Sjedinjene Američke Države, nastavljaju da proučavaju plan. Prema preliminarnim informacijama, oni se ne slažu sa svim tačkama, ali napominju razradu dokumenta.

Kako komentarišete kinesko-brazilski mirovni plan? Koja je svrha tog predloga?

Ovaj mirovni plan nije u interesu Kijeva. Kina i Brazil već dugo promovišu svoj mirovni plan, takmičeći se već i sa Turskom, Indijom i drugim igračima u areni posredovanja. Njihov plan samo delimično odražava interese Ukrajine, zadržavajući proruski vektor. Ovo je za nas neprihvatljivo.

Možete li, molim vas, da objasnite našim čitaocima šta stoji iza novih ruskih nuklearnih pretnji?

- Ovo su verbalne ucene i ništa više. Mi imamo čak i jednu šalu: ,,Ako Rusija tokom dana nikome nije pretila nuklearnim oružjem, onda je to neka druga Rusija.“ Za Rusiju je pretnja nuklearnim oružjem poslednja šansa da postigne makar neke ustupke ili stvori strah. Inače, dok vam pišem ovaj intervju, dva skladišta nafte su uništena dronovima u Rusiji, u Permskoj i Voronješkoj oblasti. Rusija može samo da preti nuklearnim oružjem, ali ne i da ga koristi. Naročito posle četiri uzastopna neuspešna testiranja raketе Sarmat, ovo je već opasno samo po sebi.

Da li Rusija ima problema sa ljudstvom? Kako ocenjujete razvoj upada ukrajinskih snaga u Kursk?

- Rusija nema problema sa ljudstvom. Trenutno ne doživljava kritičan nedostatak kadrova i ovaj problem bi trebalo rešiti sveobuhvatno. Operacija u Kurskoj oblasti traje već drugi mesec, a ruska strana, imajući kvantitativnu nadmoć, ne može da povrati kontrolu nad svojim teritorijama. Istovremeno, u kontranapadu u jednom pravcu, gubi ostala sela u drugom. Ovo primorava sve više ruske trupe da budu uvučene u oblast Kurska. Ako je na početku operacije u Kurskoj oblasti bila grupa ruskih trupa od oko deset hiljada ljudi, sada je to oko četrdeset hiljada. Do kraja oktobra, siguran sam da će broj biti povećan na 48-50 hiljada. Ovaj resurs je preuzet iz zone borbenih dejstava u Ukrajini, čime se slabe sposobnosti grupisanja snaga, a to je veoma važno.

Poslednji put smo videli da Ukrajina koristi domaći hardver kako bi pogodila ruske arsenale municije? Kakvi su efekti ovih napada na slabljenje ruske ofanzive na istoku?

- Značaj je suštinski. Arsenal sa trideset hiljada tona municije koji leti u vazduh, stvarajući zemljotres jačine 3 rihtera je značajan udarac za snabdevanje trupa. Ukrajina je dovela do sistemskog nivoa napade na ruske vojne objekte za podršku, od skladišta nafte do arsenala za skladištenje municije. Ovo podriva borbenu efikasnost ruske vojske i pokazuje neefikasnost ruskog PVO u zaštiti čak i ovako strateški važnih objekata. Uopšte, Ukrajina je tokom ovog rata razobličila mnoge mitove o veličini i nepobedivosti Rusije, izlažući je ruglu iznova i iznova. Rusija nikada nije pretrpela tako značajne reputacione gubitke.

Na koji način se dezinformacije koriste kao oružje u savremenim sukobima i kako utiču na unutrašnju stabilnost zemalja i regiona sa posebnim osvrtom na sličnosti između Ukrajine i Srbije?

- Rusija stalno laže. Njihovi zvaničnici, ministri, poslanici, predstavnici bezbednosnih struktura i završavajući sa Predsednikom - svi oni lažu. U Rusiji je sada formirana informativna politika identična onoj koja je postojala u nacističkoj Nemačkoj. Njihove metode integracije njihovih laži su takođe veoma slične. Koristeći informacije koje su delimično istinite, oko 10%-15%, oni ih umotaju u sloj manipulacije i izobličenja. Ruska propaganda pokušava da pokrije ne samo ratna pitanja, već i društvena i ekonomska, i da svoje agente od uticaja uvede u druge zemlje, čak i pod maskom opozicionara. Rusija ima veliko iskustvo u vođenju ovakvih operacija i, na žalost, postojala je, postoji i ostaje prilično široka mreža agenata u Evropi, Ukrajini i Srbiji.

Koliko su dezinformacije o ratu u Ukrajini prisutne u međunarodnim medijima, uključujući one na Balkanu, i kako se borite protiv njih?

- Na žalost, u zapadnim medijima ima mnogo nepouzdanih ili netačnih informacija o ratu u Ukrajini. Često, čak i kredibilne novinske kuće poput The New York Times ili Politico, postaju izvori ovih informacija. Ili je ovo neprofesionalizam, ili postoji finansijski interes za ovakva izdanja, mislim da je sve po malo, ali ovo je istina. U Ukrajini je na primer stvoreno čitavo ministarstvo za borbu protiv dezinformacija, a urednici pažljivo proveravaju tačnost objavljenih materijala. Pored toga, u Ukrajini postoji nekoliko prilično velikih resursa za proveru činjenica i desetine malih. U stvari, svaki regionalni ili okružni medij ima lokalni izvor koji dvaput proverava informacije i njihovu pouzdanost. Stoga, po mom mišljenju, da biste izbegli da postanete žrtva dezinformacija, trebalo bi ili da koristite zvanične informacije ili da ih ponovo proverite od strane proverača činjenica (fact checking). Jedan od nedavnih primera je objavljivanje video snimka od strane ruskih izvora tokom iranskog raketnog napada na Izrael, navodnog dolaska balističke rakete u centar Tel Aviva, za koji se ispostavilo da je video snimak dolaska ukrajinskog drona u gradu Moskva. Informacioni rat je oduvek bio važna oblast za Rusiju, pa mu se moramo odupreti ne samo na bojnom polju, već i u informacionom prostoru.

Autor: Biljana Šahrimanjan Obradović