Francuska se našla u razdoblju duboke političke neizvesnosti nakon što su poslanici u sredu, prvi put od 1962. godine izglasali nepoverenje premijeru Mišelu Barnijeu i njegovoj vladi.
Levičarska koalicija NFP i kajnje desničarska partija Nacionalni skup glasali su za izglasavanje nepoverenja Barnijeu, inače jednom od glavnih pregovarača tokom Bregzita.
Do ovog poteza je došlo jer je premijer koristio član 49, stav 3 Ustava da progura plan budžeta za socijalno osiguranje za 2025. godinu bez glasanja u parlamentu.
Šta sada čeka Francuze?
Analitičari smatraju da će od Barnijea biti zatraženo da ostane na čelu prelazne vlade, baš kao što je letos to uradio i Gabrijel Atal, nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron raspustio skupštinu nakon poraza njegove stranke na izborima za EU.
Privremena vlada će morati da ubrza tekuće poslove i ne može da glasa i novim zakonima. Na predsedniku Makronu je da imenuje novog premijera i za to nema konkretan rok. Očekuje se da će se večeras u 20 sati obratiti javnosti.
Makronu je ovog leta trebalo dva meseca da odabere premijera. Novi parlamentarni izbori mogu da budu raspisani tek sledećeg jula.
Ko bi mogao da bude sledeći premijer?
Nakon izglasavanja nepoverenja, odmah su počele da kruže teorije o tome ko bi mogao da bude novi premijer.
Nekoliko imena koje se pominju, među kojima je najistaknutiji ministar vojske Sebastijen Lekornu. Među kandidatima je i Fransoa Bajru, lider centrističke MoDem partije.
Neke stranke koje formiraju levičarsku koaliciju NFP ostale su pri svom prvobitnom izboru ekonomistkinje Lusi Kastes. Makrona su letos kritikovali jer nije dozvolio drugim partijama da se uključe u izbor novog preiejra.
"Ako ovaj put predsednik želi da spreči još jedan kolaps vlade, moraće da dozvoli poslanicima da iznesu predlog", rekao je profesor Fransoa-Gavije Mile.
Ali za Emanuela Rivijera, stručnjaka za javno mnjenje, izbor budućeg premijera bi trebalo da bude usredsređen na ostvarivanje konkretnog cilja, a ne na određenu ličnost.
"Potreban nam je projekat i dogovor, a ne ličnost. Nije na Makronu da radi kasting. Potreban je dogovor da se prevaziđe budžetska prepreka. To bi mogao da bue neki tehnokrata čija će misija biti da osigura da Francuska usvoji budžet za 2025. godinu", rekao je on.
Šta će sada Makron?
Nakon haosa na političkoj sceni Francuske mnoge stranke pozivaju Makrona da podnese ostavku na mesto predsednika, iako njegov mandat ističe tek 2027. godine.
Mnogi analitičari smatraju da je izglasavanje nepoverenja još jedan udarac za Makrona, čiji je uticaj opao ne samo u Francuskoj, već i u Evropi i svetu.
Prema istraživanju javnog mnjenja svega 22 odsto Francuza zadovoljno je Makronom i politikom koju on propagira. Makron je do sada odgovorio na sve zahteve, a više puta je naglasio da će do poslednje sekunde energično obavjati svoj posao.
"Moguća je ostavka, ali ovo nij pravi tajming. To bi samo moglo da dodatno doprinese haosu i konfuziji. Ništa se ne bi promenilo kada je u pitanju rascepkanost u parlamentu", rekao je Mile.
Autor: Snežana Milovanov
