U Memorijalnom centru u Potočarima, mestu gde se Evropa svake godine klanja sećanju na žrtve srebreničkog masakra, ovih dana odigrala se scena koja je šokirala svetsku javnost – a naročito jevrejsku zajednicu.
Jedan rabin, posetilac memorijalnog kompleksa, upisao je u knjigu utisaka molitvu za nevino ubijene. U svom tekstu, pored izraza solidarnosti i tuge, pomenuo je i 7. oktobar 2023. godine – dan kada su teroristi Hamasa u Izraelu ubili više od 1.200 ljudi, uključujući žene, decu, starije, cele porodice.Na kraju poruke ostavio je tradicionalni jevrejski izraz tuge: „Baruch Dayan HaEmet“ („Blagosloven je Pravedni Sudija“).
Ali ono što je usledilo nije bio odjek molitve, već njeno brutalno brisanje.
Nepoznata osoba je u knjizi hemijskom olovkom precrtala reč „Jews“ (Jevreji) i iznad toga napisala: „Gazans“ i „Palestinians“.
Molitva – prepravljena. Žrtve – zamenjene.
Sećanje – cenzurisano.
Fotografija vandalizovanog teksta ubrzo se pojavila na društvenim mrežama, izazvavši talas ogorčenja u Izraelu, Nemačkoj i dijaspori.
Jedan od prvih koji je reagovao bio je nemačko-jevrejski list Jüdische Rundschau (Jeviš Rivju) – jedini nezavisni jevrejski glas u Nemačkoj.
U svom uredničkom komentaru navode da je reč o „skandaloznom činu cenzure, izvršenom nad molitvom – na mestu gde bi sećanje trebalo da bude sveto“.
– „Ko u Memorijalnom centru u Potočarima, u tišini i pred žrtvama, prepravlja tuđu molitvu – ne pokazuje solidarnost, već ideološku agresiju. Ne izražava empatiju, već političku zloupotrebu tuge drugih naroda“, piše list.
U tekstu se dalje navodi da je brisanje jevrejskog bola i pokušaj da se izraelske žrtve izbrišu iz svake javne molitve – simptom šireg problema u bosanskom društvu.
Jüdische Rundschau podseća i da je nedavno u Sarajevu otkazana međunarodna rabinska konferencija, planirana kao važan međuverski događaj, zbog straha od antiizraelskih protesta i bezbednosnih rizika.
– „Dva slučaja. Jedna poruka: Jevreji, njihove molitve i njihova tuga nisu dobrodošli. Ni u knjizi sećanja, ni na konferenciji“, zaključuje komentar.
List se osvrće i na činjenicu da se Izrael uzdržao od glasanja o UN rezoluciji kojom se Srebrenica proglašava genocidom, ali ističe da to nije bio čin poricanja, već diplomatska nijansa u složenim međunarodnim odnosima.
Zato, piše dalje, čin tog rabina – koji je uprkos svemu kleknuo, molio i povezao dve tragedije u duhu sećanja i mira – ima još veću moralnu težinu.
– „On ne briše Srebrenicu. Ne umanjuje ničiji bol. On podseća da i Jevreji znaju šta znači kada se nevini ubijaju jer pripadaju jednom narodu. I zato moli – u tišini i s poštovanjem.“
Na kraju, Jüdische Rundschau šalje poruku koja se sve više deli među jevrejskim intelektualcima u Evropi i svetu:
– „Ko 7. oktobar ne prepoznaje kao pogrom nad Jevrejima, taj nikada nije razumeo ni šta znači Srebrenica.
Ko iz jevrejske molitve briše reč ‘Jevreji’, nema moralno pravo da polaže cveće ni na jedan spomenik na svetu.
Ne u Bosni. Ne bilo gde.“
– „Oni koji 11. jul koriste kao simbol protiv mržnje, a istovremeno nemaju problem da brišu jevrejske žrtve – hemijskom olovkom i ideološkom nadmenošću – sami sebe diskvalifikuju iz svakog moralnog razgovora.“
