Kristina Korjagina iz Rusije, ne želi da privlači preveliku pažnju na sebe i oseća nelagodu zbog pogleda prolaznika koji se svakodnevno lepe za nju. Ipak, žitelji ruskog grada Barnaula već su se navikli na njenu izraženu mršavost koju nosi već gotovo 15 godina, Kristina se bori sa anoreksijom.
Sve je počelo nakon završetka osnovne škole, a psiholozi tvrde da anoreksija često pogađa izuzetno uspešne učenike. Ova bolest često se manifestuje kao odbijanje unosa hrane i dovodi do sveopšteg fizičkog kolapsa. Kristina je nesvesno upadala u takve faze i nosila teret izuzetno niske telesne težine već dugi niz godina.
Živci su je "ubijali" zbog tih ispita i testova za školu. Ponekad bi zaboravila da jede jer je non-stop gledala u knjige. Iako su ispiti polako postajali stvar prošlosti, opuštanje je bilo samo san. Onda je upisala faks i doživela još jedan krizni period.
Kristina je bila đak generacije, završila je fakultet prva, ali taj uspeh je koštao. Anoreksija je tiho napredovala dok je ona bila posvećena učenju, a onda je kulminirala kad je bila toliko izmorena da nije mogla ni da misli o fizičkoj aktivnosti, čak i kad je završila školovanje.
Njena dijeta nije bila dobra: sokovi, čaj, voda, a samo uveče komadić jabuke ili banane. U isto vreme, nakon tako „guste“ večere, Kristina je odmah počela da gubi na težini.
„Setila sam se da moram da jedem samo uveče. Od jela sam se osećala loše, imala sam osećaj da mi je mnogo bolje kada mi je prazan stomak. Znala sam da budem jako besna ako me nateraju na silu da jedem “, priseća se ona.
U jednom momentu je imala samo 17 kilograma
Napori da se stekne preko potrebna težina su propali. Dospela je do tačke gde lekari nisu mogli "locirati srce" tokom pregleda. Tada je usledio onaj strašan trenutak kada su joj saopštili: "Ako ovako nastaviš, umrećeš." Ovo je označilo početak njenog odlučnog izlaska iz tog začaranog kruga, koristeći svaku moguću sredstvo, uz naravno, neizostavnu podršku psihologa.
Kristina nerado govori o sebi, priznajući da još uvek nema mnogo čime da se ponosi. Stoga je priča o njenom pobedničkom trijumfu nad anoreksijom znatno umanjena.
"Još uvek prolazim kroz proces oporavka. Mediji preteruju kada kažu da sam potpuno oporavljena. To nije tačno. Oporavak će zahtevati mnogo vremena, a moje telo nije baš dobro prihvatilo tretmane", priznaje Kristina za Voman.ru.
Njen glas odražava duboku tugu, čuje se da joj reči teško padaju. Prvo, nema dovoljno fizičke snage, a drugo, nije lako govoriti o svojoj nedaći.
Godine 2016., njena težina se spustila na samo 24 kilograma, a potom se dalje srozala na 17 kg - to je bio alarmantan minimum. Ali da bi njeno telo normalno funkcionalno, potrebno je da dostigne bar 45 kg - tek tada se može razgovarati o pravom oporavku, no ona još uvek nije dostigla tu meru.
"Neuspeh je ogroman. Sada sam trajno invalid prve kategorije. Mogu se kretati samo ograničenim rastojanjem, koristeći invalidska kolica. Kako mogu biti primer drugima? Kako mogu pružiti podršku devojkama u sličnoj situaciji? Nemam primer za to. I dalje se borim da povratim težinu. Kao što sam već rekla, moje telo odbija hranu, suprotno mojim željama", priznaje ona.
Ali Kristina ne gubi volju. Ona se trudi maksimalno: leči se, radi, mnogo čita.
Postojao je period kad nije mogla da pronađe posao zbog svoje iscrpljujuće niske težine. Poslodavci su bili zabrinuti za njeno zdravlje, ali sada je situacija drugačija. Kristina je pronašla posao koji može obavljati kod kuće, dodatno, mnogo oblasti danas se rešava putem udaljenih komunikacija.
"Radim od kuće kao asistent advokata i arbitražnog upravnika. Radim u oblasti stečaja. Slobodno vreme koristim za oporavak, studiranje psihologije, čitanje i crtanje. Naravno, i dalje se oporavljam. Sve je teško. Trenutno nemam ništa posebno da podelim", zaključuje ona.
Često je pominju kao primer devojke koja se izborila s anoreksijom, ali Kristina to ne vidi tako. Njena borba još traje.
"Ne želim biti primer. Nisam javna ličnost. Ne želim razgovarati ili ići na snimanja, nije mi potrebno. Samo bih se dodatno opteretila. Sve sam prošla. Teško je", kaže ona.
Predstoji joj dug i težak proces oporavka. Kristina će morati vratiti ne samo izgubljenu težinu već i "umorne" organe i zube. Njeno koštano tkivo reagovalo je na bolest i postalo izuzetno krhko.
Sada ostaje samo da se nadamo da će Kristina pobediti u ovoj teškoj borbi protiv bolesti!
