Pink.rs donosi vam geopolitički pregled za poslednjih sedam dana.
Kampanju za američkog predsednika ponovo drma duh ruskog mešanja. Prva zvučnija afera ruskog mešanja uzela je učešće na predsedničkim izborima 2016. godine. Suprotno tvrdnjama promotera Kremlja, postoji obilje dokaza da je Rusija preduzela operaciju uticaja kako bi se umešala u ishod izbora.
Hladnoratovske aktivne mere nisu mit. Zbog mešanja u izborni proces 2016. godine podignuta je optužnica protiv 12 ruskih obaveštajnih oficira. Poternica za njima je još uvek aktivna na sajtu FBI gde se mogu videti sve pojedinosti vezane za njihovo tajno delovanje. Stejt department najavljuje novu politiku ograničavanja izdavanja viza za određene pojedince koji, delujući u ime medijskih organizacija koje podržava Kremlj, koriste te organizacije kao pokriće za tajne aktivnosti i odgovorni su za, ili kao saučesnici uključeni u tajni uticaj na izbore. Poslednja u nizu afera po pitanju tajnih operacija uticaja izbila je kada je državni tužilac u jugoističnom distriktu Njujorka optužio dvoje ruskih državljana, Konstantina Kalasnjikova i Elefnu Afanasijevu, da su organizovali operaciju pranja novca i zaveru za prikriveno delovanje. Naime, uz pomoć američkih državljana, ovo dvoje rusa, radnika medijskog izdanja RT pod kontrolom Kremlja, osnovali su kompaniju koja je milione dolara plaćala desničarskim influencerima na društvenim mrežama. Popularni desničarski influenseri čije objave imaju nekoliko miliona pregleda radili su prema usmerenjima dvoje rusa kako bi širili podele, tenzije i konflikte u američkom društvu. Jedan od propagandnih ciljeva ove operacije bilo je jačanje podrške Donaldu Trampu.
Treba, međutim, biti oprezan kod zaključivanja u pogledu toga da njihovo delovanje ne znači i to da je Donald Tramp deo te zavere. Često je suština operacija uticaja na javno mnenje da one odražavaju interese nalogodavaca, a ne i samih aktera. To što operacija uticaja ide u prilog izbora Donalda Trampa znači da Rusija ima interes da amerika bude duboko podeljeno društvo sa izolacionističkom spoljnom politikom. CNN navodi da izjava FBI-ja objavljena u sredu na skoro 300 stranica opisuje zaplenu domena i pokazuje širok napor, podržan od Kremlja, da se lažnim vestima napadaju američki političari koji podržavaju Ukrajinu u ratu protiv Rusije i podstiču tenzije u američkom društvu. Za sada je zaplenjeno oko 32 internet domena. Činjenica da popularni konspirološki i desničarski influenseri deluju pod direktnim nalozima Kremlja otkriva bolnu realnost visokog stepena koordinacije kako bi se ostvario uticaj na javnost. Amerika nije nažalost usamljen slučaj. Preko naloga na društvenim mrežama i telegram kanala Kremlj prodire u većinu populacije kako širom Evrope tako i na Zapadnom Balkanu.
Američke vlasti su označili Rusija Segodnija, RIA Novosti, RT, TV-Novosti, Ruptly i Sputnjik kao strane misije. Nakon sankcionisanja pojedinih entiteta poznati pro-ruski propagandista Skot Riter je objavio da više neće moći da daje intervjue za ruske medije kako ne bi kršio sankcije. Skot Riter je samo jedan u nizu pojedinaca koji su davali legitimitet i pojačavali rusku ratnu propagandu. Poznato je da je Rusija tokom prethodnih izbornih ciklusa preko društvenih mreža u Americi organizovala mitinge i proteste pristalica. Po opisanom obrascu tajni rat uticajima se nastavlja, a čini se da odmetnuti režimi iz svoje perspektive biraju između dva „zla“ pošto ni Kamala Haris ni Donald Tramp nikada neće napustiti američke saveznike i prepustiti svet revizionističkim snagama.
U Evropi je održan još jedan sastanak kontakt grupe za Ukrajinu popularno nazvan Ramštajn grupa po bazi Ramštajn u SR Nemačkoj. Ovaj format je uspostavljen kako bi se koordinirala vojna pomoć i snabdevanje ukrajinske odbrane. Kada je osnovana u februaru 2022. godine, Ramštajn grupa je brojala svega 24 države, dok danas ovaj format okuplja više od 50 država. Porast u broju direktnih članova Ramštajn grupe pokazuje koliko su ruska upozorenja, pretnje i razlozi za rat delegitimizovani i kao takvi odbačeni. Na 24. sastanak predsednik Ukrajine Zelenski je došao sa punom torbom zahteva prema saveznicima u pogledu oružja dugog dometa i protiv-vazdušnih sistema. Ukrajinski civili, infrastruktura i gradovi nalaze se pod najvećim rizikom od ruskih raketnih udara iz vazduha. U poslednjem nizu raketnih napada, samo u gradu Poltava je ubijeno preko pedeset civila dok je na stotine njih ranjeno. Na meti ruskih neselektivnih udara nalaze se dečije bolnice, stambeni objekti i mesta velike koncetracije civilne infrastrukture i populacije. Pojedini analitičari ove napade smatraju ruskom osvetom za ukrajinsku ofanzivu na Kursk. Od samog početka agresije Rusija praktikuje skupe i razorne napade prema civinim ciljevima kako bi slomila otpor Ukrajinaca. U svom intervjuu za Dojče Vele, penzionisani američki general Ben Hodžis navodi da ključ ukrajinske pobede nije u novcu, opremi i municiji već u posvećenosti da Ukrajina dobije sve što je potrebno da bi porazila Rusiju i vratila svoj suverenitet. Situacija na terenu zahteva odobrenje da Ukrajina dejstvuje raketama ATACAMS i „storm šedou“ po ruskim vojnim ciljevima sa kojih se izvode vazdušni napadi.
Nakon sastanka u Ramštajnu jedan neimenovani zvaničnik je izjavio da je obaranje ruskih raketa kao udaranje komaraca dok izvor tih komaraca ostaje netaktnut. Amerikanci su odobrili novi paket pomoći od 250 miliona dolara koji obuhvata protiv-vazdušne sisteme kratkog i srednjeg dometa, rakete za PVO sisteme, artiljerijsku municiju 155mm i 105mm, protivtenkovske rateke, džavelin sisteme, bredli oklopna vozila i drugu vrstu protiv-minskih oklopnih vozila, municiju i granate, rezervne delove i pomoćnu opremu za servis, održavanje, trening i transport. Ujedinjeno Kraljevstvo šalje 650 višenamenskih raketa u cilju jačanja kapaciteta za odbranu od dronova i ruskog bombardovanja. Paket je vredan 192 miliona evra. Rusija svojim masovnim napadima do krajnjih granica napreže ukrajinsku PVO, a poslednji u nizu smrtonosnih napada je obuhvatio više od 200 raketa i dronova. U međuvremenu su potvrđene informacije da su u napadima korišćene i rakete iz Severne Koreje ali i da je Iran isporučio Rusiji svoje balističke rakete Fetih-300.
Kriza na Bliskom Istoku se nastavlja. Hezbolah je ispalio preko 1.500 raketa na ciljeve u Izraelu. Poslednji u nizu terorističkih napda na graničnom prelazu pod izraelskom kontrolom između Zapadne Obale i Jordana ostavio je tri mrtva izraelska civila.
Hamas je ubio šestoro talaca neposredno pred upad izraelskog tima u skrovište gde su bili držani. Jedan od ubijenih je i američko-izraelski državljanin. Izrael je zapljusnuo talas protesta protiv vlade Benjamina Netenjahua zbog odustva rezultata u pogledu oslobađanja talaca. Protokom vremana potvrdila se teza poznavaoca blisko-istočnih prilika da Iran neće delovati u pogledu odmazde prema Izraelu. Zbog velike unutrašnje krize Iranu nije u interesu da dodatno eskalira sukob sa Izraelom jer bi to bio rizik po opstanak teokratskog režima na vlasti.
U međuvremenu, nešto južnije od Izraela, na pomolu je rat između dve nove članice BRIKS-a Egipta i Etiopije. Ni manje ni više, ove dve nove članice BRIKS-a zaratiće zbog izvorišta vode koje predstavlja drevna reka Nil. Poslednja u nizu oružanih kriza između država BRIKS-a pokazuje svu slabost ovog saveza u kome su Indija i Kina jedini globalno respektabilni članovi sa različitim strateškim interesima. Džejk Saliven, savetnik za Nacionalnu bezbednost SAD, boravio je u poseti NR Kini gde je obnovljen bezbednosni dijalog sa kineskim ministarstvom odbrane koji je bio suspendovan od 2016. godine. Saliven je tokom posete obećavao, nudio, pretio i upozoravao. Naši izvori govore da je Saliven predočio kineskom rukovodstvu da akcije Amerike nisu usmerene na promenu vlasti Komunističke partije kao i to da Amerika neće podsticati proglašenje formalne nezavisnosti Tajvana. Istovremeno, Amerika je predočila jasne crvene linije i upozorenja Pekingu po pitanju podrške ruskoj agresiji i pozvala Peking da uzme aktivniju ulogu u zauzdavanju Rusije. Salivenovu posetu mnogi tumače kao pripremnu za sastanak predsednika Bajdena i Sija. U Pekingu vlada zabrinutost od rezultata američkih izbora zbog opasnosti od promene dosadašnjeg kursa u mnogo nepovoljnijem pravcu. Glavne tačke sporenja tiču se kineske nelojalne konkurencije koju je Tramp prvi obelodanio rekavši da Peking pravi štetu od 300 milijardi dolara američkoj intelektualnoj svojini i privredi. Američku politiku ograničenja sledi i Evropska unija koja zavodi tarifna ograničenja na kineski višak proizvodnje. U prvom redu na udaru su električna vozila.
Nastavlja se velika zelena utakmica za retke sirovine. Ovo geopolitičko nadmetanje je centar sučeljavanja istoka i zapada. Iz tog razloga opredeljenje Srbije da bude deo evropskog rešenja po pitanju litijumskog rudnika predstavlja jasan doprinos jačanju autonomije Evrope. Na taj način Srbija jača svoju spoljnopolitičku poziciju. Forum na Bledu održan je pod nazivom „Svet paralelnih realnosti“. U svom obraćanju Ursula fon der Lajen je navela da tokom istorije Zapadni Balkan je često bio granica između svetova. Između Istoka i Zapada, severa i juga. Ali njegove nove generacije izabrale su drugačiji put. Oni su izabrali da budu deo zajedničke evropske porodice, odlučili su da putuju, da trguju i da napreduju zajedno sa svojim evropskim susedima. Sadašnje rusko rukovodstvo, koje živi u prošlosti, odbija da prihvati ovu jednostavnu, ali neumitnu realnost. Kad god postoji napredak ka pomirenju i regionalnoj integraciji na Zapadnom Balkanu, Kremlj pokušava da podrije započete procese i oživi stare sukobe.