Jedan od najdetaljnije obrađenih delova Trampovog mirovnog plana je tačka 14, koja opisuje kako Bela kuća namerava da koristi zamrznutu imovinu Rusije.
Tragom novog američkog plana za kraj rata u Ukrajini, u kojem jedna od 28 tačaka predviđa da Rusija prepusti svoju zamrznutu imovinu na raspolaganje za obnovu Ukrajine, ruski nezavisni medij Meduza u svojoj analizi navodi razloge zašto Vladimir Putin verovatno na to neće pristati, ali i zašto bi mogao.
Trampov plan
Prošle nedelje je Axios objavio nacrt teksta najnovijeg plana administracije američkog predsednika Donalda Trampa za okončanje rusko-ukrajinskog rata o kojem su potom prošlog vikenda u Ženeviraspravljali visoki ukrajinski i američki pregovarači.
Jedan od najdetaljnije obrađenih delova tog dokumenta je tačka 14, koja opisuje kako Bela kuća namerava da koristi zamrznutu imovinu Rusije. U nacrtu sporazuma pod tačkom 14 piše sledeće:
- Zamrznuta sredstva biće korišćena na sledeći način: Sto milijardi dolara zamrznute ruske imovine biće uloženo u napore koje predvode SAD za obnovu i ulaganje u Ukrajinu; SAD će dobiti 50 posto profita od ovog izazovnog poduhvata. Evropa će dodati 100 milijardi dolara kako bi povećala iznos ulaganja za obnovu Ukrajine. Sredstva zamrznuta u Evropi biće odmrznuta. Ostatak zamrznutih ruskih sredstava biće uložen u zaseban američko-ruski investicioni instrument koji će sprovoditi zajedničke projekte u određenim područjima. Ovaj fond biće usmeren na jačanje odnosa i povećanje zajedničkih interesa kako bi se stvorio snažan podsticaj da ne dođe do povratka sukobima.
Teško je, kako ističe Meduza, ne uočiti da se veliki deo ovog dela plana fokusira na potencijalne dobitke koje bi sporazum mogao da donese Sjedinjenim Državama. To se poklapa s Trampovim pristupom ratu u Ukrajini od njegovog povratka u Belu kuću u januaru - on je više puta naglasio da Vašington mora da prestane da troši novac na podršku Kijevu i da počne da profitira od već ostvarenih ulaganja kroz pošiljke oružja i drugu pomoć poslatu Kijevu.
Ista ta logika stajala je iza sada uglavnom zaboravljenog sporazuma o "retkim metalima" s Ukrajinom i restrukturiranja sistema snabdevanja oružjem, u kojem bi NATO plaćao transfere američkog oružja u Ukrajinu. Opseg tih kupovina nije jasan, ali Tramp insistira na tome da Sjedinjene Države počnu da ostvaruju profit od tih isporuka, a sudeći prema predlogu Bele kuće, zamrznuta ruska imovina trebala bi da postane još jedan izvor kompenzacije i na kraju profita, za Vašington.
Međutim, kako bi se razumeli rizici koje uključuje ovaj koncept, u prvom redu treba imati uvid u to šta je uopšte ta zamrznuta imovina.
Što je zamrznuta ruska imovina?
Kako bi se zaštitila od inflacije i rizika deviznog kursa, ruska centralna banka, kao i drugi nacionalni regulatori, ulaže svoj novac u pouzdanu imovinu. Najčešće su to strani vrednosni papiri, poput državnih obveznica s najvišim rejtingom.
Prema različitim procenama, zapadne nadležne institucije zamrznule su između 280 i 330 milijardi dolara ruske imovine. Najmanje dve trećine tog iznosa - više od 200 milijardi dolara - čuva se u Evropskoj uniji. Čuvar najvećeg dela tih zamrznutih rezervi je belgijski depozitar Euroclear, koji brine o gotovo 160 milijardi dolara ruske državne imovine.
Od početka 2022. Rusija je u Sjedinjenim Državama držala najviše 6 posto svojih rezervi. Procenjuje se da je tamo zamrznuto oko 5 milijardi dolara. Tu se pojavljuju ključna pitanja kada je posredi Trampov predlog - bez evropske podrške, kako bi Vašington upravljao stotinama milijardi ruske imovine i da li postoji realan scenario u kojem bi Kremlj prepustio svoje rezerve kako bi zaustavio rat?
Osiguravanje odobrenja Kremlja za transfer oko 200 milijardi dolara za obnovu Ukrajine bio bi izuzetno težak izazov za Vašington. S ruske strane, odgovornost za nacrt mirovnog plana leži na Kirilu Dmitrijevu, Putinovom izaslaniku za ekonomsku saradnju, koji nema diplomatske ovlasti za iznošenje i zastupanje zvaničnog stava Kremlja.
Ni ministarstvo spoljnih poslova ni vlada nisu dali nikakvu izjavu koja bi ukazivala na to da bi Rusija mogla da prepusti svoje rezerve.
- Pre nego što je Trampova ponuda objavljena, nisam čuo da su ruske vlasti spremne da preduzmu takav korak i time indirektno priznaju potrebu da se Ukrajini nadoknadi šteta - rekao je za Meduzu stručnjak za borbu protiv korupcije Ilja Šumanov.
Američka kontrola i spremnost Rusije da se odrekne rezervi
Nasuprot tome, pre nešto više od nedelju dana ruski ministar, šef diplomatije Sergej Lavrov opisao je scenario oduzimanja imovine kao "banditsko ponašanje" i zapretio Zapadu recipročnim odgovorom.
Ipak, u februaru su Rojtersovi izvori upoznati s tadašnjim pregovorima rekli da, iza zatvorenih vrata, ruski zvaničnici nisu isključivali opciju odmrzavanja dela svojih rezervi za Ukrajinu, pod uslovom da barem trećina novca bude utrošena na obnovu područja koja su ruske snage okupirale nakon početka invazije punog opsega 24. februara 2022.
Međutim, od tada nije bilo znakova napretka po pitanju imovine, a ruski napredak na frontu ne približava Ukrajinu scenariju pobede koji bi Kijevu omogućio da traži reparacije od Moskve.
Istovremeno, Evropa nije preduzela nikakve odlučne mere kako bi zaplenila rusku imovinu u korist Ukrajine. Vlade EU zapele su oko pitanja pravnih i finansijskih rizika bilo kakve eksproprijacije. Prošle godine su se evropski zvaničnici složili da prenesu prihod od kamata iz ruskih zamrznutih rezervi, što je Kijevu prošle godine donelo nekoliko milijardi dolara, a ove godine će doneti više od 10 milijardi dolara.
Međutim, ta podrška nije dovoljna za ratne potrebe Ukrajine, što je prisililo EU da predloži svoj tzv. kredit za reparacije. Prema ovom planu, Ukrajina bi dobila beskamatni zajam od Brisela osiguran ruskom imovinom i otplatila bi ga samo ako Moskva plati reparacije nakon rata.
Iako se time formalno ne bi oduzela ruska sredstva, Belgija se protivi ovom konceptu. Kao matična država Eurocleara, Belgija bi se suočila s glavnim finansijskim i pravnim obvezama prema bilo kojem mehanizmu kvazi-eksproprijacije. Pristalice koncepta - uključujući nemačkog kancelara Fridriha Merca - do sada nisu uspele da pronađu kompromis s belgijskim vlastima.
Dobrovoljni pristanak Moskve da usmeri svoje rezerve na obnovu Ukrajine - očito predviđen Trampovim planom - verovatno bi poslužio kao spas za Evropu, ali to bi takođe bio do sada nezabeležen potez.
Ruska ekonomija je zaista iscrpljena ratom, žrtve su premašile 200.000 vojnika, a većina Rusa izjašnjava se da su za završetak "specijalne vojne operacije".
Uprkos tome, istorija ne pamti baš i ne pamti mnogo ratova u kojima je strana koja pobjeđuje iznenada zatražila mir i pristala da finansira oporavak svog protivnika.
SAD su, na primer, uložile desetine- možda i stotine - milijardi dolara u Irak i Avganistan, ali su ta sredstva distribuirale vlade povezane s Vašingtonom, a ne režimi protiv kojih su se SAD borile.
Čini se, piše Meduza, da ovaj element Trampovog mirovnog plana zavisi od dobre volje Kremlja. Taj potez je, kako se navodi, verodostojan samo ako su ruski ratni troškovi veći nego što Kremlj tvrdi i dovoljno visoki da nastavak borbi učine neodrživim.
Međutim, postoji i pragmatičnije objašnjenje zašto bi ruske vlasti mogle da pristanu na Trampov aranžman. Godine 2023. zemlje grupe G7 odlučile su da će ruske rezerve ostati zamrznute pod bilo kojim okolnostima sve dok Ukrajina ne primi odštetu za nanesenu štetu. Čak ni ruski trijumf na bojnom polju ne bi promenio status zamrznute imovine.
Imajući to na umu, plan Vašingtona mogao bi da bude najbolji kompromis do kojeg Moskva može da dođe, kaže Aleksander Koljandr, istraživač u Centru za analizu evropske politike (CEPA).
- To je bolje od onoga što sada imaju - rekao je on za Meduzu, objašnjavajući kako "Kremlj nema načina da povrati svu svoju imovinu, a Trampov predlog bi omogućio povrat barem dela novca."
Autor: D.Bošković
