Poljska uvodi eksperimentalni model četvorodnevne radne nedelje bez promene u platama zaposlenih od 30. juna.
Cilj je da se poboljša kvalitet života radnika i da se odgovori na demografsku krizu uvođenjem fleksibilnog radnog vremena, prenosi sajt UNN, pozivajući se na INFOR.pl.
Šta se nudi zaposlenima:
prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju;
skraćenje dnevnog radnog vremena na 6 sati;
više dana plaćenog odmora.
Fleksibilnost prema izboru poslodavca
Poslodavci će moći samostalno da određuju konkretan model organizacije rada. Na primer, mogu da zadrže standardnu petodnevnu radnu nedelju, ali da je kompenzuju dodatnim slobodnim danima. Broj tih slobodnih dana određivaće poslodavac,prenose mediji.
Kako bi se olakšalo prilagođavanje novom sistemu, preduzeća i državne institucije dobiće finansijsku podršku – do 1 milion zlota za organizacione promene.
Odluka podstaknuta demografskom krizomVlada ovu reformu vidi kao deo strategije za borbu protiv demografske krize.
Pošto je Poljska jedna od zemalja sa najviše radnih sati u Evropi, intenzivan rad negativno utiče na porodični život i natalitet.
Očekuje se da će četvorodnevna radna nedelja omogućiti zaposlenima da posvete više pažnje porodici, što bi moglo doprineti povećanju stope rađanja i jačanju društvenih veza.
Evropa i Azija već eksperimentišu sa kraćom radnom nedeljomSlične inicijative već se sprovode u Francuskoj, Belgiji, Španiji i skandinavskim zemljama.
Belgija je 2022. godine postala prva članica EU koja je zakonom uvela pravo na četvorodnevnu radnu nedelju, iako uz uslov da se zadrži ukupan broj radnih sati (40 sati) u okviru četiri dana.
Španija takođe preduzima korake u tom pravcu – vlada razmatra smanjenje standardne radne nedelje na 37,5 sati, a pilot-programi sa četvorodnevnom radnom nedeljom testiraju se u određenim sektorima.
Francuska, poznata po svojoj 35-časovnoj radnoj nedelji, takođe je među predvodnicima u diskusijama o fleksibilnosti rada.
Skandinavske zemlje, poput Islanda, sprovele su uspešne eksperimente sa četvorodnevnom radnom nedeljom, koji su pokazali povećanje blagostanja zaposlenih, uz očuvanje ili čak poboljšanje produktivnosti.
Autor: Dalibor Stankov
