Mosad, izraelska tajna služba, poznata je po svojoj efikasnosti i sposobnosti da otkrije i spreči pretnje koje dolaze iz svih delova sveta. Međutim, poslednji napad Hamasa na Izrael otvorio je mnoge sumnje – kako je moguće da Mosad nije znao za planove Hamasa ili Irana, koji podržava ovu organizaciju? Još važnije, da li je Mosad možda imao informacije, ali ih je prećutao?
Iran i napad: Da li je Mosad prećutao?
Iran, koji je poznat kao ključni saveznik Hamasa, često se povezuje sa organizacijom i njenim akcijama protiv Izraela. U trenutku kada su iranske vlasti direktno optužene da stoje iza napada, postavlja se pitanje – da li je Mosad imao saznanja o ovoj koordinisanoj akciji, ali je odlučio da ne reaguje kako bi stvorio povod za obračun sa Iranom? Ova teorija deluje kontroverzno, ali mnogi analitičari smatraju da je moguće da je izraelska obaveštajna služba videla u ovom napadu šansu za otvoreniji sukob sa svojim dugogodišnjim neprijateljem.
Pejdžeri i stara tehnologija u novim sukobima
Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog napada jeste korišćenje pejdžera od strane Hamasa. U svetu gde se komunikacija oslanja na moderne tehnologije, poput pametnih telefona i enkriptovanih kanala, korišćenje pejdžera, zastarelih uređaja, bilo je iznenađujuće. Zbog toga što je pejdžere teže nadzirati modernim sredstvima, Hamas je uspeo da koordinira napad bez da ga obaveštajne službe primete. Ovaj potez pokazuje visok nivo prilagodljivosti ove organizacije, ali i otvara pitanje da li je Mosad potcenio ovu taktiku.
Foto: Tanjug AP/Hassan Ammar
Istorijska paralela: Perl Harbor
Ova situacija podseća na jedan od najslavnijih i najkontroverznijih događaja iz istorije – napad na Perl Harbor 1941. godine. Tada je japanska vojska iznenada napala američku mornaricu, a kasnije su se pojavile tvrdnje da su američke obaveštajne službe imale naznake o napadu, ali nisu delovale. Teorija zavere koja okružuje ovaj događaj sugeriše da je SAD možda prećutao napad kako bi dobio opravdanje za ulazak u Drugi svetski rat. Slično kao i tada, sada se postavlja pitanje da li je Mosad dopustio napad Hamasa kako bi stvorio povod za sukob sa Iranom.
Ko je zaista zapalio Bliski istok?
Dok svet sa zabrinutošću posmatra eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, ostaje pitanje ko je odgovoran za ovo stanje. Da li je Iran, kao glavni sponzor Hamasa, organizovao napad u tajnosti? Ili je možda ovo deo šireg plana gde određene sile koriste krizne situacije kao povod za političke ili vojne akcije?
Kao što je napad na Perl Harbor promenio tok istorije, tako i ovi događaji mogu imati dalekosežne posledice. Da li je Mosad zaista propustio priliku da spreči napad, ili je bio deo šire strateške igre, ostaje da se vidi. Jedno je sigurno – odgovori na ova pitanja oblikovaće budućnost Bliskog istoka i odnose između velikih sila u ovom nestabilnom regionu.
Autor: Pink.rs
