Olimpijske igre u senci daljeg širenja geopolitičkih neizvesnosti - Pinkov geopolitički pregled

Ostalo je dvadesetak dana do Demokratske nacionalne konvencije kada kandidatura Kamale Haris treba da bude i zvanično potvrđena. Demokratska nacionalna konvencija je događaj gde će se saopštiti i ime kandidata za mesto potpredsednika ispred demokrata čime će se zaokružiti strateška postavka ove partije za predsedničke izbore. Zabeležen je ponovni talas donacija koje su stale nakon televizijskog duela Bajden-Tramp. U međuvremenu se oglasio predsednik Bajden koji je u duhu olimpijskih igara poručio da je vreme da preda baklju. „Odbrana demokratije je važnija od bilo koje titule“, rekao je Bajden. „Ništa, ništa ne može stati na put spašavanju naše demokratije. A to uključuje i ličnu ambiciju” zaključio je američki predsednik.

Poslednjim potezima demokrata izborna utakmica je postala još neizvesnija jer su se oba izborna štaba našla u potpuno novim izbornim okolnostima koje zahtevaju određenu promenu strategija kampanje. Donald Tramp poseduje određene prednosti koje su na njegovoj strani što će ovu izbornu utakmicu učiniti veoma tesnom.

U svom intervjuu za CNN, Niki Hejli je obrazložila svoju podršku za Donalda Trampa i još jednom podvukla svoj snažan stav po pitanju spoljne politike. „Ono što ću vam reći je kada Rusija dobije malo, oni žele malo više i malo više. I to bi trebalo da pošalje znak upozorenja Trampu i Vensu da odu i kažu: ’Ne, mi ćemo se zalagati za Ameriku, nećemo se zalagati za Rusiju, i mi ćemo se zalagati za Ukrajinu jer to je prava stvar.' Nadam se da će to učiniti”, poručila je Hejlijeva.

Bivši državni sekretar Majk Pompeo otkrio Trampov plan za Ukrajinu – 500 milijardi lend lisa i neograničeni udari po Rusiji

U svom autorskom tekstu za Volstrit žurnal, bivši državni sekretar Majk Pompeo dao je konture Trampovog plana za Ukrajinu. U pokušaju da iskomunicira da Tramp neće biti slab i popustljiv predsednik u odnosu na globalne rivale, Majk Pompeo navodi sedam aktivnosti sa komparativnim prednostima u odnosu na poteze administracije predsednika Bajdena.

U prvom redu Pompeo ističe da treba „osloboditi“ američki energetski potencijal čime će se ojačati američka ekonomija i sniziti cene energenata što će posledično smanjiti Putinov ratni budžet. Kreiranje lend liz (pozajmi-iznajmi sistem korišćen tokom Drugog svetskog rata) programa vrednog 500 milijardi dolara, čime će se izbegnuti birokratske procedure i poslati jasna poruka Putinu da on nikada neće pobediti. Potpuno uklanjanje ograničenja na osnovu vrste naoružanja koje Ukrajina moze priuštiti i koristiti je takođe deo plana koji iznosi bivši američki državni sekretar Majk Pompeo poznat po izjavi „Ili ćemo mi menjati komunizam ili će on menjati nas“ određujući se prema sve aktivnijem globalnom pristupu NR Kine.

Kuleba u diplomatskoj misiji, Sirski o stanju na frontu – Ukrajina ne planira kapitulaciju pred Rusijom

Za razliku od mnogih bombastičnih naslova o spremnosti Ukrajine da kapitulira pred Rusijom, takvih zvaničnih nagoveštaja nema iz Kijeva. Diplomatska misija Dmitrija Kulebe u Kini se pogrešno tumači kao mirovno posredovanje Pekinga. U realnosti Kina je odlučujući podržavaoc ruske agresije dok istovremeno ne želi da podeli posledice ovog rata koje će se odraziti na Rusiju. Prva poseta ukrajinskog ministra spoljnih poslova Kini od početka ruske agresije sračunata je na pronalaženje potencijalne kineske uloge u okončanju rata. "Moramo izbeći nadmetanje mirovnih planova. Veoma je važno da Kijev i Peking vode direktan dijalog i razmene stavove", rekao je Kuleba. Poseta Pekingu je značajna iz razloga što su do sada kineski visoki zvaničnici držali distancu od rukovodstva u Kijevu. Predsednik Zelenski je istakao da je Kina aktivno radila da države ne dođu na mirovni samit u Švajcarsku. Ukoliko dođe do promena u kineskom pristupu ruskoj agresiji te promene će biti posledica bitno izmenjene pozicije evropskih država prema Kini. Saveznici su jasno poručili da Kina ne može da podržava najveći sukob u Evropi u novijoj istoriji, a da to “ne utiče negativno na njene interese i reputaciju“, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg 11. jula na samitu alijanse u Vašingtonu. Rast nepoverenja prema Pekingu direktno je proporcionalan odnosu prema Rusiji.

U svom intervjuu za britanski Gardijan, ukrajinski šef oružanih snaga Oleksandr Sirski je istakao da je front dugačak 3.700 km, da je ruska ofanziva na Harkiv propala, da su ukrajinski dronovi pogodili preko 200 objekata kritične infrastructure, ali i da je Rusija rat započela sa oko 100.000 vojnika da bi taj broj danas bio 520.000, a da če do kraja 2024. godine taj broj biti uvećan na 690.000. “Kada je reč o opremi, tu je odnos 1:2 ili 1:3 u korist Rusije“, rekao je on. Od 2022. godine broj ruskih tenkova se „udvostručio“ – sa 1.700 na 3.500. Artiljerijski sistemi su se utrostručili, a broj oklopnih transportera porastao je sa 4.500 na 8.900. „Neprijatelj ima značajnu prednost u sili i resursima“, rekao je Sirski.

Glavnokomandujući ukrajinske vojske je takođe izjavio da će Ukrajina dobiti rat i on zna kako da to postigne. "Znam kako to moram da uradim. I siguran sam da ćemo to uraditi", poručio je general Sirski.

Netanjahu u Vašingtonu zatražio jedinstvo sa SAD i obećao oslobađanje izraelskih talaca

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu boravio je u poseti Vašingtonu u trenutku kada je pod velikim pritiskom izraelske javnosti da osigura oslobađanje talaca koje teroristi Hamasa još drže u Gazi.

Tokom posete Vašingtonu izraelski premijer se sastao sa američkim predsednikom Bajdenom, potpredsednicom Kamalom Haris, te predsedničkim kandidatom republikanaca Donaldom Trampom. Netanjahu se obratio i članovima američkog Kongresa tokom kojeg se fokusirao na koordinaciju izraelskog i američkog odgovora na nestabilnu situaciju na Bliskom istoku.

On je pred članovima američkog Kongresa poručio da je uveren da će napori u oslobađanju izraelskih talaca koje su zarobili ekstremisti Hamasa biti uspešni. Tokom njegovog obraćanja, ispred Kongresa su organizovani antiizraelski protesti, a manji deo članova najvišeg američkog zakonodavnog tela bojkotovao je obraćanje.

Tokom susreta sa izraelskim gostom, američki predsednik Džo Bajden odlučno se založio za prekid vatre u ratu koji već devet meseci traje u Gazi dok je u razgovoru sa izraelskim premijerom američka potpredsednica Kamala Haris izrazila zabrinutost zbog humanitarne krize i civilnih žrtava u sukobima Izraela i terorista Hamasa. “Izrael ima pravo da se brani. Ali je bitan i način na koji to čini”, rekla je Haris novinarima posle razgovora sa izraelskim zvaničnikom.

Netanjahu se sastao i sa predsedničkim kandidatom Donaldom Trampom koji je izrazio podršku Izraelu te poručio da su su njegovi odnosi sa izraelskim premijerom uvek bili srdačni. Tramp je kritikovao stavove aktuelne američke administracije po pitanju izraelskih akcija u pojasu Gaze.

Veličanstvenom ceremonijom u Parizu označen početak 33. Letnjih olimpijskih igara

U francuskoj prestonici zvanično su otvorene 33. Letnje olimpijske igre – najveća svetska sportska manifestacija koja se, osim u Parizu, održava u još 16 gradova, kao i u jednoj prekomorskoj teritoriji - Francuskoj Polineziji.

Francuski predsednik Emanuel Makron proglasio je igre otvorenim, na ceremoniji održanoj po snažnoj kiši, tokom koje je najmanje 300.000 gledalaca pozdravljalo oko 7.000 sportista, koji su u defileu brodova prošli rekom Senom.

U ceremoniji koja je trajala gotovo četiri sata učestvovali su čuvena svetska i francuska fudbalska zvezda Zinedin Zidan koji je nosio olimpijsku baklju, koju su kroz Pariz proneli i teniska zvezda Rafael Nadal, slavna rumunska gimnastičarka Nađa Komaneči, legendarni američki sprinter Karl Luis i bivša NBA zvezda Toni Parker. Na otvaranju je nastupala muzička superzvezda Lejdi Gaga koja je izvela numeru Edit Pijaf, a kraj ceremonije je obeležio i dirljivi nastup kanadske dive Selin Dion.

Olimpijske igre obezbeđuje više od 45.000 policajaca, 10.000 vojnika i 2.000 agenata privatnog obezbeđenja. Takmičenje se održava u trenutku dva velika izazova u svetu - ruske agresije na Ukrajinu i sukoba na Bliskom istoku.

Svečano otvaranje je počelo nekoliko sati pošto je sabotaža na brzu TGV železničku mrežu izazvala haos u putovanju širom Francuske i stavio u središte pažnje bezbednosne rizike u trenutku kada su oči sveta uprte u Pariz. Za sabotažu još uvek niko nije preuzeo odgovornost, a dva bezbednosna izvora agencije Rojters rekla su da način rada podseća na levičarske ekstremiste ili aktiviste za zaštitu životne sredine koji su tradicionalno povezani sa ruskim tajnim službama.

Ruski državni zvaničnici i verski lideri ogorčeno su kritikovali ceremoniju otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, uhvativši se za kišu i upadljive kostime kako bi skrenuli pažnju s igara na kojima je učešće Rusije striktno ograničeno, uz zabranu njenih nacionalnih simbola zbog invazije na Ukrajinu. I rusko Ministarstvo spoljnih poslova i rukovodstvo Ruske pravoslavne crkve izneli su komentare uperene protiv LGBT populacije posle raskošne ceremonije otvaranja.

Na Olimpijskim igrama 2024. takmičiće se svega 15 ruskih i 17 beloruskih sportista koji će zvanično biti predstavljeni kao neutralni sportisti. Poređenja radi, na Olimpijadi u Tokiju, Olimpijski komitet Rusije je poslao 335, a Belorusija 101 sportistu da se takmiče. Ovo su četvrte Olimpijske igre zaredom u kojima se ruski sportisti takmiče pod oznakom neutralnih sportista. Za neutralne sportiste nema himne, zastave i boja nacionalne reprezentacije.

Nakon terorističkog napada Hezbolaha na pomolu novi rat na Bliskom Istoku

Vlasti Izraela saopštile su u subotu da je najmanje 12 osoba poginulo, a više od 30 povređeno u napadu na fudbalsko igralište na Golanskoj visoravni. Izraelska vojska je navela da su u napadu na Madždal Šams ubijeni deca i tinejdžeri i da je korišćena raketa iranske proizvodnje ’falak-1’ sa bojevom glavom od 50 kilograma. Napad je izazvao strahove od šireg sukoba u regionu gde su se tenzije pojačane zbog rata u Pojasu Gaze.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je će „Hezbolah zbog tog napada platiti visoku cenu kakvu do sada nije platio“. Visoki zvaničnik Hezbolaha Mohamed Afif izjavio je da ta militantna grupa nije odgovorna za napad na Golanskoj visoravni, dok je vlada Libana osudila napade na civile.

Bela kuća saopštila je da je podrška Sjedinjenih Američkih Država (SAD) bezbednosti Izraela „nepokolebljiva protiv svih terorističkih grupa koje podržava Iran, uključujući libanski Hezbolah“. Za raketni napad na Golanskoj visoravni SAD su direktno okrivile pokret Hezbolah.

Tokom noći 28. jula vojska Izraela je odgovorila na napad Hezbolaha serijom udara na njegove pozicije duboko unutar libanske teritorije i na jugu Libana, uključujući skladišta oružja i infrastrukturu. U međuvremenu izraelski ratni kabinet je ovlastio premijera i ministra odbrane da odluče kada će i na koji način izraelska vojska odgovoriti na napad Hezbolaha.

Autor: P. J.