Zahtev studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora najbolji je dokaz da je politika duboko prodrla tamo gde joj ne sme biti mesto, po Ustavu i zakonu, ali i po svim međunarodno-pravnim standardima akademskog obrazovanja, na univerzitete, kaže Petrov za Kurir.
Blokade su nastale u svom prirodnom staništu. U polutami sablasno praznih fakultetskih hodnika i amfiteatara, uz pristanak i podršku (ne)snađ enih za upravljanje fakultetskih uprava. U jednom periodu one su bile i šire prihvaćene. Izgledalo je da će se pretvoriti u autentični studentsko-građanski pokret. Nakon 15. marta i velikog skupa bez poruke one su opstale tu gde se najbezbednije osećaju i gde zasad državna vlast još uvek pušta malobrojne studente i njihove profesore da prave izborne štabove, smišljaju izborne liste i igraju se države.
Ovo za Kurir govori profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov, koji objašnjava i zašto smatra da su blokade fakulteta samo spoljna manifestacija teško bolesnog visokoobrazovnog sistema, kako su i kada nastale, ali i šta očekuje državne univerzitete, a posebno Univerzitet u Beogradu, kada bi se raspisali izbori...
Kao dugogodišnji profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, ali i kao sudija Ustavnog suda, kako vidite uzroke šestomesečne krize na univerzitetima, koja se zatim prelila na celo društvo, državu i svakodnevni život građana?
- Iako su organizacione i kadrovske boljke naših državnih univerziteta hronične i svugde prisutne, one su, rekao bih, najviše izražene na BU. Na one nataložene kada je Univerzitet bio još uvek relativno mlad, o čemu je još pisao naš švajcarski prijatelj Arčibald Rajs 20-ih godina prošlog veka, poslagale su se i one nastale u periodu eksperimenta socijalističkog samoupravljanja 60-ih i 70-ih godina, da bi period od uvođenja Bolonjske deklaracije doveo krizu Univerziteta do svog pika. Labavi i arbitrarni kriterijumi selekcije akademskih kadrova, trka za bodovima radi napredovanja u akademska zvanja, postepeno odustajanje države od efektivnih mehanizama nadzora nad upravljanjem fakultetima - samo su neki od uzroka koji su doveli do odvojenosti BU od države i naroda, ali i od samih studenata, tačnije, od jedine prave misije koju bi univerzitet trebalo da ima: prosvetiteljske, nacionalne i državotvorne. Bez odgovarajućeg "imunskog sistema", decenijama nagrizan iznutra svojom samodovoljnošću, iako na univerzitetu još uvek imamo naučnike sa ozbiljnom međunarodnom reputacijom, on je u tom atomiziranom svetu skoro savršenih individualaca izgubio akademski kolektivni duh.
Bio mi je najbliži prijatelj: Ostavka najmanje što je mogao dekan Pravnog
Nedavno je dekan Pravnog fakulteta prof. Bojan Milosavljević podneo ostavku, što nije obrazložio ni javnosti, ni studentima.
- Ne znam šta su razlozi i ne bih da se bavim spekulacijama, ali smatram da je bio dužan da izađe u javnost i iznese bilo kakvo obrazloženje. Samo znam da bih i sam podneo ostavku da ništa nisam preduzeo da se situacija sa nastavom i ispitima dovede u red. Uostalom, ja bih to učinio makar zbog jednog ličnog razloga: da sam dopustio ili bio nemoćan da sprečim špalir sa karikaturama na kojima je redovni profesor fakulteta, sudija Ustavnog suda, čovek koji je jedno vreme bio na tom mestu, a nekada mi bio i najbliži prijatelj. Dakle, šta god da su razlozi, uradio je najmanje što je mogao.
S druge strane, na univerzitet je postepeno ulazila kvazidemokratija, koja je nagrizala tradicionalnu akademsku hijerarhiju u odnosima profesor-student i profesor - mladi saradnik. Zato su blokade fakulteta u stvari samo spoljna manifestacija teško bolesnog stanja visokoobrazovnog sistema. Obustava nastave i ispita nije previše zasmetala nekim profesorima u kombinaciji sa "pravednim" i "pravedničkim" zahtevima jednog dela studenata koje su im isti profesori i njihovi finansijeri i formulisali. Blokade su nastale, dakle, u svom prirodnom staništu.
Pored užasne tragedije u Novom Sadu, da li smatrate da postoji i neki dublji razlog zašto su blokade toliko eskalirale? Kako smo došli do situacije u kojoj smo danas?
- Tragedija u Novom Sadu nije razlog, nego povod za eskaliranje blokada koje su privremeno zaustavile akademski život stotine hiljada mladih ljudi i stvorile veliku nesigurnost kod velikog broja građana. Jedan od razloga treba tražiti i u našem društvenopolitičkom sistemu koji pati od viška demokratije, a manjka pravne države. To najteže podnose obični građani, koji neretko trpe i bude im onemogućeno da obavljaju svakodnevne aktivnosti. Blokade, kao nelegalni oblici izražavanja slobode okupljanja, nisu nastale nakon pada nadstrešnice, niti napada na studente FDU, nego i pre tragedije u "Ribnikaru". Blokade su vremenom postale normalnost. I to je onaj suštinski problem zbog čega njih nije moguće rešavati ni prelaznim, ekspertskim vladama, ni žrtvovanjem školskih i drugih godina života, ali ni prečestim vanrednim parlamentarnim izborima. Ma koliko zvučalo nerealno, jedini način su dijalog i doslednija primena prava, odnosno "utezanje" pravne države.
Apel studentima i profesorima: Izađite s političkim prohtevima van fakulteta
Da li smatrate da će studenti podržati opoziciju, ili će upravo tzv. studentska lista biti kraj trenutne parlamentarne opozicije? Da li će i sama opozicija, među kojom su već krenule podele, podržati studente pod uslovom da se "sklone u stranu"?
- Nije zadatak opozicije da podržava nekakvu profesorsku-studentsku listu, da se ugurava kod onih koji su se navodno od nje mesecima distancirali. Njeno je da pod svojim imenom i prezimenom izađe na naredne izbore kad god oni budu raspisani i da odmeri političku snagu. Naravno, sve kombinacije studenata u blokadi i njihovih poluvidljivih profesora-mentora koje im izbaci veštačka inteligencija, pa i jedinstvena kolona sa tzv. prozapadnom opozicijom, dolaze u obzir. Apelujem samo da izađu sa svojim političkim prohtevima van fakulteta. Demokratija treba da postoji tamo gde joj je mesto, a na fakultetima je mesto sadašnjoj i budućoj duhovnoj aristokratiji, kako je kazao Veber, tj. mladima koji bi da nastave svoje školovanje i profesorima čiji je zadatak da im pomognu u tom nastojanju.
Na korak smo od toga da akademska godina bude ne samo kvalitativno već i faktički izgubljena. Koje su posledice ove krize na sam univerzitet i kakva sudbina čeka BU ako se ona nastavi? Da li je sada poljuljan i međunarodni ugled institucije stare 217 godina?
- Najpre, još uvek nismo na putu pravog dijaloga, a sporadični i sporopuzeći razgovor između dve strane, što one u normalnim okolnostima nisu, Vlade i univerzitetskih uprava, ne pruža osnov za optimizam da će ova školska godina biti spasena. Državni univerziteti su u krajnje nezavidnoj situaciji. Kad bi ova vlast i pala na budućim izborima, o čijem raspisivanju će konačnu reč dati "(ne)nadležni predsednik republike", državni univerziteti, a naročito beogradski, nastavili bi svoj pad slobodnim stilom. Mnogi studenti, roditelji i građani, nakon ovih dešavanja, izgubili su nepovratno i ono malo poverenja u fraze o profesorima koji sve studente jednako tretiraju i fakultete koji obezbeđuju sigurnu budućnost. Državni univerziteti će morati da se reformišu iz temelja. U suprotnom, ostaće zaglavljeni u svojim blokadama o ekskluzivnosti i akademskoj eksteritorijalnosti. Ni oni studenti što su učestvovali u blokadama neće želeti da ostanu na takvim fakultetima, uz "sigurnu neizvesnost" nekih novih obustava fakultetskog života zbog neponovljive borbe za bolju budućnost sadašnjih srednjoškolaca, kad jednog dana ipak upišu fakultete. A kad je reč o međunarodnoj reputaciji Univerziteta, dovoljno je pitati bilo kog profesora u Evropi da li zna šta su studentske blokade i, ako zna, koliko one najviše mogu da traju i kako se pravnim putem rešavaju.
Studenti BU nedavno su izašli i sa zvaničnim zahtevom za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora. Kako tumačite ovaj sedmi po redu zahtev, da li je bio očekivan, iako oštro negiran donedavno. Studenti u blokadi pozivaju građane da podrže listu iza koje onu budu stali, iako nijedno ime još nije obelodanjeno. Da li očekujete da na listi vidite i neke svoje kolege, profesore, dekane ili možda čak i rektora BU?
- Zahtev studenata za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora najbolji je dokaz da je politika duboko prodrla tamo gde joj ne sme biti mesto, po Ustavu i zakonu, ali i po svim međunarodno-pravnim standardima akademskog obrazovanja, na univerzitete. To je svojevrsno akademsko i društveno svetogrđe. Njega, međutim, ne čine studenti u blokadi. Oni su pešaci, eventualno konji i lovci u šahovskoj partiji koju vode prividno i stvarno veći igrači: jedan broj profesora koji se nada da će ulaskom u Vladu Srbije osloboditi navodno "zarobljene" institucije. Pitam se samo kako će ti ljudi gotovo bez ikakvog političkog, pa i upravljačkog i organizacionog iskustva, nepoznati ili malo poznati narodu, koji valjda treba da ih izabere, uspeti da vrše svoje političke funkcije? Da li na isti način kako su vodili fakultete? Da li će blokada biti glavni metod vođenja države? Ili će neki drugi nevidljivi centri moći vladati Srbijom, koja će biti oslobođena, prosperitetna, proevropska, dovoljno uska da bi se EU i na nju konačno jednog dana proširila? Jednostavno: ko ne ume da vodi računa o svojoj kući, neće umeti ni o državi. Ko od svoje kuće napravi brlog i magacin i otera većinu studenata odatle, isto će sutra učiniti i sa državom.
Autor: D.B.
