Svet u odbrojavanju –Manje od 100 sati do američkih izbora - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Američki predsednički izbori ulaze u poslednjih 100 sati do finalnog dana glasanja. Prema dostupnim podacima već je 60 miliona Amerikanaca iskoristilo svoje pravo ranog glasanja. Vodič za američke izbore Centra za stratešku analizu navodi da rano glasanje omogućava biračima da glasaju lično pre zvaničnog izbornog dana. Rano glasanje obično se odvija u periodu od nekoliko nedelja pre izbornog dana. Birači mogu ići na određena mesta za rano glasanje u svojoj državi. Ti glasovi se čuvaju do kraja izbornog dana, tek onda se otvaraju i prebrojavaju. Mogućnost ranog glasanja daje pregled izbornim štabovima o izlaznosti njihovih pristalica na glasanje čime se ostvaruje uvid u dinamiku izbornog procesa. Obe kampanje su izuzetno posvećene ranom glasanju i motivišu svoje birače da glasaju što je pre moguće. Sve ovo ima i svoju praktičnu primenu kako bi se fokus pojačao na izborna mesta sa slabijom izlaznošću.

Kandidati Haris i Tramp u stopu se prate kroz države u finalnom ciklusu kampanje. Koristi se mnogo simbolike i retoričkih doskočica. Trampov miting u Medisons skver gardenu u Njujorku izazvao je snažne reakcije demokrata. Sa jedne strane analitičari i mediji ocenjuju miting kao „sajam teoretičara zavere“. Međutim, demokrate su propustile da iskoriste penal koji je omogućio komičar Tom Henčklif, kada je rekao da je „Portoriko ostrvo smeća koje pluta okeanom“. Ovako uvredljiv ton direktno pogađa oko milion glasača poreklom iz Portorika u kolebljivim državama. Pokušavajući da iskoristi ovaj gaf, aktuelni predsednik Džozef Bajden je „đubretom“ nazvao okupljene na mitingu. Oštroumni Tramp je brzo iskoristio ovu govornu dvosmislenost i već sutradan seo u đubretarski kamion, obukao narandžasti prsluk i preokrenuo priču rekavši da je Bajden sve njegove pristalice nazvao „đubretom“. Čini se da se izlet predsednika Bajdena u fotofinišu iz senke Kamale Haris izrodio u ranjivost za demokrate. Ovaj slučaj pokazuje koliko je sve relativno u ovoj izbornoj kampanji u kojoj tehnika komuniciranja liči na velemajstorsku partiju šaha.

Na završnom događaju u Vašingtonu Kamala Haris je podsetila simbolično na događaje od 6. januara 2021. i Trampovu odgovornost za juriš na Kapitol. Podsećenja radi, Kevin Mekarti, lider republikanaca u Kongresu je tada apelovao na Donalda Trampa da pozove pristalice na razlaz, što ovaj nije učinio. Pristalice su spremile vešala skandirajući „obesite Pensa“. Majkl Pens je bio potpredsednik Amerike čija je ustavna obaveza verifikacija glasova. U svojoj objavi na Iksu Donald Tramp je napisao da su „Kamala i Džo“ nesreća od Izraela do Ukrajine, pa sve do južne granice Amerike i zaključio da će povratiti mir kroz snagu uz slogan „Napravimo Ameriku jaku ponovo“ (MAGA). Tramp se osvrnuo i na ugroženost hindusa i hrišćana u Bangladešu čime je direktno zagazio u biračku bazu Kamale Haris. Baražna vatra na liniji Haris-Tramp ostavlja veoma malo prostora za pravilno donošenje zaključaka na ekonomskim temama, sve liči kao da jedni drugima otimaju i narative i teme.
Veštačka inteligencija ima svoju ulogu u ovoj izbornoj kampanji i dobili smo prve robotizovane telefonske pozive koji se obraćaju biračima. Institucije zadužene za regularnost izbora suočavaju se sa problemom efektivnog suprotstavljanja lažima koje povezuju sa tehnološkim multibilionerom Elonom Maskom. Problem leži u činjenici da u glavnim državama, uključujući Pensilvaniju, Mičigen i Arizonu, ne stižu da u realnom vremenu provere i verifikuju sadržaj koji se hiperproizvodi na mreži Iks. Analitičari su saglasni da će nakon izbora i tranzicije vlasti doći do institucionalnog tretmana organzovanog širenja dezinformacija. Obaveštajno-bezbednosna zajednica SAD u zajedničkom saopštenju upozorava da je identifikovano rusko mešanje u izbore i pokušaji da se utiče na ishod izbora. Poslednji slučaj na koji se obaveštajno-bezbednosni sistem osvrće odnosi se na proizveden i pojačan video koji prikazuje rasturanje glasačke kutije u Pensilvaniji. Ovaj video je raskrinkan od strane lokalnih zvaničnika, a ruska aktivnost predstavlja deo šire strategije Kremlja da širi neosnovane sumnje o integritetu i regularnosti američkih izbora. Glavni cilj Rusije jeste da izazove snažne podele u američkom društvu kako bi političke protivurečnosti prebacila na sistem odlučivanja. Sastavni deo nacionalne bezbednosti je politička stabilnost. Pored Rusije, senka sumje se proteže na Iran i Kinu. Koristeći se popularnom „maskirovkom“, ove države nastoje da svoju propagandu i dezinformacije sakriju iza legitimnog novinskog izveštavanja. Kuriozitet je da Rusija, Kina i Iran nemaju regularne izbore ni razvijenu demokratsku utakmicu dok nastoje da podrivaju demokratske procese drugih država.

Potvrđeno je učešće boraca Severne Koreje u agresiji na Ukrajinu što predstavlja direktno uključenje u sukob još jedne odmetnute države. Ostvarajući vojnu saradnju sa Severenom Korejom, Ruska Federacija diretkno krši sankcije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje je sama izglasala. Zbog sve veće zabrinutosti po pitanju saradnje dve države ministar odbrane Južne Koreje boravio je u Vašingtonu. Na sastanku sa Lojdom Ostinom dogovorena je intenzivnija razmena obaveštajnih podataka. Južna Koreja najavljuje još snažniju podršku Ukrajini, a treba se podsetiti da je vojna industrija Južne Koreje vodeća na globalnom nivou. Amerika je potvrdila svoju posvećenost u odbrani Južne Koreje, kao i da eskalacija i produbljivanje saradnje između Moskve i Pjongjanga predstavlja dodatnu opasnost na istoku Evrope, ali i na dalekom istoku Azije. Kina ne gleda sa odobravanjem na ovaj dvojac zbog povećanog rizika od krize na njenim granicama. Građanski rat u Mjanmaru koji traje od 2020. godine Kina nije uspela da zauzda, a reč je o velikom sukobu na samoj granici Kine.
Peking nije srećan zbog činjenice da će Putin umesto Sija određivati eskalacionu lestvicu u koju je sada uključena i Severna Koreja. Prema dostupnim podacima oko 3.000 severnokorejaca se nalazi u Kursku, a njih 12.000 u kampovima po Rusiji. Ukrajina je već izvršila napade na ciljeve gde su koncetrisani novopridošli agresori. Postavlja se ključno pitanje, zašto Rusija koristi resurse Severne Koreje kada tvrdi da su ruski resursi „beskonačni“. Poslednja u nizu ruskih nuklearnih ucena nije dala željene rezultate, a reakcija sveta na poslednje ruske treninge sa nuklearnim strateškim oružjem je izostala. Pentagon je na poziciji da nije potrebno podići nivo vojne pripravnosti dok međunarodna zajednica prepoznaje ove ruske vežbe kao propagandu i pokušaj Moskve da obmane saveznike Ukrajine. Ruski propagandni narativi se neometano šire u medijskom prostoru Globalnog juga koji karakteriše odsustvo medijske pismenosti. U svom obraćanju pred Dumom, guvernerka ruske narodne banke Elvira Nabulina iznela je priznanje da se ruska ekonomija suočava sa situacijom bez presedana o čemu svedoči i rekordna referentna kamatna stopa od 21%. Nabulina je uverena da će se na duge staze isplatiti potezi Narodne banke Rusije. Pored svih pokušaja da se ruska ekonomija predstavi otpornom i netaknutom od strane zapadnih sankcija, podaci govore da je došlo do redukovanog uvoza esencijalnih sirovina, javljaju se problemi sa održavanjem strane opreme, kao i nedostatak radne snage. Amerika je sankcionisala skoro 400 pojedinaca i kompanija koje su pomogle ruskim vojnim naporima kroz snabdevanje kritičnim sirovinama i materijalima. Fokus su opet kompanije koje su isporučivale mikroelektronske komponente.

Istovremeno sa intenzivnijim radom na sprečavanju kršenja sankcija uvedenih rusiji, Bela kuća je najavila novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 425 miliona dolara. Ova najava je usledila samo dan nakon što je predsednik Zelenski izneo tvrdnju da je do sada Kijev dobio svega 10% pomoći koju je izglasao američki Kongres. Pored značajnih količina municije i protivoklopnih i protivvazduhoplovnih sredstava novi paket pomoći će obuhvatiti i 212 naprednih oklopnih vozila Strajker što će predstavljati značajnu komponentu u povećanju operativne mobilnosti ukrajinskih snaga.

Tenzije na Bliskom Istoku se nastavljaju u iščekivanju da li će Iran odgovoriti na izraelski prošlonedeljni napad. Zbog namere Irana da pogubi nemačkog državljanina reagovalo je Savezno ministarstvo inostranih poslova zatvaranjem iranskih konzulata u Frankfurtu na Majni, Minhenu i Hamburgu. Iran je nastavio sa politikom uzimanja stranih državljana kao talaca, a sličnu praksu upražnjavaju i Rusiju i Belorusija što je taktika koja vremenom daje rezultate s obzirom da Zapad oslobađa njihove špijune u zamenu za obične građane. U poslednjih mesec dana izraelske kopnene operacije u južnom Libanu ispaljeno je više od 4.000 raketa Izrael, Cihal (izraelske odbrambene snage) otkrile su zalihe ruskog oružja, eksploziva, ruskih protivoklopnih sistema „kornet“ koji se nalaze među pronađenom opremom. Do sada je eliminisano 1.500 terorista pripadnika Hezbolaha, a sve više se iznose očekivanja se da će Iran napasti Izrael na dan američkih izbora posredstvom terorističkih organizacija iz Iraka.