Britanska vlada najvila je pre par dana da će do Bregzita doći 29. marta 2019. u 23 časova po lokalnom vremenu. Pregovori o budućim odnosima EU i Velike Britanije intevizirani su u nedelju.

Neki svetski stručnjaci komentarišu Bregzit kao vraćanje paste u tubu, tačnije kada sve svoje ingerencije prenesete državne na zajednicu, pa ih onda vraćate, a da svi budu zadovoljni to je jako težak posao.

- Kada pogledate mapu, videćete da je Škotska bila da ostane, London i oblast oko Londona takođe, malo je bilo podeljeno u svernoj Irskoj. Ustanovilo se da je Bregzit klasičan primer kampanje sa lažnim vestima. Britaniju košta nacionalno zdravstveno košta milijarde i milijarde - rekao je Jakša Šćekić novinar, dodajući da je došlo do velike rasprave u britanskom paralamentu, jer su neki poslanici spominjali drugi referendum.

- Mej napadaju čvrsti bregzitovci. EU sa druge strane hoće da pokaže jedinstvo, Angeli Merkel mora da se pokaže jedinstvo, ona mora da se predstvi sa Nemačkom kao lider, Makron takođe vidi šansu da bude glavni u EU - objašnjava Šćekić.

Kako kaže, EU mora sada pokazno da kazni Veliku Britaniju, kako bi ostale zemlje videle šta bi ih čekalo ukoliko se odluče na ovaj potez.

- Mislim da je najrealnije da se desi hard Bregzit - smatra Šćekić. Dejan Miletić direktor Centra za globalizaciju kaže da je “politika jedna pragmatična umetnost, i ona se zasniva na tome kako da stvorite benefit svojim građanima”.

- Kada stavite na papir ne vidite logiku zašto bi VB izlazila iz EU. Cela kampanja Bregzita bila je zastupljena na dva stuba. Jedan je islamski faktor i moguć fundamentalizam, a drugi je zajedničko tržište rada - objašnjava Miletić, ističući da veliki gradovi nisu bili za Bregzit.

- To je sve ako gledamo pragmatično, međutim moramo da se zapitamo da li je može politčki aspekt - pita se.

- Ne bih pocenio britansku politiku. Utapanje u Eu je utapanje Britanije - smatra.