Evropska komisija je zvanično odobrila paket državne pomoći Španije vredan 54 miliona evra, namenjen podršci poljoprivrednim preduzećima koja se suočavaju sa naglim skokom cena goriva.
Ova finansijska kriza direktna je posledica eskalacije nestabilnosti na Bliskom istoku, što je izazvalo ozbiljne poremećaje na globalnom energetskom tržištu i podiglo operativne troškove proizvodnje hrane. Odluka Brisela omogućava Madridu da hitno interveniše i ublaži direktan finansijski pritisak na sektor primarne poljoprivredne proizvodnje, osiguravajući stabilnost snabdevanja.Sam program finansijske podrške sprovodiće se u obliku direktnih bespovratnih sredstava, a poljoprivredne kompanije će moći da računaju na pomoć od 20 evrocenti po svakom litru dizela kupljenog u periodu od 22. marta do 30. juna ove godine.
Ova državna intervencija projektovana je tako da pokrije do 70 procenata dodatnih troškova za gorivo koji su direktno proistekli iz aktuelnih geopolitičkih potresa. Evropska komisija je nakon detaljne pravne i ekonomske procene zaključila da je španski plan u potpunosti usklađen sa strogim pravilima Evropske unije o državnoj pomoći, ocenivši ga kao neophodan, adekvatan i srazmeran jer ne narušava fer konkurenciju na zajedničkom tržištu. Pravni i logistički osnov za sprovođenje ove mere pruža Privremeni krizni okvir za državnu pomoć u uslovima krize na Bliskom istoku (METSAF), koji je Evropska komisija usvojila krajem aprila 2026. godine.
Ovaj specifični mehanizam kreiran je sa namerom da se državama članicama pruži fleksibilnost i omogući odbrana najizloženijih delova privrede, gde pored poljoprivrede spadaju i ribarstvo, transport, kao i energetski intenzivne industrije. Španski program pomoći zvanično će trajati do 31. decembra 2026. godine, a Evropska komisija će tokom celog tog perioda pažljivo analizirati ekonomske pokazatelje i razvoj situacije na Bliskom istoku kako bi po potrebi prilagodila trajanje i obim mera, ako zvanični Brisel ostaje pri stavu da dugoročno i trajno rešenje za stabilnost evropskih preduzeća leži u potpunoj tranziciji ka čistoj i zelenoj ekonomiji koja bi ih izolovala od globalnih energetskih šokova, ovaj privremeni okvir prepoznat je kao nužan amortizer.
Bez trenutne i direktne akcije države, rast i opstanak inače vitalnih i zdravih preduzeća pretrpeli bi nepopravljivu štetu. Pored subvencionisanja goriva, ovaj krizni štit unosi i privremena prilagođavanja u širi evropski industrijski sporazum, ostavljajući prostor državama da brzo i sa većim intenzitetom reaguju i u slučaju potencijalnih ekstremnih skokova cena električne energije na tržištu.
