Devedesetih godina u vreme režima Slobodana Miloševića Srbija je zbog sankcija propustila nekoliko tehnoloških revolucija, zato su mnogi privredni giganti ostali samo zgrade i fabričke hale koje je usled neupotrebe nagrizao zub vremena, ocenjuje Radoslav Veselinović, vlasnik i predsednik "Galeb grupe" .

- Posle petog oktobra nove vlasti nisu više imale međunarodnu blokadu, ali su imale naopake ekonomske ideje. One su favorizovale neproizvodne delatnosti, usluge najviše i trgovinu, a čak su u tadašnjoj vladi govorili: Zašto bismo mi bilo šta proizvodili kad će to Kinezi proizvesti jeftinije, a mi ćemo onda to da uvezemo. Zato su se najbogatiji ljudi tog vremena bavili trgovinskim lancima, telekomunikacijama, prodajom automobila, bankarskim uslugama, a gotovo nikako i ozbiljnom proizvodnjom. Vlast demokratske stranke je prihod od privatizacije iz prve decade ovog veka gurnula u javnu potrošnju umesto da taj novac usmeri u reindustrijalizaciju i realni sektor - kaže Veselinović za "Pravac".

Kako kaže, zaokret koji je napravio predsednik Vučić je suštinski, jer se u Srbiji konačno proizvodi I investira u proizvodnju.

- Za to je zaslužna agilna i fokusirana ekonomska politika privlačenja stranih investicija sa jedne strane i dovođenje u red državnih finansija. Ključni potez je strateško partnerstvo sa Kinom, koja je ekonomska sila u nezadrživom usponu poslednjih decenija. Od Kine zaziru sve tradicionalne ekonomske sile u svetu, i SAD i evropski giganti, a Kina traži partnera na koga bi mogla da se osloni na tom svom putu svile. Dolazak kineske kompanije Šandong Linglong u Zrenjanin da za skoro milijardu dolara izgradi superfabriku guma, bila bi udarna vest i u Nemačkoj i značilo bi to čak i razvijenoj Nemačkoj privredi, a ovde kao da se to gura u stranu i ignoriše njen značaj. Imam utisak da se to dovoljno ne ceni u našoj javnosti - smatra Veselinović.

Takođe, spasavanje RTB Bora i Železare u Smederevu najkrupniji su primeri kineskih investicija u Srbiji, podseća Veselinović i dodaje da samo oni praktično deblokiraju industrijsku proizvodnju u našoj zemlji. Uz to se, ocenjuje, i pritisak na budžet smanjuje.

- Sa druge strane značajno je i partnerstvo sa Turskom, a tu su i tradicionalni evropski partneri i kompanije iz EU, pre svega iz Nemačke. Logika kapitala je jednostavna traži fiskalnu, političku i bezbednosnu stabilnost. Ovakav industrijski zamah i finansijska disciplina omogućili su povećanje plata i penzija, pa će se i to odraziti na privredni rast naše zemlje kroz povećanu potrošnju. Fiskalna konsolidacija i ozbiljne strane investicije će dovesti do radikalnog rasta plata u narednih nekoliko godina - kaže Veselinović

Sve ovo je, zaključuje, postignuto zahvaljujući veštom i odmerenom balansiranju u spoljnoj politici Srbije između interesa velikih sila i otvorenošću prema istoku i zapadu, Srbija je uspela da ostane bliska SAD, da ostane na putu evrointegracija ali da se otvori za strateško partnerstvo sa Kinom i drugim ekonomskim silama u usponu.