Bivšem predsedniku SAD Džou Bajdenu dijagnostikovan je agresivn oblik raka prostate, a rak mu se proširio na kosti.
„Prošle nedelje, predsednik Džo Bajden je pregledan zbog novog nalaza čvora na prostati nakon što je imao sve veće simptome. U petak mu je dijagnostikovan rak prostate, koji karakteriše Glisonova ocena od 9 (Grupa 5) sa metastazama na kosti“, navodi se u saopštenju.
Nastavlja se: „Iako ovo predstavlja agresivniji oblik bolesti, rak izgleda da je osetljiv na hormone, što omogućava efikasno lečenje.“
Bajden i njegova porodica „razmatraju mogućnosti lečenja sa njegovim lekarima“, navodi se u saopštenju.
Ko je Džo Bajden?
Bajden se rodio 20. novembra 1942. godine, u pensilvanijskom gradu Skrantonu, kao prvo od četvoro dece u katoličkoj porodici raznolikog etničkog porekla - bake i deke su imale englesku, francusku i irsku krv, a majčin otac bio je član Državnog senata Pensilvanije.
Tokom pedesetih godina nekoliko puta su morali da se sele zbog poslovnih nedaća njegovog oca. Situacija je u jednom trenutku bila toliko loša da su morali da budu pod istim krovom sa babom, Džoovom majkom. Potom su se preselili u saveznu državu Delaver, prvo u stan a potom i u kuću u Vilmingtonu, kada je njegov otac napokon uspeo da nađe stabilan i solidan posao u prodaji polovnih automobila.
Kao dete se mnogo napatio jer ga je mučila astma, a i primetno je mucao i to sve do momačkih dana. Problem je uspeo da reši tako što je neumorno recitovao pred ogledalom.
Svoj uspeh gradio je zahvaljujući inteligenciji i napornom radu. Bajden je morao i da radi da bi mogao da se školuje, a studirao je na Univerzitetu u Delaveru gde je diplomirao na odseku istorije i političkih nauka, a zvanje doktora pravnih nauka stekao je na Univerzitetu u Sirakuzi 1968. godine. Iako je bio optužen za plagiranje doktorskog rada, taj podatak je izbrisan iz njegovog dosijea, te je primljen u advokatsku komoru u Delaveru.
U jeku Vijetnamskog rata kreće i njegov prvi upliv u politiku. Republikancima nije hteo da se pridruži jer nije voleo Niksona, a demorate jer se "nisu oslobodile konzervativnih rasističkih stavova". Međutim, pristupio je demokratama kada ga je tadašnji poslodavac ubacio u forum na kome se raspravljalo o načinima reformisanja i oživljavanja te partije.
Već krajem 1969. je postao demokratski kandidat na izborima za veće okruga Njukasl, na kojima je pobedio. Na toj poziciji ostaće dve godine, a potom će ostvariti i svoj cilj - da postane senator pre 30. godine života.
Na poziciju senatora u Delaveru došao je bez novca i medijske podrške. Kampanju je vodila njegova sestra Valerija dok je ostatak porodice delio pamflete od vrata do vrata. Kampanju je bazirao na obećanjima će se zalagati pravednije oporezivanje, zdravstvenu zaštitu i promene, za izlazak iz Vijetnama, građanska prava i očuvanje životne sredine.
Foto: Tanjug AP/Gregorio Borgia
Prva tragedija
Samo nekoliko nedelja nakon izbora u decembru 1972. godine, Bajdenova supruga Nilija, kojom se oženio 1966. i sa njom dobio troje dece, stradala je sa njihovom jednogodišnjom ćerkom Naomi Kristinom u saobraćajnoj nesreći. Kobnog dana Nilija je krenula da kupuje poklone za Božić kada je u njihovo vozilo udario traktor. Sinovi Bo i Robert prošli su s manjim povredama.
Pogođen tragedijom želeo je da odustane od senatorske pozicije, ali su ga nagovorili da to ne čini. Samo dvadesetak dana nakon pogibije supruge i ćerke je položio zakletvu i postao šesti najmlađi senator u američkoj istoriji. Iako su mnogi verovali da neće izdržati pritisak i da će na kraju ipak da da ostavku, Bajden to nije učinio. Ostao je posvećen porodici, ali i poslu u Senatu, i svakog dana je putovao satima od Vilmingtona do Vašingtona kako bi stigao na posao. Jedini dan u godini kada ne radi i dalje je 18. decembar, dan kada su mu supruga i ćerka poginule.
Druga ljubav i propala kampanja
Pocepan između posla i podizanja dvojice sinova, Bajden je svoj ljubavni život stavio "na čekanje". Međutim, njegov brat mu ugovara "sastanak naslepo" i tako Džo 1975. godine upoznaje Džil Trejsi Džejkobs, sa kojom se oženio dve godine kasnije i dobio ćerku Ešli Blejzer.
Njegov profesionalni razvoj je krenuo sve više da bude pod budnim okom medija. Časopis "Tajm" ga je svojevremeno okarakterisao kao kompulsivno ambicioznog predviđajući mu svetlu budućnost. Karijeru su mu obeležili sukobi sa Reganovom administracijom, a 1987. godine odlučio je da ode korak dalje i objavio je svoju kandidaturu za demokratsku predsedničku nominaciju.
Autor: Pink.rs
