Svet iščekuje samit Trampa i Putina, Jermenija i Azerbejdžan potpisali istorijski ugovor o miru - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Tokom prethodne nedelje izaslanik američkog predsednika Stiven Vitkof održao je sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Sastanku je prethodila vrlo interesantna situacija kada je bivši ruski predsednik Medvedev morao da „se ugrize za jezik“ zbog nuklearnih pretnji. Na njegove pretnje direktno je odgovorio američki predsednik slanjem dve nuklearne podmornice u neposrednu blizinu Rusije. U ruskom medijskom prostoru zavladala je ozbiljna panika i Rusi su počeli da biraju reči. U međuvremenu ruska propaganda se fokusirala na manje opasan teren- Aljasku. Kako je za predstojeći samit između Trampa i Putina odabrana Aljaska to je dočekano kao poslastica za promociju ruske lažne istorije. Oni se zabavljaju tezama kako je Aljaska ruska teritorija i „prapostojbina“ ruskog naroda, idu čak toliko daleko da je i kalifornijsko vino rusko! Činjenica je da Aljaska predstavlja američku teritoriju, a njen izbor za sastanak donet je iz logističkih razloga dolaska Vladimira Putina s obzirom da on nije u prilici da se slobodno kreće zbog poternice Međunarodnog krivičnog suda.

Ukoliko dođe do planiranog samita, Putin može da računa samo na američku dobru volju kada kroči na tlo SAD jer bilo koji državni tužilac može pokrenuti krivični progon zbog ratnih zločina. Očigledno je Trampov izaslanik Vitkof saterao Putina u ćošak prenevši mu ultimatum američke strane. Najavljeni samit dvojice lidera ima jednu jedinu svrhu koja se odnosi na postizanje primirja. Nije ralno očekivati da Amerika, čiji BDP je 15 puta veći od ruskog, daje geopolitičke ustupke strani koja je zaglavljena u konfliktu. Pojedini eksperti upozoravaju na „avganistansku“ epizodu SSSR-a nakon čega je Amerika isporučivala vojne procije hrane za rusko stanovništvo. Bez obzira na samit, jedini realni ishod je primirje kroz obustavu neprijateljstava, dok je postizanje mira poprilično neralno iz nekoliko razloga. Rusija ne može sebi da priušti pravedan mir. Daleko je od ostvarivanja svojih strateških ciljeva i učinila je ovaj beskorisni rat egzistencijalnim — za Ukrajinu, ali i za Putinov režim. Putin je pokrenuo ovaj, ničim izazvani rat, ne samo da bi zauzeo zemlju, već da bi izbrisao suverenitet, kulturu i istoriju Ukrajine. Zaustavljanje rata bi značilo prihvatanje neuspeha za Rusiju iz sledećih činjenica:

- Rusija kontroliše mnogo manje teritorije nego u martu 2022.,
- preko milion ukupnih žrtava,

- ujedinjena, naoružana, suverena Ukrajina je realnost 2025. godine.

Za Putina, to nije mir - to je poraz. Nastavakom rata Putin zamagljuje stvarnost i kupuje vreme. Da nam je neko u martu 2022. rekao da će Ukrajina ostati ovako jaka 3,5 godine kasnije, nazvali bismo to čudom. Ali upravo to čudo je razlog zašto Putin ne može sebi da priušti da stane. Opstanak Ukrajine je postao pretnja njegovom režimu. Putin veruje da može da nadživi Zapad. On smatra da je suverena, demokratska Ukrajina nespojiva sa opstankom njegovog režima. Funkcionalna Ukrajina je pretnja Kremlju. Rusija je sada u ratnoj ekonomiji. Njene industrije, politike i globalni značaj zavise od rata. Njena uloga kao militarizovanog, polunezavisnog piona Kine takođe zavisi od toga. Putin povećava vojsku i povezuje svoje nasleđe sa ratom. U Rusiji počinje kriza velikih razmera. Smanjenje plata će pogoditi 800 hiljada Rusa. Metode su različite - prelazak na četvorodnevnu radnu nedelju, smanjenje plata, neplaćeno odsustvo. Razlog je jedan - kolaps ekonomije zbog rata! Američki „naftni rat“ mogao bi da uništi rusku ekonomiju ako Putin odbije da okonča invaziju. Iz tog razloga Rusija će pokušati da nadigra Donalda Trampa kako bi se spasila najavljenih sankcija.

Vidimo da su SAD već povećale carine za Indiju na 50% zbog kupovine ruske nafte. Američki senator republikanac Lindsi Gram napisao je na svom X nalogu: “Kupovina jeftine ruske nafte neće biti tako laka kao što je nekada bila. Potpuno razumem i aplaudiram na odluku predsednika da udari Indiju dodatnim carinama od 25% na sve njihove proizvode koji ulaze u Sjedinjene Države, jer Indija insistira na kupovini Putinove nafte kako bi podržala njegovu ratnu mašineriju, dozvoljavajući da se krvoproliće u Ukrajini nastavi. Predsednik Tramp je upozorio svet da ako nastavite da kupujete Putinovu naftu, više vam neće biti dozvoljen pristup američkoj ekonomiji bez značajnih carina. Oni koji se bave ovakvim ponašanjem, nemaju nikoga drugog da krive osim sebe.” Institut za proučavanje rata navodi da je Kremlj od januara 2025. godine uložio značajne napore da ubedi Trampa da je Putin spreman da zaključi mirovni sporazum u kratkom roku, ali sada pokušava da opravda produženje rata u nadi da Rusija može vojno da pobedi Ukrajinu.

Penzionisani general Džek Kejn rekao je za Foks njuz da je Putin pokušao da slomi Trampa odugovlačeći pregovore, nadajući se da će odustati. Sada radi isto Zelenskom — eskalira rat, ubijajući sve više ljudi svakodnevno kako bi ga pritisnuo. Jasno je svima da za Putina nema logike da obustavi agresiju na Ukrajinu. On pokušava da prolongira američki zakon o pomoći Ukrajini i zarobljavanje ruske imovine u tu svrhu. Predsednik Ukrajine Zelenski se oglasio vezano za najavljeni samit s upozorenjem da je Rusija sada više posvećena prekidu vatre, pritisak deluje, ali glavna stvar su detalji. Rusija ne bi trebalo da obmanjuje ni nas ni SAD. Na sajtu Evropske unije objavljena je Izjava predsednika Makrona, premijerke Meloni, kancelara Merca, premijera Tuska, premijera Starmera, predsednice Fon der Lajen i predsednika Stuba o miru za Ukrajinu uoči planiranog sastanka Trampa I Putina. Kako je izjavu potpisala Ursula fon der Lajne može se zaključiti da sve članice EU stoje iza tog stava. U izjavi lidera se jasno podvlači uverenje da samo pristup koji kombinuje aktivnu diplomatiju, podršku Ukrajini i pritisak na Rusku Federaciju da okonča svoj nezakoniti rat može uspeti. Lideri su spremni da podrže ovaj rad diplomatski, kao i održavanjem značajne vojne i finansijske podrške Ukrajini, uključujući i kroz rad Koalicije voljnih, i održavanjem i uvođenjem restriktivnih mera protiv Ruske Federacije. To je još jedna potvrda da održavanje samite Tramp-Putin neće imati efekte na nastavak podrške Ukrajini.

Putin nema šta da ponudi nakon 3,5 godine svog besmislenog rata. Veoma je živ diplomatski saobraćaj na relaciji SAD - transatlanski partneri. Nemački kancelar Merc daje punu podršku dijalogu komentarišući zajedničku izjavu rečima: “Ujedinjeni smo kao Evropljani i odlučni da zajednički promovišemo naše interese. I nastavićemo da tesno sarađujemo sa predsednikom Trampom i sa SAD, i sa predsednikom Zelenskim i narodom Ukrajine, za mir u Ukrajini koji štiti naše vitalne bezbednosne interese.” Ostaje da se vidi kakve će pretnje dobiti od američkog predsednika Trampa koji sve više ispoljava gnev zbog ubijanja ukrajinskih civila i rušenja gradova. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je da će Ukrajina nastaviti da dobija koordinisane isporuke oružja NATO-a bez obzira na ishod samita na Aljasci. Švedska je takođe saopštila da će njen udeo u novoj vojnoj pomoći Ukrajini iznositi 275 miliona dolara i da će uključivati rakete Patriot i drugu opremu za protivvazdušnu odbranu, kao i protivtenkovsku municiju. SAD su odobrile prodaju usluga popravke i podrške haubica M777 Ukrajini za 104 miliona dolara. Prodaja transportnih i logističkih usluga za 99,5 miliona dolara je takođe odobrena.

Zelenski kaže da je obezbeđeno preko milijardu dolara za američko oružje putem NATO programa. „Ovo je dokaz da NSATU (NATO bezbednosna pomoć i obuka za Ukrajinu) funkcioniše i da se odluke sa samita NATO-a u Hagu sprovode“, rekao je Zelenski. Danska ,Norveška i Švedska finansiraće drugi paket američke podrške za Ukrajinu od 500 miliona dolara. I Trampovi glasači žele da Tramp pooštri poziciju prema Rusiji. 76% njih podržava jače sankcije ruskoj energetskoj industriji dok 77% vidi Rusiju kao pretnju. Anketa Target Pointa (za koaliciju Vandenberg): 74% Trampovih glasača veruje da će Putin izvršiti invaziju na druge zemlje ako se ne zaustavi. „Neprijatelj oseća posledice.“, izjavio je predsednik Zelenski i dodao da je odobrio „određene operacije“ Službe bezbednosti Ukrajine. Detalji se trenutno ne otkrivaju. Mesec avgust NIJE bio dobar za ruske rafinerije nafte. Rafinerije koje predstavljaju 14% ukupnog kapaciteta rafinerija u Rusiji su doživele “nesreću”.

2. avgust 2025. - Rafinerija Novokujbiševsk, kapacitet: 8,8 Mt/godišnje (~3,1% od ukupnog kapaciteta Rusije); Rafinerija Rjazanj – kapacitet: 17,1 Mt/godišnje (~6,1%), 7. avgust 2025.; Rafinerija Afipski – kapacitet: 6,25 Mt/godišnje (~2,2%), 10. avgust 2025.; Rafinerija Saratov – kapacitet: 7,0 Mt/godišnje (~2,5%). Ukupan kapacitet ove četiri = 39,15 Mt/godišnje (~13,9% od ukupnog kapaciteta Rusije). Pokušaj ruske vlade da zaustavi rekordne dnevne cene benzina zabranom izvoza nije uspeo. Cene samo nastavljaju da rastu, sada obarajući sve prethodne rekorde.

Šef ukrajinske Službe bezbednosti Kirilo Budanov je potvrdio da ukrajinski obaveštajni operativci sarađuju sa seksualnim radnicama i eskort modelima kako bi prikupili jedinstvene informacije. „Ne možete ni zamisliti koliko muškarci ponekad otkriju samo da bi pokazali koliko su moćni, takoreći. I te informacije se prosleđuju pravim ljudima“, primetio je šef ukrajinske vojne obaveštajne službe.

7. avgusta 1932. godine, SSSR je usvojio ozloglašeni zakon o „pet klasova žita“ – preteču Holodomora. Prema ovom zakonu, „krađa kolektivne imovine“ – čak i samo nekoliko klasova žita – kažnjavala se streljanjem ili sa 10 godina u radnim logorima. Naduvane kvote za nabavku žita i konfiskacija sve hrane zbog njihovog nepoštovanja, u kombinaciji sa ovim zakonom, postavile su temelje za Holodomor – genocid koji je Moskva namerno orkestrirala protiv Ukrajinaca. Od pokretanja svoje invazije punih razmera, moderna Rusija je pokušala da oživi ovo oružje gladi – granatiranjem skladišta hrane i krađom ukrajinskog žita. Danas, Ukrajinske odbrambene snage blokiraju genocidne ambicije Moskve, odbijajući agresora i štiteći suverenitet ukrajinske države. Ukrajina je objavila da će osigurati da se svaki zločin koji su počinili ruski okupatori zapamti – i kazni.

Sastanak Trampa, Pašinjana i Alijeva u Vašingtonu teži da bude istorijski. Strateški poraz Rusije u regionu je definitivno potvrđen. Rusija nije zastupljena ni u jednom procesu između Jermenije i Azerbejdžana (razgraničenje, deblokiranje komunikacija, mirovni pregovori). Pa ipak, nakon 44-dnevnog rata, raspoređivanjem trupa u Karabahu, Rusija je očekivala da će održati dugoročni uticaj na Južnom Kavkazu. Prisilno raseljavanje karabaških Jermena pred očima ruskih mirovnjaka i njihovo odbijanje da ispune bezbednosne obaveze prema Jermeniji označili su početak strateškog poraza Rusije. Ruske trupe su uklonjene iz Karabaha. Pregovarački proces o mirovnom sporazumu između Jermenije i Azerbejdžana došao je pod političko i diplomatsko pokroviteljstvo SAD 8. avgusta. SAD takođe preuzimaju centralnu ulogu u procesu deblokiranja regionalnih transportnih ruta – osnivanjem zajedničkog preduzeća sa Jermenijom za izgradnju i upravljanje infrastrukturom. Rusija više nema nikakav uticaj na politiku Južnog Kavkaza. Ali zvanična Moskva pokušava da se pretvara da ruski car nije go i da, štaviše, i dalje ima ulogu: „Trilateralni sporazumi postignuti uz učešće Rusije su i dalje relevantni, jer ih se nijedna strana nije odrekla. Rusija i dalje treba da sprovede dodatnu analizu u vezi sa izjavama Vašingtona o deblokiranju regionalnih komunikacionih ruta“, rekla je Marija Zaharova.

Izrael je izneo plan za bezbednosno rešenje Gaze koji pojedine svetske adrese nazivaju okupacijom. Da bi se nešto okuprilao ono mora imati atribute državnosti – narod, teritoriju, političku vlast, poreski sistem. Gaza i Zapadna Obala imaju dve političke vlasti, dve sporne teritorije i nešto što se može zvati primitivni poreski sistem, a o kriterijumima bezbednosti sve je rečeno kroz prisustvo terorističkih organizacija koje palestinske vlasti nisu u stanju da obuzdaju. Izraelski plan obuhvata 5 principa za okončanje rata u Gazi. Prvi princip je razoružavanje Hamasa, pa zatim, oslobađanje svih taoca, demilitarizacija Gaze, izraelsko bezbednosno prisustvo u Gazi i neizraelska i prijateljska civilna uprava. Već sada je očigledno da će uspostavljanje bezbednosnih sektora u Gazi napraviti novi poligon za terorističke napade jer Hamas neće propustiti tu priliku kada dođe do mešanja civila i izraelskih snaga. Drugo, Izrael već kontroliše 70% teritorije Gaze i mnogi bivši visoko rangirani pripadnici vojske i službi bezbednosti u svom otvorenom pismu izražavaju protivljenje daljim akcijama jer više nema strateškog opravdanja. Jedan od faktora koji bi mogli da otežaju nameru kabineta Netenjahua jeste i sve oštrije reakcije međunarodne zajednice koja sve glasnije zahteva okončanje rata u Gazi. S druge strane, Netenjahu upozorava da je Hamasova propaganda očigledno stvorila pogrešnu sliku o onome što se dešava u pojasu Gaze ukazujući da Izrael nikada nije potpuno zatvarao humanitarne koridore već je samo sprečavao pripadnike Hamasa da pljačkaju humanitarnu pomoć i koriste je kao sredstvo kontrole nad stanovništvom Gaze.