Veran Matić, samoproklamovani zaštitnik novinara, sada brani zgubidana koji targetira novinarke objavljivanjem njihovih brojeva. Gde je nestala doslednost?
Veran Matić, višedecenijski borac za slobodu medija i bezbednost novinara, ovih dana se, po svemu sudeći, odlučio za ulogu zaštitnika jednog od najpoznatijih „tviter zgubidana“ koji objavljuje privatne podatke novinarki i javnih ličnosti koje mu se ne dopadaju. I to nije neka pretpostavka — Matić je eksplicitno apelovao da se hitno ukinu sve mere koje ograničavaju kretanje i javno delovanje Marka Marjanovića, poznatog kao Kristal Met Dejmon.
Ovaj zgubidan kako navodi i sam ANEM u izveštaju za maj, priveden je 17. aprila jer je na svom nalogu objavio brojeve telefona tri novinara RTS-a i predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić. Dakle, ne radi se o mišljenju ili kritici — već o direktnom izlaganju ljudi potencijalnom nasilju, uz uvrede, ruganje i targetiranje.
I dok bi se očekivalo da upravo Veran Matić — poznat po stalnim apelima da se novinari zaštite od nasilja, uvreda i zloupotrebe ličnih podataka — osudi takvo ponašanje, on je odlučio da brani tviteraša koji je sve to upravo uradio.
„Pozivamo institucije – prvenstveno nadležno tužilaštvo i sudove – da donesu neophodne odluke kako bi se van snage stavile nezakonito donete odluke koje ograničavaju slobodno kretanje i javno delovanje Marka Marjanovića“, izjavio je Matić.
Drugim rečima — javni interes, bezbednost novinarki i pravo na privatnost, koje su inače vrednosti koje Matić godinama ističe kao svetinje, sada padaju u drugi plan, jer je očigledno „tviteraš simpatičan“, ili možda politički koristan.
— Silvana (@Silvana71376830) 17. јул 2025.
Gde je nestala doslednost?
Zamislimo da je neko slične stvari uradio Veranu Matiću, ili njegovim koleginicama iz NUNS-a. Da li bi tada i dalje smatrao da je u pitanju slučaj za privatnu tužbu, bez ikakvih ograničenja kretanja, bez zabrana prilaska ili drugih sankcija?
Ne, tada bi se najverovatnije sazivala vanredna konferencija za štampu, uz pozive na međunarodnu zaštitu slobode medija.
Ali kada su u pitanju druge žene, druge novinarke, ili javne ličnosti koje se ne uklapaju u „njihovu priču“, onda se brani pravo na objavljivanje njihovih brojeva, vređanje i digitalni linč.
Napad na žene pod plaštom „slobode izražavanja“
Ovo nije prvi put da se sloboda izražavanja koristi kao izgovor za brutalne napade, naročito na žene u javnom prostoru. Objavljivanje privatnih podataka je krivično delo u mnogim zemljama i jasno se kvalifikuje kao oblik digitalnog nasilja.
Zahtevati ukidanje sankcija za takvo ponašanje znači relativizovati nasilje i dovoditi u pitanje bezbednost svakog građanina — ne samo novinara.
Veran Matić je ovim potezom pokazao ne samo nedoslednost, već i zabrinjavajuće licemerje. Ne može se istovremeno biti borac za bezbednost novinara i branilac onih koji ih targetiraju. Ako su neke uvrede i pretnje „sloboda izražavanja“, onda takva sloboda postaje opasno oružje u rukama zgubidana sa tastaturom.
