Donald Tramp (Donald Trump) je opet pobedio. Uprkos tome što su sve ankete predviđale izuzetno tesnu trku sa kandidatkinjom demokrata Kamalom Haris, neizvesnosti gotovo da nije bilo. Tramp je brzo osvojio većinu elektorskih glasova, proglasio pobedu i najavio "zlatno doba Amerike". Šta je presudilo da Tramp ubedljivo pobedi na ovim izborima?
Kandidat republikanaca na izborima u Americi 2024. osvojio je oko 280 elektorskih glasova, a za pobedu je potrebno 270.
Tramp je pobedu proglasio i pre nego što su zvanične projekcije to pokazale, ali nikakve sumnje nije ni bilo.
Imajući u vidu da su gotovo svi anketari najavljivali izuzetno tesnu trku, kao i da će brojanje glasova trajati danima, dogodilo se suprotno, a postoji nekoliko razloga koji su doprineli ovakvom scenariju. Krenimo redom, od onoga što se dešavalo tokom same izborne noći.
Tramp uspeo da pojača podršku u ruralnim oblastima
Svi su očekivali da će Tramp dominirati u ruralnim područjima. Međutim, ono što nije bilo jasno jeste da li može da postigne bolji rezultat od onog 2020. godine.
Lekcija za demokrate: Uspeo je.
Tramp je izgradio jake baze u Indijani, Kentakiju, Džordžiji i Severnoj Karolini. Taj trend rasta podrške se nastavio tokom cele izborne noći.
U ruralnim okruzima širom Pensilvanije (najveće i najvažnije sving ili "kolebljive" države), Tramp je uspeo da poveća izlaznost i prikupi veliki broj glasova građana.
Foto: Tanjug AP/Evan Vucci
Zakazala podrška demokratama u urbanim oblastima
Kako je uspeh Trampa u ruralnim oblastima očekivan (iako ne u ovoj meri), demokrate se obično oslanjaju na urbana područja. Demokratama je, stoga, bila neophodna i podrška birača u predgrađima velikih gradova.
Na ovogodišnjim izborima, ta misija nije uspela.
Prvi jasan znak problema u predgrađima bio je okrug Laudon u severnoj Virdžiniji, sa velikom koncentracijom birača sa fakultetskim obrazovanjem. Džo Bajden ga je osvojio sa oko 25 poena razlike 2020. godine. Ove godine, čini se da Kamala Haris jeste pobedila u ovom okrugu, ali je Tramp drastično smanjio prednost demokrata.
U okrugu Hamilton u Indijani, koji se smatra ranim pokazateljem trendova, Harisova je zaostajala za Trampom za oko šest poena.
Imigranti iz straha glasali za Trampa
Jedan od krucijalnih faktora koji je doveo do Trampove pobede jesu glasovi imigranata koji imaju američko državljanstvo, koji su i pre samih izbora poručili da će glasati za Trampa, uprkos njegovoj oštroj migrantskoj politici.
Tokom cele predizborne kampanje, ali i prethodnog predsedničkog mandata, Tramp je jasno stavio do znanja koliko se protivi prilivu migranata u Ameriku.
Foto: Tanjug AP/Evan Vucci
U debati sa Kamalom Haris je čak izneo tvrdnje da "migranti u Springfildu jedu pse i mačke lokalnih stanovnika".
Zid na granici sa Meksikom je nešto o čemu je Tramp govorio na dnevnom nivou, dok su iz štaba Kamale Haris uvek stizale osude njegovog ponašanja. Uprkos svemu, imigranti su glasali za Trampa, a razlog je prilično jednostavan: plaše se.
Imigranti koji imaju američko državljanstvo i pravo glasa poručili su da migranti koji sada dolaze u Ameriku mogu da im "ukradu" radna mesta, zbog čega je Trampov plan prihvaćen kao sredstvo za opstanak.
Foto: Tanjug AP/Julia Demaree Nikhinson (STF)
Podrška demokrata među brojnim grupama birača, gde spadaju i Latinoamerikanci, nastavlja rapidno da opada.
Najočigledniji primer je Florida. Okrug Majami-Dejd, koji je nekada bio pouzdano demokratsko uporište sa velikom populacijom Kubanaca sa američkim državljanstvom, sada je nedvosmisleno glasao za Trampa. Gradovi sa velikom populacijom Portorikanaca i Kubanaca, doživeli su dramatičan pad podrške demokratama. Treba napomenuti da je na jednom Trampovom skupu komičar Toni Hinčklif nazvao Portoriko “plutajućim ostrvom smeća”.
Slične promene dogodile su se u južnom Teksasu, gde projekcije pokazuju da je došlo do drastičnog pada podrške demokratama, naročito kada su u pitanju Latinoamerički glasači.
Siromaštvo kao tas na vagi
Ključno među njima jeste ekonomija, odnosno zabrinutost birača zbog inflacije, kvaliteta života i skoka cena.
Istina je da Amerikanci nisu zadovoljni kvalitetom svog života, za šta u velikoj meri krive aktuelnu administraciju Džozefa Bajdena, čiji je Kamala Haris deo.
Foto: Tanjug AP/Julia Demaree Nikhinson (STF)
Tramp je poznat po politici smanjenja poreza i deregulacije, što je bila jedna od glavnih karakteristika njegove administracije od 2017. do 2021. godine. Tokom njegove prethodne administracije, sproveo je zakon o smanjenju poreza za srednju klasu i bogate Amerikance, tvrdeći da će to podstaći rast zapošljavanja i razvoj ekonomije. Tramp sada najavljuje povratak na politiku koja bi olakšala poslovanje velikih kompanija i ohrabrila domaću proizvodnju, uveravajući birače da je to najbolji način za stabilizaciju i rast ekonomije.
Jasna poruka demokratama
Naposletku, možda je i najtačnija tvrdnja da su Amerikanci besni na demokrate koje vode zemlju četiri godine.
Stanovnici Amerike već nedeljama unazad ističu da su se ovi izbori sveli na biranje manjeg zla, kao i da su iscrpljeni i umorni od burne kampanje.
Mnogi Amerikanci, ali i Srbi, sa kojima je "Blic" razgovarao uoči izbora rekli su da inače ne glasaju za republikance, da čak i ne podržavaju Trampa, ali da su ogorčeni na Kamalu Haris i Bajdenovu administraciju.
Računica je prosta: demokrate su kažnjene zbog načina na koji je zemlja vođena četiri godine.
Ono što Kamali Haris nikako nije išlo u prilog jeste činjenica da je ona Bajdenov potpredsednik i da je birači smatraju direktno odgovornom za politike koje administracija sprovodi.
Foto: Tanjug AP/Susan Walsh
Deo toga jesu i paketi pomoći Ukrajini i Izraelu, koji su finansirani od strane američkih poreskih obveznika.
Iz ugla građana Amerikanaca to izgleda ovako: oni grcaju u siromaštvu, dok se novac daje drugim državama.
Tramp je istupio kao kandidat koji obećava da će te ratove zaustaviti i oporaviti američku ekonomiju, dok Kamala Haris nije uspela da ubedi birače da je ona kandidat koji to može da realizuje.
Autor: Jovana Nerić
