Izrael započeo eliminaciju iranskog nuklearnog programa, ruski gubici u Ukrajini prešli million vojnika - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Trka sa vremenom za postizanje nuklearnog dogovora eksplodirala je prošle nedelje kada je Izrael izvršio direktne udare na materijalne, tehničke i intelektualne potencijale Irana. Napad je usledio po isteku roka od 60 dana koji je odredio predsednik Tramp za postizanje dogovora. Zanimljivo, nekoliko sati pre napada iranska strana je saopštila da se povlači iz dogovora. Iranski nuklearni program je trka sa vremenom koju je Izrael odlučio da prekine. Strateško iznenađenje od strane Izrael smatra se najsnažnijim udarcem na vlast Ajatolaha. U 48 sati likvidirani su načelnik generalštaba, zatim komandant Iranske revolucionarne (IRG) garde, šef obaveštajne službe IRG, preko 10 naučnika. Pogođena su postrojenja za preradu, istraživanje i obogaćivnaje uranijumua, a međuprvima pogođeni su centri u Natancu i Isfahanu. Izraelska operacija „Uzdizanje lava“ verovatno predstavlja rezultat višedecenijskog operativnog rada u samom Iranu. Sinhronizovani napadi izvedeni su i sa kopna unutar Irana. Potpuno je podbacilo iransko operativno obezbeđenje. Ukoliko analiziramo shvatićemo da je izraelska obaveštajna zajednica regrutovala saradnike iz redova iranskih građana, a vrlo moguće i rukovodstva države. Dve su vrste regrutovanih agenata, prvi zaduženi za obaveštajni rad, i drugi zaduženi da budu potpora kinetičkim napadima. Stepen sinhronizovanosti upućuje na relativno veliki broj angažovanih operativaca na terenu. To znači da je Izrael uspeo da se infiltrira unutar Irana.

Zbog čega je ova obaveštajna komponenta bila uspešna može samo da pretpostavimo. U prvom redu zbog spremnosti saradnika da se žrtvuju, ali i nagomilanog besa na opresivni režim, ovde se govori o milionima ljudi koji su poniženi i ugenjeteni. Budnost bezbednosnog sistema Irana u ozbiljnom je padu još od likvidacije generala Sulemanija 2020.godine. Sve kasnije što se dogodilo pokazalo je trend. Izrael je tokom svojih prethodnih direktnih akcija tesitrao iranski PVO. Sada se akcije vode u kompletnoj vazdušnoj superiornosti izraela u zapadnom Iranu do Teherana. U zoni vazdušne superiornosti nalazi se dobro utvrđeno postrojenje Ferdo. Pojedini međunarodni komentatori navode da se čeka američka logistika kako bi se uništila duboko ukopana postrojenja. Nije isključeno da se u jednom trenutku američki predsednik Donald Tramp priključi izraelskim akcijama. Faktori od kojih to zavisi bazirani su na odluci Irana da upotrebi svoje spavačke terorističke ćelije širom sveta protiv američkih meta. Iz Vašingtona dolaze upozorenja da Iran obuzda svoje proksi organizacije na Bliskom Istoku. Američki senator, tvrdolinijaški maga sledbenik, već tvituje da bi SAD kao odgovor trebalo da unište naftnu industriju Irana.

Izraelska operacija vredstavlja višefazni strateški poduhvat. Njen domet još uvek je teško analitički sagledati u kontekstu uticaja na sposobnosti Irana da nastavi nuklearni program. Kredibilni eksperti upozoravaju da je malo verovatno da dođe do uništenja nuklearnog programa već samo do njegovog odlaganja ili stopiranja. Iran je verovatno izmestio stotine kilograma uranijuma po raznim skladištima. Ono što će Iran teško nadoknaditi jesu naučnici koje nije lako proizvesti. Jedan od naučnika koji je radio na tajnom programu atomske bombe bio je dovoljno neoprezan da je registrovao svoju magistarsku tezu u javnom registru u Rusiji. Ovo je sigurno jedan od tragova kojima se vodio izrael kada je sastavljao listu za likvidaciju. Povodom napada na Iran oglasio predsednik SAD Donald Tramp na svojoj mreži Truth socila „Dao sam Iranu šansu za šansom da sklopi dogovor. Govorio sam im, najjačim rečima, da „samo urade to“, ali koliko god se trudili, koliko god bili blizu, jednostavno nisu mogli da to urade. Rekao sam im da će biti mnogo gore od svega što znaju, predviđaju ili im je rečeno, da Sjedinjene Države proizvode najbolju i najsmrtonosniju vojnu opremu bilo gde u svetu, daleko, i da Izrael ima mnogo toga, a biće ga još mnogo - i znaju kako da je koriste.

Određeni iranski tvrdolinijaši su hrabro govorili, ali nisu znali šta će se desiti. Svi su sada MRTVI, i biće samo gore! Već je bilo velikih smrti i razaranja, ali još uvek ima vremena da se ovom pokolju, sa sledećim već planiranim napadima koji će biti još brutalniji, dovede kraj. Iran mora da sklopi dogovor, pre nego što ništa ne ostane, i da spase ono što je nekada bilo poznato kao Iransko carstvo. Nema više smrti, nema više razaranja, SAMO URADITE TO, PRE NEGO ŠTO BUDE PREKASNO. Bog vas sve blagoslovio!“ Ima prizvuka trijumfalnosti u saopštenju predsednika Trampa. Zaista, iranska PVO nije uništila ni jedan izraelski avion, a najnoviji američki višenamenski avion F-35 pokazao se superiornim. Sistemi poput ruskog S-300 ostali su nemoćni i uništeni pred naletom izraelske avijacije. Iran je ponižen.

Odmazda poniženog Irana usledila je već sledeće noći. Na meti iranskih ciljeva našli su se centri koncentracije civilne populacije poput Tel Aviva, Bat Jama, Rišon Leciona, Petah Tikve, Haife, Aškelona... Iranske balističke rakete uspele su da probiju višeslojnu izraelsku PVO. Mnogi propagandni podržavaoci Irana ove pogtke vide kao slom sistema popularnog nazvanog „Čelična kupola“. U suštini čelična kupola je namenjena za kratak domet, Davidova praćka za domet od srednje do dalekog, i sistem Strela 2 i Strela 3 za daleke visine. Pored toga u odbranu izraela uključeni su američki sistemi THAAD i Aegis sa američkim posadama. Po svom trajanju sukob Izraela i Irana nije ušao u vremensku fazu da bi se nazvao bitkom u vojnoj terminologiji. Razmena vazdušnih udara može se posmatrati kao slamanje volje, a od postupaka dve strane nakon prestanka sukoba oceniće se ko je bio uspešniji.

Spominje se i likvidacija ostarelog ajatolaha Kamneija. Predsednik SAD saopštava da je on sprečio Izrael da sprovede tu odluku, a Izrael kaže da to nije ni planirao. Čini se da nesposobni ajatolah više vredi živ nego mrtav ukoliko je plan da Iran sagori u sirijskom scenariju. Iz izgnanstva oglasio se i prestolonaslednik Reza Pahvali i pozvao sunarodnike na otpor represivnom režimu. Da li će IRG uspeti da očuva režim rano je govoriti. Pinkog geopolitički pregled iznosi prognozu da će Iran nastojati po svaku cenu da nastavi sa svojim nuklearnim programom, alternativa je kinetičko uništenje. Nakon četvrte noći sukoba ka Izraelu je poletelo više 370 balističkih raketa. Izraelske odbrambene snage izveštavaju da su 92% uspeli da presretnu. Rukovodstvo islamske revolucije je uništeno i ostao je živ jedino ajatolah Kamenei. Na meti su bile institucije islamske revolucije i naftni depoi tokom nedelje. U narednom period Izrael će nastojati da uništi raketne sposobnosti Irana. Treba očekivati produženu fazu konflikta nakon što nastupi zatišje sa iranskim odmazdama. Lideri u Teheranu su danas prinuđeni da žive, rade i kreću se baš kao i njihovi štićenici iz terorističkog Hamasa.

Situaciju u SAD obeležili su protesti zbog racija i deportacija migranata u Los Anđelesu koji su prerasli u sukobe demonstranta i Nacionalne garde koju je tamo, bez poziva guvernera Kalifornije, poslao američki predsednik. Nakon eskalacije nasilja, policija je centar Los Anđelesa proglasila zonom zabranjenog okupljanja. Lokalne vlasti za sav haos i eskalaciju krive Trampovu administraciju koja je poslala u Los Anđeles 2.000 pripadnika Nacionalne garde da uvedu red.

"Ono što vidimo u Los Anđelesu je haos koji je izazvan od strane administracije. Kada upadate na radna mesta, kada razdvajate roditelje i decu, i kada vozite oklopne karavane kroz naše ulice, izazivate strah i paniku. A raspoređivanje federalnih trupa je opasna eskalacija", rekla je Karen Bes, gradonačelnica Los Anđelesa. Oko 500 marinaca stacioniranih u Kaliforniji mobilisano je zbog građanskih protesta u Los Anđelesu i pridružiće se Nacionalnoj gardi, koju je američki predsednik Donald Tramp aktivirao tokom vikenda. Raspoređivanje bataljona marinaca označava veliku eskalaciju Trampove upotrebe vojske kao demonstracije sile protiv demonstranata, ali još nije jasno kakav će biti njihov zadatak kada stignu u Los Anđeles, rekli su izvori CNN-a. Kalifornija najavila da će sudski osporiti Trampove odluke oko vozila sa unutrašnjim sagorevanjem.

Vođi NATO 25. juna treba da odluče o velikom povećanju izdataka za odbranu, a ključnu stavku u tome će imati Nemačka koja izdvaja stotine milijardi evra za naoružavanje "za rat s Rusijom", kako navode američki list "Forbs" i evropski mediji. U analizama kaže da se, zbog uverenja da zapadnoj Evropi ratom preti Rusija i namere Vašingtona da se delom povuče vojno i politički iz Evrope i rata u Ukrajini, "Nemačka sprema da napravi zaokret od istorije". Neki mediji i analitičari primećuju da se ne može smetnuti s uma "strah od ponavljanja istorije" i činjenice da je Nemačkoj i posle prvog i posle drugog svetskog rata bilo zabranjeno da se naoruža, ali se u zapadnim političkim centrima kaže da za takve zaključke nema mnogo osnova. Nemačka je danas demokratska država, pouzdani saveznik NATO i zaštitnik demokratskih vrednosti i međunarodnog prava.

Aktivistkinja Greta Tunberg deportovana je iz Izraela u utorak, saopštilo je izraelsko Ministarstvo spoljnih poslova, dan nakon što je brod na kojem se nalazila, koji je išao za Gazu, zaplenila izraelska vojska. U objavi na X-u, Ministarstvo spoljnih poslova podelilo je fotografiju Tunberg u avionu, navodeći da je napustila Izrael i da se uputila u Francusku pre neo što nastavi za Švedsku. Adalah, grupa za pravna pitanja u Izraelu, a koja predstavlja Thunberg i ostale aktiviste, saopštila je da su Tunberg, još dve aktivistkinje i jedan novinar pristali da budu deportovani i da napuste Izrael. Druge aktivistkinje su odbile deportaciju, bile su u pritvoru i njihov slučaj će razmotriti izraelske vlasti. Tunberg je bila jedna od 12 putnika na brodu "Madleen", broda koji je prevozio pomoć namenjenu ljudima u ratom razorenoj Gazi.

U Gracu, u Austriji, dogodila se tragedija u kojoj je smrtno stradalo 12 osoba među Kojima je 10 učenika srednje škole. Masovno ubistvo je izvršio 22-godišnji bivši učenik te škole koji je kod sebe imao dva komada oružja - pištolj i sačmaricu. On je pucao u svojoj bivšoj učionici, objavio je list iz Salcburga. Oružje je posedovao legalno, a jedo od oružja je kupio pre samo nekoliko dana. Gradonačelnica Graca kazala je da je ukupno bilo 12 žrtava pucnjave u školi među kojima je i počinilac koji je izvršio samoubistvo.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izjavio je da je trgovinski sporazum između SAD i Kine postignut nakon dvodnevnih pregovora koji su ove nedelje održani u Londonu. "Naš dogovor sa Kinom je postignut", poručio je Tramp na svojoj društvenoj mreži "Truth Social". Prema Trampovim rečima, Sjedinjene Države će imati pristup kineskim rezervama retkih minerala i magneta, što je bio jedan od glavnih zahteva američke delegacije tokom razgovora u Lansdaun Hausu u ponedeljak i utorak. Tramp je dodao da su odnosi između Vašingtona i Pekinga sada „izvrsni“, iako je u ranijim izjavama tvrdio da su pregovori bili „veoma teški“, a u istoj objavi istakao je i da je postignut dogovor oko visine carina - 55 odsto na kineske proizvode i 10 odsto na američke koji se izvoze u Kinu.

Prethodne sedmice ukupne žrtve Rusije od početka invazije na Ukrajinu pre tri godine dostigle jedan milion. Ta tvrdnja Generalštaba ukrajinskih oružanih snaga, objavljena je u četvrtak kada se u Moskvi slavi Dan Rusije, u skladu je sa procenama zapadnih obaveštajnih službi, ali se ne može nezavisno potvrditi. Ministarstvo odbrane Velike Britanije je takođe u saopštenju navelo da je Rusija pretrpela preko milion žrtava, uključujući oko 250.000 vojnika poginulih tokom invazije od februara 2022. godine.

U luksemburškom mestašcu Šengenu, na tromeđi Luksemburga, Nemačke i Francuske, zvaničnici pet zemalja Evropske unije potpisali su 14. juna 1985. godine sporazum o postepenom ukidanju kontrola putnika na granicama među zemljama potpisnicama. Posle prvog Šengenskog sporazuma, koji su potpisale Francuska, Nemačka i tri zemlje Beneluksa - Belgija, Holandija i Luksemburg, 19. juna 1990. je potisana i konvencija o konkretnim merama za implementaciju. Od te godine šengenskom prostoru bez granica pridružilo se 29 zemalja. Prva je 1990. bila Italija, a poslednje dve članice su od 1. januara ove godine Bugarska i Rumunija. Ministri unutrašnjih poslova EU su 12. juna uveče u Šengenu 40. godišnjicu obeležili večerom na brodu Princeza Mari Astrid, na kojem je 1985. potpisan sporazum i koji je tim povodom posle restauracije dopremljen iz brodogradilišta. Evropski komesar za unutrašnje poslove i migracije Magnus Bruner ocenio je na okupljanju da je Šengenski sporazum jedno od najvećih postignuća EU, područje slobodnog kretanja ljudi i robe, i ujedno i najveće područje u svetu u kojem turisti mogu slobodno da se kreću. To je prilika da se predstavnici evropskih institucija, ali i vlasti u Luksemburgu sa gostima okupe u Šengenu i simbolično obeleže 40 godina od prvog potpisa koji su na Šengenski sporazum stavili Nemačka, Francuska i zemlje Beneluksa.

Manje od dve sedmice pred održavanje NATO samita, Švedska i Holandija su saopštile da im je namera da povećaju budžetska izdvajanja za odbranu na pet odsto svog bruto domaćeg proizvoda, u skladu sa zahtevima predsednika SAD Donalda Trampa. NATO samit biće održan 24. i 25. juna 2025. godine u Holandiji. Na njemu bi Tramp i lideri ostalih NATO saveznica trebalo da se dogovore o novom nivou budžetskih izdvajanja za odbranu. Tramp insistira na tome da se Evropa više stara o svojoj bezbednosti dok se Vašington bavi Kinom i sopstvenim granicama. Švedski premijer Ulf Kristerson je napisao da će "Švedska dostići novi" alijansin nivo potrošnje za odbranu od pet odsto, "a najmanje 3,5 odsto BDP-a biće orijentisano za ključne odbrambene zahteve". Istu izjavu u pogledu procenata dala je i holandska vlada, ali nije naznačila gde će pronaći tražena sredstva.

Evropska komisija ej iznela procenu da će za planiranu ekspanziju nuklearne energije u Evropskoj uniji biti neophodne investicije koje premašuju 240 milijardi evra do 2050. godine. Nemačka je odustala od nuklearne energije, dok se susedi na istoku i zapadu i dalje na nju oslanjaju ili joj teže, a Evropska komisija vidi je kao neophodnu za energetsku tranziciju. Novac će biti potreban za realizaciju planova nekih država članica, kako za produženje životnog veka postojećih reaktora, tako i za izgradnju novih. Dodatne investicije biće potrebne za manje reaktore ili nuklearnu fuziju na duži rok, a potrebni su i javni i privatni izvori finansiranja.