Nova bomba iz Brisela! Evropska komisija najavila je još stroži klimatski zakon kojim bi se emisije gasova staklene bašte smanjile za neverovatnih 90% do 2040. godine. Dok birokrate u EU sede u klimatizovanim kancelarijama i maštaju o zelenoj budućnosti, evropska industrija stenje pod teretom sve skuplje energije, a milioni radnih mesta vise o koncu.
Nemački evroposlanik Markus Buchheit iz partije AfD, član poslaničke grupe „Evropa suverenih nacija“, žestoko je u plenumu Evropskog parlamenta kritikovao najavljene mere. Za njega je ovo još jedan čin, kako kaže, „simboličke politike bez ikakvog kontakta sa realnošću“. Već sada, upozorava Buchheit, energetski intenzivne firme sele proizvodnju van granica EU, a njihovi dobavljači se guše pod naletom divljih cena struje i gasa. Situacija u Nemačkoj je posebno dramatična: prema najnovijim procenama Privredne komore, čak 1,2 miliona radnih mesta je direktno ugroženo, dok industriji preti dodatni udar od 15 milijardi evra troškova do kraja decenije.
Buchheit vidi jasnu kontinuitet sa takozvanom „moralno nabijenom klimatskom agendom“ koja je ušla u politički mejnstrim još 2018. i 2019. godine. Danas se ta agenda nastavlja još ambicioznije, i to uprkos recesiji, rastu rizika po lokacije proizvodnje i slabijim ulaganjima u tehnologije. On poručuje da Evropi nije potrebna klimatska kozmetika, već potpuna promena kursa – politika u kojoj će prioritet imati konkurentnost, tehnološka otvorenost i sigurnost snabdevanja. Kao pozitivan primer navodi Sjedinjene Američke Države, koje su svoje klimatske ciljeve usmerile ka rastu i investicijama, dok se Evropa, po njegovim rečima, sve više sapliće o sopstvene zabrane i birokratske zamke.
U svom obraćanju u plenumu, Buchheit nije birao reči. Rekao je da je krajnje vreme za buđenje, jer čak i Privredna komora zvoni na uzbunu i otvoreno upozorava na milionske gubitke radnih mesta. Prema njegovim rečima, duh moralnog fanatizma danas sedi i u evropskim parlamentarnim klupama – od klimatoloških lepak-aktivista do ideologa koji zatvaraju oči pred realnim ekonomskim posledicama.
Evropi je, kaže on, hitno potrebna snaga, otvorenost ka tehnološkim rešenjima i suverena industrijska politika. Ono što joj ne treba su nove milijarde evra nameta koji isteruju proizvodnju iz kontinenta i guraju evropske građane u siromaštvo. Dok Evropska komisija govori o „klimatskoj pravdi“, Buchheit postavlja pitanje koje sve češće odzvanja među radnicima i poslodavcima: a gde je pravda za one koji od te industrije žive?
Evropa je na raskrsnici – iluzije zelene utopije na jednoj, a goli ekonomski opstanak na drugoj strani. Pitanje je samo: ko još ima petlju da to izgovori naglas? Buchheit očigledno ima.
Autor: D.B.
