„Metalni ožiljak“ uočen na licu belog patuljka zvanog WD 0816-310 možda predstavlja ostatke uništene planete!
Astronomi su pronašli čudnog belog patuljka sa metalnim ožiljkom na površini – poslednjim ostatkom nesrećne planete koju je ta zvezda pojela.
WD 0816-310 je supergusta ljuštura mrtve zvezde udaljene 63 svetlosne godine od Zemlje. Astonomi su ranije pretpostavili da se fragmenti planeta ili asteroida koje beli patuljci iskidaju i pojedu na kraju ravnomerno rašire po njihovim površinama.
Međutim, nove opservacije tinjajućih delova mrtve zvezde, velikih kao Zemlja, pokazuju da su ostaci jednog od njenih obroka ostali zaglavljeni moćnim magnetnim poljima, stvarajući tamnu metalnu prugu preko njene površine.
„Dobro je poznato da neki beli patuljci – tinjajući ostaci zvezda kao što je naše Sunce koji se polako hlade – jedu delove svojih planetarnih sistema“, kažu naučnici iz Opservatorije i planetarijuma Arma u Severnoj Irskoj. „Sad smo otkrili da magnetno polje zvezde ima ključnu ulogu u tom procesu, proizvodeći ožiljak na površini belog patuljka“.
Beli patuljci nastaju kad zvezde sa masom od jedne desetine do osam masa Sunca ostanu bez goriva za nuklearnu fuziju. Kad se to desi, zvezde odbacuju svoje spoljne slojeve, otkrivajući kompaktno, gusto, vrelo belo jezgro koje se polako hladi tokom vremena.
Oko 97% zvezda u Mlečnom putu, uključujući Sunce, neminovno će postati beli patuljci, kaže studija iz 2001. Ipak, sastavi i kapaciteti ovih ultragustih lopti ostaju misteriozni na mnoge načine.
Istraživači su pomoću Vrlo velikog teleskopa u Čileu posmatrali WD 0816-310 dva meseca. Primetili su da se, dok ta zombi zvezda rotira oko svoje ose, metali koje teleksop detektuje brzo menjaju i poklapaju sa promenama u magnetnom polju belog patuljka.
Ove dve opservacije zajedno impliciraju da je polarno magnetno polje WD 0816-310 „kanalisalo“ metalne ostatke jednog od svojih obroka do jednog od magnetnih polova belog patuljka, ostavljajući ožiljak.
„Ožiljak je koncentrisana naslaga planetarnog materijala, koju na mestu drži isto magnetno polje koje je sprovodilo privučene fragmente“, kaže Džon Lendstrit sa Univerziteta Zapadnog Ontarija. „Ništa slično dosad nije viđeno“.
Istraživači smatraju da pronalaženje još ljuštura sa ožiljcima može dati specijalan uvid u zvezdane sisteme – čak i ako se opservacije izvode dugo nakon propasti tih sistema.
