Situacija u Persijskom zalivu naglo je eskalirala nakon što je Iran izveo seriju napada bespilotnim letelicama i balističkim raketama na ciljeve u Kuvajtu i Bahreinu.
Ova eskalacija predstavlja najozbiljniju razmenu vatre od uvođenja primirja u aprilu, dovodeći dosadašnje mirovne napore pod ogroman pritisak.
Novi talas nasilja pokrenut je nakon što je američka vojska saopštila da je pogodila naftni tanker koji se kretao ka jednoj iranskoj luci, što je izazvalo lančanu reakciju i odmazdu Teherana.
Žrtve na aerodromu u Kuvajtu i mobilizacija vojske
Zvanični portparol Ministarstva odbrane Kuvajta osudio je noćni napad na Međunarodni aerodrom u Kuvajtu, nazvavši ga „zločinačkom iranskom agresijom“. On je potvrdio da su oružane snage Kuvajta podignute u stanje pune borbene gotovosti kako bi odgovorile na bilo kakve buduće pretnje.
Iranski dronovi kamikaze pogodili su putnički Terminal 1 kuvajtskog aerodroma tokom noći. Prema zvaničnim podacima Ministarstva spoljnih poslova Kuvajta, jedna osoba je poginula, dok je nekoliko povređeno. Na terminalu je pričinjena velika materijalna šteta, a svi letovi su obustavljeni. Ovo je drugi put da je isti objekat meta napada, pošto je Terminal 1 tek u ponedeljak ponovo otvoren nakon sanacije štete iz prethodnog iranskog udara u februaru.
Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) oštro su osudili ove postupke i uputili zvaničan poziv na jedinstven i koordinisan odgovor zemalja Zaliva kako bi se suzbili dalji iranski udari.
CENTCOM: Presretnuti projektili i udari na ostrvo Kešm
Pored civilnih ciljeva, Iran je lansirao balističke rakete i na vazdušnu bazu Ali Al Salem u Kuvajtu, gde su stacionirane američke trupe. Odbrana je uspešno reagovala upotrebom protivvazdušnih sistema Patriot.
Američka Centralna komanda (CENTCOM) potvrdila je da su svi iranski napadi na američke snage pretrpeli neuspeh:
Zvanični izveštaj CENTCOM-a: „Iranske snage lansirale su nekoliko balističkih projektila prema regionalnim susedima, ali nijedan nije pogodio nameravanu metu. Dve iranske rakete ispaljene ka Kuvajtu pale su pre cilja ili su se raspale tokom leta, dok su tri projektila usmerena prema Bahreinu odmah oborena od strane odbrambenih snaga SAD-a i Bahreina. Nešto ranije, oborena su i tri drona koji su ciljali civilne brodove u regionalnim vodama.“
Kao direktan odgovor, američke snage su izvele samoodbrambene udare na iransku vojnu zemaljsku kontrolnu stanicu na ostrvu Kešm. Iz CENTCOM-a navode da među američkim osobljem nema povređenih i da ostaju spremni za odbranu tokom ovog nestabilnog perioda primirja.
Kontraoptužbe Iranske revolucionarne garde
Islamska revolucionarna garda (IRGC) preuzela je odgovornost za napade, tvrdeći da su raketama i dronovima uspešno pogodili štab Pete flote SAD-a u Bahreinu i bazu u Kuvajtu.
Prema navodima Teherana, ovo je bila direktna odmazda za američko rušenje njihovog komunikacionog tornja na ostrvu Kešm, kao i za pomenuti napad na tanker u blizini Ormuskog tesnaca. IRGC tvrdi da je njihovo vojno plovilo zbog toga ciljalo brod „Panaya“ i upozorava da će svako dalje mešanje u Ormuskom tesnacu imati još teže posledice.
Status pregovora o nuklearnom programu i regionalna diplomatija
Dok je predsednik Donald Tramp u izjavi za ABC izrazio optimizam da bi dogovor sa Teheranom mogao biti postignut „u roku od nedelju dana“, diplomatski vrh šalje znatno opreznije poruke.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da će pregovori o iranskom nuklearnom programu biti „visoko tehnički“ i da bi mogli da traju mesecima. Rubio je izričito naglasio da je pokretanje ove faze pregovora strogo uslovljeno time da Iran hitno ponovo otvori Ormuski tesnac za slobodnu plovidbu.
Širi kontekst: Pregovori Izraela i Libana u senci novih pretnji
Dok Persijski zaliv gori, kriza se produbljuje i na Levantu. Nova runda pregovora između Izraela i Libana trebalo bi da se održi danas u Sjedinjenim Državama.
Ovi diplomatski napori odvijaju se u izuzetno teškim okolnostima, dok se sukobi i razmena udara između Izraela i militantne grupe Hezbolah, koju podržava Iran, nastavljaju nesmanjenim intenzitetom. Dodatnu napetost unosi i pretnja izraelskog premijera Benjamina Netanjahua o mogućoj daljoj vojnoj eskalaciji u južnom Libanu, što Bliski istok drži na samoj ivici opšteg regionalnog rata.
