AKTUELNO

Sve češće imamo priliku da vidimo priče o problemima u vezama, brakovima i porodica, a naročito one u kojima jedno ispašta zbog drugog.

To je slučaj i sa jednom ženom, koja je svoje iskustvo i bes opisala u priči na "Reditu".

Ona smatra da je suprug kriv za to što se razvode, a da je uzrok njegovih "neoprostivih postupaka" njegova porodica. Ostavila je čitaocima da presude ko je više ili manje odgovoran za njihov razvod.

- Suprug i ja smo u braku već pet godina. Sve je bilo divno, osim moje svekrve. Ona je uvek imala neku emocionalnu nadmoć nad mojim suprugom, a on bi uvek zauzimao njenu stranu kad god bi se nameračila da me ponižava. Sećam se da sam je jednom, za našu treću godišnjicu, pitala za njegov omiljeni recept sa piletinom. Znajući da ću da pripremim to veče savršenu večeru, samo je nenajavljeno došla i upropastila nam veče. A moj suprug me je zamolio da joj dopustim da ostane.

Ovoga puta nisam mogla da istrpim njeno nepoštovanje.

Pre tri nedelje smo postali roditelji divnog dečaka. Da ponovim, beba ima tri nedelje! Nisam bila raspoložena za bilo kakvo društvo, niti za to da mi bilo ko priča kako da budem "pravilan roditelj". Suprug i ja smo se dogovorili sa porodicama da nam je potrebno barem dva meseca da budemo sami sa bebom, nakon čega će biti okej poseta.

Ali, ovo mi je prvo dete i tražila sam i da nakon ta dva meseca, ko želi da vidi bebu provede nedelju dana u karantinu, kako ne bi zarazili bebu. Ovo možda deluje preterano, ali je moja briga u pitanju i bebe su osetljive - prepričava ona.

Dalje navodi da je njena svekrva reagovala kao da je sve jasno i da je saglasna sa našom odlukom. Došao je jedan petak, kada je pozvonila na vrata, nenajavljeno, sa balonima i poklonima, a sa njom su i muževljeva sestra, brat i njena dva prijatelja koje besna mama i ne poznaje. Stajala je u šoku, a svekrva je uletela u kuću i počela da ljubi bebu po celom licu.

- Suprug tada nije bio tu. Ja sam se samo razdrala njoj i ostalim "gostima" da se gube iz moje kuće. U roku od nekoliko sekundi je pozvala svog sina i plačući mu ispričala da sam vikala na njih i oterala ih, a on se već sutradan pojavio. Kao šlag na tortu došao je njegov ljutit komentar i "naredba" da moram da se izvinim, jer je ona "samo srećna zbog prvog unuka". Eto moje poslednje kapi u prepunoj čaši. Rekla sam mu da je gotovo među nama, a on je počeo da me ubeđuje da preterujem. Njegov brat i sestra nisu znali za moje pravilo za viđanje bebe i odmah su se izvinili kada su saznali. Ne i njegova mama, naravno. Plačem dok ovo pišem, jer beba sada ima temperaturu, a ja njemu ne mogu da objasnim da nije od mene, jer sam bila kod kuće sve vreme i to zdrava.

Pričali smo i shvatila sam da sam ja jedina zabrinuta za bebino zdravlje, a on ni blizu. Zvanično želim da se razvedem. Njegova majka i on su pokušavali danima da me dozovu. Nju sam blokirala, a njega primirila. Neću mu oduzimati ni sekund uživanja sa našim sinom, ne želim da bude tu kao otac.