Ruski predsednik Vladimir Putin možda je dobio više nego što je očekivao kad je 11. maja odbio evropski ultimatum za 30-dnevni bezuslovni prekid vatre i pozvao Ukrajinu da direktno pregovora sa Moskvom u Turskoj.
Moguće da je Putina, koji se još nije oglasio, iznenadilo to što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prihvatio poziv, navodeći da je spreman da se nađe sa Putinom u Istanbulu 15. maja.
- To nije ono što je Putin očekivao – rekao je “Kijev indipendentu” ukrajinski poslanik Oleksandr Merežko.
- Ovo je neverovatan potez koji potpuno menja situaciju…Putin je mislio da će poslati rusku delegaciju i stvoriti iluziju pregovora. Ali, sada je zbog ovog poteza Zelenskog suočen sa dilemom koja ne može da se reši – dodao je on.
Ta dilema je upravo porasla, nakon što je iz Ukrajine rečeno da će se Zelenski isključivo sastati sa Putinom u Istanbulu, a ne sa drugim članovima ruske delegacije. Međutim, iz Kremlja su na to poručili da će objaviti ko će biti u ruskoj delegaciji kad Putin to odluči.
Izvor blizak kabinetu Zelenskog rekao je “Kijev indipendentu” da je Ukrajina “spremna na sve opcije”.
Igra tenisa sa prebacivanjem lopte krivice
Američki predsednik Donald Tramp ponudio je pomoć u pregovorima. Dok je ranije obećavao da će brzo okončati rat, prošli su meseci, a nemogućnost Bele kuće da to uradi frustrira Trampa, koji prema “Kijev indipendentu” sada za neuspeh krivi sve sem sebe. Posledica toga je da Rusija i Ukrajina pokušavaju da odigraju svoju ulogu u procesu mirovnih pregovora kako bi izbegle da ih Amerika okrivi za njihov neuspeh, navodi list.
- To je poput igre tenisa. Dve strane prebacuju lopticu tamo-vamo. Moramo videti gde će ona da završi – rekao je Anatol Liven, direktor evroazijskog programa Instituta Kvinsi, dodajući da Vašington može da okrivi onu stranu koju vidi kao smetnju naporima za postizanje mira.
Foto: Tanjug AP/Evan Vucci/Tanjug AP/Petr David Josek
Lideri Francuske, Nemačke, Velike Britanije i Poljske su tokom posete Kijevu u subotu uputili Rusiji ultimatum da pristane na prekid vatre do ponoći 13. maja - ili se suoči sa novim sankcijama.
- Sat otkucava – rekao je u ponedeljak portparol nemačke vlade, dodajući da Berlin koordinira sa evropskim partnerima oko dodatnih sankcija.
Anonimni evropski zvaničnik rekao je ukrajinskom listu da će EU objaviti svoj sledeći paket sankcija protiv Rusije 14. maja.
Detalji o tome šta će biti u 17. paketu sankcija nametnutih Rusiji od početka invazije su nejasni, ali raniji izveštaji sugerišu da bi one mogle da budu usmerene na ruski vojno-industrijski kompleks, “flotu iz senke” i povezane mreže podrške.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je u ponedeljak, komentarišući pretnju novim sankcijama, da se “jezik ultimatuma ne može koristiti za dijalog sa Rusijom”.
Da li će Putin doći u Istanbul?
Dok je Zelenski jasno izrazio svoju nameru da ode u Tursku, Putin to nije uradio i sada je suočen, kako je rekao Merežko, sa “dilemom”.
- Ako ne dođe, biće očigledno čak i za Trampa da Putin nije osoba sa kojom može da se pregovara. Ali, ako otputuje u Istanbul, on opet gubi - rekao je Merežko.
Putin smatra Zelenskog, kojem je predsednički mandat istekao prošlog maja, nelegitimnim (u februaru je ukrajinski parlament usvojio rezoluciju kojom se potvrđuje legitimitet Zelenskog). Ako bi se stoga pojavio sa njim na globalnoj sceni na istom nivou, izgledao bi “zaista slabo” u očima Rusa, prema Merežku.
- On nema rešenje – rekao je on.
Mogući Putinovi izgovori
Ukrajinski poslanik Jaroslav Jurčišin rekao je da je Zelenski “preuzeo inicijativu” kad je rekao da će doći u Istanbul, ali da očekuje da će “Putin pronaći još jedan izgovor da ne dođe”.
Jedan od mogućih izgovora koji bi Putin mogao da iskoristi je dekret koji je Zelenski odobrio na jesen 2022, a u kojem se navodi “nemogućnost održavanja pregovora sa ruskim predsednikom Putinom”, kao odgovor na rusku aneksiju Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona.
Moskva je prethodno opisivala taj dekret kao zabranu pregovora sa Putinom i koristila ga kao izgovor za izbegavanje direktnih razgovora sa Ukrajinom, navodi “Kijev indipendent”.
Međutim, izvor iz ukrajinskog predsedničkog kabineta rekao je listu da je dekret bio “signal onima u Ukrajini koji su želeli da razgovaraju (sa Rusima) mimo centralne vlade”. Dodali su da je Kremlj “iskrivio” značenje dekreta i da je zapravo isključivo na Zelenskom da odluči da li može direktno da razgovara sa Putinom.
Ipak, ukrajinski poslanici veruju da će Kremlj naći neki način da se izvuče iz situacije.
- Zato će ovo da bude još jedan primer kako Ukrajina traži rešenje, a Rusija ne. Da li će Tramp to da prepozna - ostaje otvoreno pitanje - rekao je Jurčišin.
Trampov stav se pooštrio u poslednjim nedeljama, pa se u Kijevu pojavila nada da Rusija može da razvlači i odvlači pažnju samo toliko dok Vašington ne prepozna igru Kremlja.
- Važno je da Tramp konačno počne da shvata da mu Putin maže oči, obmanjuje ga i koristi za prednost Kremlja - rekao je “Kijev indipendentu” ukrajinski poslanik Volodimir Arijev.
Ukrajina se, uprkos svemu, nada da će ostvariti neki solidan progres na mirovnim pregovorima.
- Naš ključni cilj u Istanbulu mora biti obezbeđivanje stvarnog prekida vatre — počevši od 30-dnevnog zaustavljanja neprijateljstava. To je naš kratkoročni cilj - rekla je ukrajinska poslanica Halina Jančenko.
A u slučaju izostanka konkretnog napretka, prema Arijevu, Ukrajina mora da osigura da je u stanju da se brani od daljih ofanziva Rusije.
- Ako Kina ne počne direktno da podržava Rusiju do 2026, Rusija neće biti u stanju da nastavi totalni rat - rekao je on.
Kina je u međuvremenu izrazila podršku predlogu za 30-dnevni prekid vatre u Ukrajini, kao deo napora da se stvori prostor za nastavak diplomatskih razgovora sa Rusijom, sa kojom inače želi da gaji “čelično prijateljstvo”.
Trampov specijalni izaslanik Stiven Vitkof rekao je u ponedeljak da se mirovni sporazum oko Ukrajine ne može zaključiti bez Putinovog odobrenja.
- Razgovarao sam sa predsednikom Putinom. Nema sporazuma bez njegovog potpisa – rekao je on.
Ali, SAD neće dugo da čekaju da se zaraćene strane nađu za stolom.
- Tramp je izdao ultimatum za obe strane u kojem se navodi da veruje da SAD treba da se udalje od tog sukoba - šta god to značilo - i da ne treba da budu umešane u proces ukoliko strane ne budu razgovarale direktno i ako se ti razgovori ne dese ubrzo – dodao je on.
Autor: D.B.
