Voditeljka Jovana Jeremić u Vašingtonu, odakle izveštava sa najbitnijih izbora u novijoj istoriji sveta. Sve oči su danas uprte u Ameriku, gde se bira 47. predsednik te države.
Jovana se, naime, u duhu ovih izbora, koji mogu odlučiti o sudbini celog sveta, slikala pored čuvenih maskota dve političke struje, magarca i slona.
Donkey (magarac) Demokratske stranke i elephant (slon) Republikanske stranke prisutni su na političkoj sceni od 19. veka.
Iako su oba simbola prvobitno korišćena kao deo političke satire, s vremenom su se ustalila kao zvanična obeležja ovih stranki.
Demokratska stranka je prigrlila magarca kao simbol upornosti i borbe za obične građane, dok su republikanci usvojili slona, simbol snage i stabilnosti.
Poreklo Demokratskog magarca seže do predsedničke kampanje Andrua Džeksona 1828. godine. Tokom te trke, Džeksonovi protivnici su ga nazivali "jackass" (glupan), ali umesto da odbaci tu etiketu, Džekson, junak rata 1812. koji je kasnije služio u američkom Kongresu, se nasmejao i uključio sliku ove životinje u svoje propagandne plakate.
Džekson je pobedio aktuelnog predsednika Džona Kvinsi Adamsa i postao prvi Demokratski predsednik Amerike. Tokom 1870-ih, uticajni politički karikaturista Tomas Nast pomogao je da se magarac popularizuje kao simbol cele Demokratske stranke.
Republikanska stranka formirana je 1854. godine, a šest godina kasnije Abraham Linkoln postaje njen prvi član izabran u Beloj kući.
Ovi simboli su do danas ostali centralni deo američkog političkog identiteta, često korišćeni u kampanjama, na političkim plakatima, pa čak i u popularnoj kulturi. Iako su prvobitno zamišljeni kao deo karikatura koje kritikuju političke elite, njihova evolucija je dokaz kako politička satira može imati trajan uticaj na društvo.
Autor: Aleksandra Aras
