Arapske zemlje najglasniji su zagovornici prekida rata između Izraela i Irana. Kao komšije prve linije, one su i prve izložene posledicama širenja sukoba, naročito ako američki predsednik Donald Tramp odluči da se pridruži Izraelu i time dodatno rasplamsa rat.
U Omanu i Bahreinu građani se već pripremaju za slučaj radioaktivnog zračenja. U malenom Bahreinu proverena su 33 skloništa za vanredne situacije, a u utorak su testirane sirene za vazdušnu opasnost.
U Omanu, gde je trebalo da se održi sastanak američke i iranske delegacije povodom novog sporazuma o iranskom nuklearnom programu, a koji je otkazan zbog iznenadnog izraelskog napada, građani razmenjuju poruke o tome šta treba da rade u slučaju nuklearnog incidenta.
Glavne brige
Visoki zvaničnici zalivskih zemalja već su javno izneli svoje glavne brige. Ministar spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata, šeik Abdulah bin Zajed, upozorio je ovih dana na "rizike nepromišljenih poteza koji bi mogli da prerastu granice Izraela i Irana". Portparol katarskog ministarstva spoljnih poslova takođe je naglasio da bi napadi mogli da ugroze pijaću vodu u zemljama Persijskog zaliva.
To jeste jedna od realnih opasnosti za region. Zalivske zemlje imaju oko 60 miliona stanovnika, od kojih se 60–70 odsto oslanja na desalinizovanu morsku vodu iz Persijskog zaliva za piće, kuvanje i pranje.
Kontaminacija vode zbog iranske nuklearne elektrane Bušer, koja se nalazi tik uz obalu i jedino je dozvoljeno komercijalno postrojenje u zemlji, ostavila bi "zaliv bez vode, ribe i života", izjavio je još u martu šeik Muhamed bin Abdulrahman al Tani, premijer Katara, komentarišući tadašnje tenzije.
I bez nuklearnih "nezgoda", zalivske zemlje imaju mnogo toga da izgube u aktuelnoj situaciji. U saradnji sa Jordanom, još pre eskalacije sukoba, trudile su se da spreče najgori scenario, dok su Oman i Katar glavni posrednici u prenošenju poruka između američke administracije i Teherana. Osim što su "između dve vatre", te zemlje su svesne da lako mogu da postanu mete Irana zbog stranih vojnih baza na svojoj teritoriji.
Glavna briga destabilizacija regiona
Iran je već najavio da će u slučaju američke vojne intervencije „"hrabro gađati neprijateljske ciljeve u zemljama koje ih hostuju".
- Sve američke baze su nam u dometu - poručio je iranski ministar odbrane Aziz Nasirzadeh dva dana nakon izraelskog napada u petak. Iranski regionalni saveznici takođe su upozorili da će krenuti u ofanzivu. Iran oduvek vidi strane baze u svom susedstvu kao pretnju, dok zalivske monarhije smatraju SAD i Veliku Britaniju garantima svoje bezbednosti.
U kontekstu tenzija između Irana i Izraela i napada na tankere, te baze imaju ključnu ulogu u odbrani i odvraćanju. Ipak, tenzije su već dosegle visok nivo, a Tramp je, barem formalno, dao dve nedelje šanse "diplomatiji".
Uprkos decenijama rivalstva i nadmetanja s Iranom za uticaj u regionu, arapske zemlje ne raduju se trenutnoj situaciji, niti žele pad iranskog režima, kažu dobro obavešteni izvori. Njihova glavna briga je destabilizacija regiona. Zaliv još uvek pamti napade iz 2019. godine na postrojenja Abkajk i Hurais – najveće svetsko postrojenje za preradu nafte i jedno od najvećih naftnih polja u Saudijskoj Arabiji – kada su jemenski Huti, uz podršku Irana, dronovima oborili polovinu saudijske proizvodnje.
Ispod putanje dronova i projektila
Rat je istakao i geografski problem mnogih arapskih zemalja – nalaze se direktno ispod putanje iranskih projektila i dronova.
Čak i ako izbegnu direktne udare na svojoj teritoriji, njihove privrede su na meti, što se već sada i vidi. Više avio-kompanija otkazalo je letove za Jordan, kom je turizam ključna privredna grana. Povećana je nervoza među naftašima i brodarskim kompanijama. Zbog nestabilnosti, cena nafte je preventivno porasla, iako su tržišta otpornija nego u prvim naftnim krizama – delom zahvaljujući tome što su danas bolje pripremljena, a svet se već duže vreme trudi da smanji zavisnost od fosilnih goriva.
Na prvi pogled, energetski šokovi tokom ratnih sukoba mogu kratkoročno da koriste proizvođačima zbog rasta cena nafte. Ipak, zalivske zemlje se nalaze u procesu transformacije ka privredama nezavisnim od nafte i oslanjaju se na strane investicije i tržišnu stabilnost.
"Osovina saradnje" – koja nije formalni politički savez, već novo, pragmatično partnerstvo među ključnim arapskim zemljama – pozvala je američkog predsednika da se ne priključuje izraelskoj ofanzivi i da izvrši pritisak za trenutni prekid vatre, izjavio je jedan zalivski diplomata upoznat sa pregovorima.
Poruka arapskih država Vašingtonu je jasna: svi želimo miran i stabilan Bliski istok zasnovan na privrednim i ekonomskim interesima.
Rat bi, između ostalog, mogao da nanesu štetu i zalivskim zemljama ako Iran ili njegovi regionalni saveznici, odluče da uzvrate napadima na naftnu ili gasnu infrastrukturu zbog izraelskih udara na iranska postrojenja.
- Sve zemlje Zaliva saglasne su da nam rat ne treba. Rat će oterati investitore i sprečiti nas da ostvarimo naše ambiciozne razvojne planove, kako u zemlji, tako i van njenih granica - rekao je Bader al-Saif, docent sa Univerziteta u Kuvajtu i istraživač londonskog Četam Hausa.
Autor: D.B.
