Penzionisana tužiteljka Jasmina Paunović, koja se već mesecima pojavljuje kao jedno od lica protesta i blokada u kojima se traže odgovorni za pad nadstrešnice u Novom Sadu, gostovala je u emisiji „Utisak nedelje“ i javno stala u odbranu Nebojše Bojovića i Milutina Miloševića, službenih lica čiji se potpisi nalaze na dokumentaciji koja je omogućila da nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu bude puštena u upotrebu.
Iako se kao učesnik blokada predstavlja kao neko ko insistira na utvrđivanju krivice, Paunović je tokom nastupa u studiju javno iznela da je njihova krivica marginalna, istovremeno priznajući da ne zna ni njihove pozicije, ni nadležnosti, ni šta su zapravo potpisivali.
"Ja sam gledala tu dokumentaciju vezanu za nadstrešnicu, njih dvojice ima u toj dokumentaciji ali su oni toliko marginalne ličnosti u celoj toj dokumentaciji u odnosu na prave vinovnike ovog slučaja," izjavila je Paunović i dodala da ni ne zna koje su njihove stvarne uloge:
"Ja ne znam na kojim su tačno zvanjima, odnosno šta su njihove tačne uloge, ali znam da su neka dokumenta kao profesor Saobraćajnog fakulteta, jedan od njih je potpisao neka rešenja..."
U razmaku od dve rečenice Paunović prvo tvrdi da su „marginalni“ i da nisu odgovorni, a zatim priznaje da ne zna ni na kojim su funkcijama bili, ni koja dokumenta su potpisivali, čime priznaje da uopšte ne poznaje okolnosti, ali je ipak formirala stav o tome ko je kriv. Paunović, koja je karijeru provela kao javna tužiteljka ovakvim stavovima samo pokazuje, ono na šta naša redakcija ukazuje već mesecima, a to je da je određenom krugu tužilaca, kom pripada i Paunović, nema mesta dokazima, argumentima i činjenicama, već je jedino merilo za krivicu ideološki stav da je uvek „vlast kriva“.
Dokumentacija, u koju je čitava javnost imala uvid, nije stvar slobodnog tumačenja. Potpisi Nebojše Bojovića, kao predsednika Skupštine akcionara „Infrastrukture železnice Srbije“, i Milutina Miloševića, kao izvršnog direktora tog preduzeća, nalaze se na službenim aktima i aneksima koji su prethodili daljem odlučivanju i koji su omogućili puštanje objekta u upotrebu, što su između ostalog oni i priznali. Potpis u ovakvim postupcima nije formalnost, već pravna potvrda da je objekat bezbedan za upotrebu i da je tehnički nadzor izvršen, odnosno bez njihovog potpisa dokumentacija ne bi bila upućena u dalju proceduru odlučivanja i ne bi postojala zakonska osnova da nadstrešnica bude otvorena. Upravo zato se potpisnici nalaze u prvom krugu odgovornosti.
Paunović, međutim, nakon priznanja da ne zna njihove uloge, zaključuje:
"…ali je to toliko zanemarljivo u konglomeratu svih odgovornosti koje nose nosioci vlasti!"
Ovom rečenicom jasno se vidi da ona ne polazi od dokumenata, nego od već formirane teze da je „vlast odgovorna“, bez obzira na to ko je potpisao dokumente, ko je odobrio bezbednost i ko je svojim potpisom omogućio da se nadstrešnica pusti u upotrebu. Kada neko, a posebno kada je u pitanju javna tužiteljka, pa makar ona bila i penzionisana, brani lica čije uloge ne poznaje, a potpis koji u pravnom sistemu nosi odgovornost proglašava zanemarljivim samo zato što se ne uklapa u politički okvir, onda je očigledno da njen nastup, ali ni nastup svih onih koji mesecima blokiraju Srbiju u navodnoj borbi za istinu, nema za cilj utvrđivanje činjenica, već rušenje države.
Paunović tvrdi da Bojović i Milošević nisu krivi, a istovremeno priznaje da ne zna ni njihova ovlašćenja ni šta su potpisali
Autor: A.A.
