Aleksandar Stanković: Konkurentnost, prosperitet, autonomija ili zašto je Evropa izgubila trku sa Amerikom

Kada se uporedi BDP Evropske unije i SAD od 2000. godine do danas, može se primetiti da je BDP oba tržišta do 2008. godine, odnosno početka svetske ekonomske krize, bio na skoro istom nivou.

Kriza u evro zoni, uticaj pandemije covid-19, kao i ruska agresija na Ukrajinu, odnosno rast cene energenata, kao i u nekim zemljama Evropske unije preobimna birokratija i skupo poslovanje, utiču na to da BDP Evropske unije ne prati stope rasta koje ima SAD.

Iako u transatlanskim odnosima, makar ne javno, niko ne govori o rivalitetu između ova 2 entiteta, Evropska Unija ukoliko želi da zadrži sebe kao globalnog ekonomskog, ali i političkog igrača, i pritom da zadrži brojne socijalne programe koji su učinili zemlje Evropske unije najboljim i najkvalitetnijim mestima za život, zahteva ozbiljne reforme, odnosno definisanje strateških industrija u kojima je EU konkurentna i u budućnosti može zadržati, pa čak i proširiti svoje pozicije.

Kako bi bolje razumela aktuelnu situaciju i izašla sa planom za unapređenje ekonomije Evropske unije, Ursula von der Lajen, predsednica Evropske komisije, angažuje bivšeg guvernera Evropske centralne banke i premijera Italije, da sačini izveštaj o konkurentnosti i predlozima za unapređenje ekonomije EU kroz definisanje strateških industrija i definisanje načina/reformi za unapređenje iste.

Septembra 2024. godine, Mario Dragi završava svoj izveštaj i definiše sledeće industrije kao ključne za budućnost i daje predloge kako poboljšati međunarodnu poziciju Evropske unije.

Energija i dekarbonizacija

Prema istraživanju, cena struje za industrijske korisnike u Evropskoj Uniji je u proseku veća za 158% u odnosu na SAD, čineći EU daleko manje povoljnijom opcijom za ulaganje, odnosno otvaranje na primer fabrika koje bi bile veliki potrošač struje.

Razloga ima više, od činjenice da je EU za razliku od SAD neto uvoznik energije, odnosno da nema sirovina (gasa i nafte) koje kože da koristi za sopstvenu proizvodnju, do komplikovanije birokratske procedure za instalaciju novih kapaciteta solara i vetra.

Kako bi se smanjila razlika, po Dragijevim predlozima potrebna je drastična reforma biroktaskih procedure odobrenja novih energetskih kapaciteta, dublja integracija energetskih tržišta država članica EU, kao i smanjenje uticaja cena gasa na cenu struje.

Kritične mineralne sirovine

Kako bi se sprovela zelena tranzicija i EU postala krimatski neutralna do 2050. godine, potrebno je smanjiti emisije štetnih gasova a to je moguće kroz elektrifikaciju transportnih sredstava, kao i izvora energije.

Radi postizanja većeg stepena elektrifikacije, potrebne su kritične mineralne sirovine (litijum, kobalt, bakar, nikl, grafit itd.).

2024. godine, ove sirovine se ne ekstraktuju (vade) u Evropi, već dolaze iz zemalja Azije, Afrike i Južne Amerike, dok je njhova prerada većinski, takođe izvan Evrope.

Radi povećanja energetskog i ekonomskog suvereniteta, ovaj izveštaj predlaže da se kritične mineralne sirovine vade (ekstraktuju) u što većoj meri u Evropi, kao i da se prerada kako domaće iskopanog, tako i stranog, sprovodi u Evopi kako bi uticaj drugih država bio što više smanjen. Trenutno je prerada mnogih kritičnih mineralnih sirovina u Kini, što čini Evropsku uniju zavisnom od ponašanja i direktiva države koja je pod vlašću autoritarnog i komunističkog sistema.

Na kraju, kako bi ceo proces bio zaokružen, reciklaža baterija i sredstava koji su napravljene koristeći kritične mineralne sirovine bi takođe bila u Evropskoj Uniji.

Sve ove akcije generisale bi mnoga radna mesta u proizvodnji (eksploataciji i preradi) ali i reciklaži, strogi zakoni o zaštiti životne sredine bi onemogućavali ozbiljna zagađenja kakva su moguća u nekim državama sa slabom vladavinom prava i visokim stepenom korupcije i na kraju bi Evropska Unija bila daleko više nezavisna i mogla lakše da sprovodi sopstvene interese bez straha da bi mogla zbog loših političkih odnosa sa na primer Kinom, ostane bez glavnog snabdevača prerađenih sirovina.

Čipovi

2021 i 2022 godine, autoindustrija globalno zapada u krizu niske stope proizvodnje kao posledica pokidanih lanaca snabdevanja, ali i nedostataka čipova koji su neophodni za funkcionisanje automobila, od motora, pa do infotainment sistema. Kada se odradi detaljna analiza globalnih snabdevača, može se videti da je globalni lider u proizvodnji čipova Tajvan, mala ostrvska zemlja na istoku Azije u teritorijalnom sukobu sa NR Kinom.

Uzevši u obzir da Kina negira suverenitet Tajvana i da postoje naznake da će 2027. godine Kina izvršiti agresiju na ostrvo, globalni lanac proizvodnje mikročipova bi bio pod kontrolom kineske komunističke države.

Evropi ne ide u prilog ni američki državni program “Chips and Science Act” koji kroz ozbiljne subvencije omogućava ozbiljne finansijske dotacije kompanijama da otvaraju pogone i istraživačke centre na tlu SAD.

Kako bi Evropa ostala relavantna, plan Marija Dragija bi u suštini kopirao već pomenuti američki program, sa posebnim aspektom na proizvodnju i istraživanje čipova za autoindustriju i odbrambenu industriju kako bi EU ostvarili ono što francusku predsednik Makron naziva “stratešku autonomiju”.

Odbrana

Agresija Rusije na Ukarajinu, kao i sve snažniji izolacionistički glasovi u Americi teraju evropske članice NATO-a (većina je u Evropskoj Uniji) da dodatno ulažu u odbrambene kapacitete, što svakako stimuliše dodatne troškove nabavke nove opreme, municije i transportnih sredstava.

Kao problem za evropsku privredu, Mario Dragi vidi manjak integracije, standardizacije i nedostatak koordinacije između članica, gde svaka država pojedinačno ima svoje programe istraživanja i nabavke, čineći veliki nepotreban trošak.

Takođe, još jedan vekiki problem je taj što iako EU ima svoje domaće proizvodne kapacitete, veliki procenat svog naoružanja nabavlja od stranih izvora - misleći se na SAD. U trenutku kada Evropa zaista povećava izdatak na naoružanje a pritom prolazi kroz krizu slabog rasta, nabavka vojne opreme od drugih zemalja, odnosno njihov uvoz, samo čini poziciju EU gorom. Upravo zato, Mario Dragi poziva na veću nabavku domaćih odbrambenih sredstava.

Farmaceutska insustrija

Pandemija covid-19 pokazala je veliku zavisnost Evropske unije od drugih država prvenstveno kada se radi o proizvodnji medicinskih i farmaceutskih sredstava. Svi se sećaju marta 2020. godine kada su vlade slale svoje izlaslanike da kupuju respiratore i maske u NR Kinu kako bi zaštitile svoje građane i zdravstvene radnike od novog i opasnog virusa.

Takođe, pandemija je pokazala i zavisnost od proizvodnih kapaciteta vakcina lociranih izvan Evropske unije, što je dovodilo do diplomatskih sukoba oko izvoza istih u trenutku kada je trebalo brzo vakcinisati veliki broj građana.

Kako bi se sprečili budući problemi nabavke medicinskih i farmaceutskih sredstava, Mario Dragi poziva na relokaciju ključnih sredstava nazad u Evropu, kao i na veću integraciju obrazovnih institucija kako bi se istraživanje i razvoj ubrzali, čineći Evropsku Uniju još jačim igračem u ovim tržištima.

Izazovi

Izveštaj Marija Dragija u više navrata spominje veće izdavanje u istraživanje i razvoj, nove naučne kapacitete, kao i poreske olakšice za odabrane industrije. Po njegovim procenama, kako bi se smanjila rupa između SAD i EU, potrebno je izdvojiti između 750 i 800 milijardi godišnje. Bez političke podrške najvećih članica EU, Nemačke i Francuske, i takozvanih “frugalnih” članica, Holandije, Danske, Švedske, implementacija ovog programa na nivou cele Evropske unije teško da je sprovodiva.

Nedavna vest da Danska podržava zajedničko zaduživanje na nivou EU daje optimizma, kao i iniciranje programa finansiranja odbrambene industrije od strane nove evropske komisije takođe daju vetar u leđa optimistima.

Na kraju, ostaje da se vidi da li će evropljani, od kojih su mnogi, mora se priznati, veliki konformisti i apologete statusa kvo, shvatiti da svet više nije u stadijumu u kom je bio ranih 2000-ih kada su mnogi mislili da je svet doživeo “kraj istorije”, te da prihvate izazove novog sveta kao priliku da Evropska Unija sebe dodatno pozicionira da napravi sebe još boljim mestom za život.

Autor: Aleksandar Stanković