Kosovo se u međunarodnim odnosima doživljava kao presedan, to je stav i u Španiji.
Viši naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu Dušan Proroković kaže za Kosovo onlajn da je argumentacija Aljbina Kurtija po kojoj pitanje Kosova nema nikakve veze sa unutrašnjom političkom situacijom u Španiji – plitka i da ne može doprineti da se bilo šta promeni u stavu Madrida koji ne priznaje Kosovo.Proroković ističe da je kosovsko pitanje presedan u međunarodnim odnosima i da se kao presedan doživljava gotovo svuda, pa i u Španiji.
„Odnosi unutar Španije i ustavno uređenje Španije imaju svoju istorijsku dimenziju i imaju jednu vrlo rđavu epizodu vezanu za španski građanski rat, imaju i tendencije koje su posle pada Franka rasle u Kataloniji. Imaju i tekuće stanje koje se tiče redovnog uspeha katalonskih partija koje su u manjoj ili većoj meri separatistički orijentisane. Tako da je ta argumentacija Kurtija plitka u ovom slučaju i ne može doprineti da se bilo šta u Madridu promeni“, navodi Proroković.
Povodom opaske Kurtija iznete u intervjuu španskom listu „El Mundo“, da je paradoksalno da Španija ne priznaje Kosovo koje se protivi ruskom uticaju, a zadržava poziciju blisku Srbiji, naš sagovornik kaže da je Kurti lobirao na način kako je mislio da treba i sa instrumentima koje je imao u rukama.
„Nije ovo prvi put da on govori o nekom ruskom uticaju i dobrim srpsko-ruskim odnosima kao argumentu za zauzimanje druge pozicije pojedinih država prema kosovskom pitanju. Međutim, u španskom slučaju ta argumentacija ne pije vodu. Španija iz sasvim drugih razloga i iz sasvim drugih povoda stoji vrlo čvrsto na stanovištu na kom stoji, a referendumom u Kataloniji koji je organizovan pre nekoliko godina, taj stav Španije je čak i učvršćen. Tako da će te izjave Kurtija malo podići prašine u Beogradu i Prištini, dok u Madridu mislim da neće ostaviti nikakav efekat. Sa jedne strane, Kosovo se doživljava kao presedan u međunarodnim odnosima i u Španiji. Sa druge strane, niko se u Španiji, baš zbog tog kompleksnog istorijskog i političkog nasleđa, neće igrati sa takvom stvari zbog neke izjave ili tvrdnje o ruskom uticaju“, zaključuje Proroković.
„Odnosi unutar Španije i ustavno uređenje Španije imaju svoju istorijsku dimenziju i imaju jednu vrlo rđavu epizodu vezanu za španski građanski rat, imaju i tendencije koje su posle pada Franka rasle u Kataloniji. Imaju i tekuće stanje koje se tiče redovnog uspeha katalonskih partija koje su u manjoj ili većoj meri separatistički orijentisane. Tako da je ta argumentacija Kurtija plitka u ovom slučaju i ne može doprineti da se bilo šta u Madridu promeni“, navodi Proroković.
Povodom opaske Kurtija iznete u intervjuu španskom listu „El Mundo“, da je paradoksalno da Španija ne priznaje Kosovo koje se protivi ruskom uticaju, a zadržava poziciju blisku Srbiji, naš sagovornik kaže da je Kurti lobirao na način kako je mislio da treba i sa instrumentima koje je imao u rukama.
„Nije ovo prvi put da on govori o nekom ruskom uticaju i dobrim srpsko-ruskim odnosima kao argumentu za zauzimanje druge pozicije pojedinih država prema kosovskom pitanju. Međutim, u španskom slučaju ta argumentacija ne pije vodu. Španija iz sasvim drugih razloga i iz sasvim drugih povoda stoji vrlo čvrsto na stanovištu na kom stoji, a referendumom u Kataloniji koji je organizovan pre nekoliko godina, taj stav Španije je čak i učvršćen. Tako da će te izjave Kurtija malo podići prašine u Beogradu i Prištini, dok u Madridu mislim da neće ostaviti nikakav efekat. Sa jedne strane, Kosovo se doživljava kao presedan u međunarodnim odnosima i u Španiji. Sa druge strane, niko se u Španiji, baš zbog tog kompleksnog istorijskog i političkog nasleđa, neće igrati sa takvom stvari zbog neke izjave ili tvrdnje o ruskom uticaju“, zaključuje Proroković.
Autor: Dubravka Bošković
