Mačke važe za misteriozne, samostalne i pomalo hirovite ljubimce, ali iza njihovog tihog ponašanja krije se izuzetno razvijen svet percepcije. One nisu samo majstori elegancije i spavanja na najneudobnijim mestima, već i pravi stručnjaci za zvukove koji ih okružuju. Dok nama deluje da reaguju nasumično, mačke zapravo precizno povezuju određene signale sa nagradama, rutinom i emocijama svojih vlasnika.
Zato nije čudo što većina njih neverovatnom brzinom „dotrči“ kada čuje otvaranje konzerve – ali ostaje pitanje: koliko zapravo razumeju?
Kako mačke tumače naš glas?
Iako ne razumeju značenje reči na ljudskom jeziku, mačke odlično razlikuju ton, ritam i emociju u govoru. Kada pričate povišenim, razigranim glasom, one to interpretiraju kao poziv, naklonost ili nešto prijatno. S druge strane, dubok ili oštar ton signalizira im da nešto nije u redu i da je bolje da se povuku.
Zbog toga vlasnici često nesvesno koriste tzv. „baby talk“ sa svojim ljubimcima, jer mačke tada pokazuju veću pažnju i motivisanost da priđu, reaguju ili poslušaju. Upravo ova emocionalna komponenta komunikacije često stvara utisak da mačke razumeju mnogo više nego što je naučno dokazano.
Pamćenje rutine i svakodnevnih signala je njihova jača strana
Mačke su majstori anticipacije – znaju kada se budite, kada odlazite, kada otvarate vrata garaže i kada je vreme za obrok. Prepoznaju zvuk vaših koraka, način na koji spuštate ključeve na sto, pa čak i vaše raspoloženje kad ulazite u stan. Njihovo pamćenje rutine je izuzetno jako, zato im svaka promena može delovati stresno.
Prepoznavanje zvukova koji označavaju kraj dana, dolazak kući ili pripremu hrane za mačke je mehanizam sigurnosti i veze sa vlasnikom. Zato nije iznenađenje kada vas dočekaju na vratima u isto vreme svakog dana – oni su već odavno naučili šta koji zvuk znači.
Rešenje večite misterije, da li mačke prepoznaju svoje ime?
Iako se često smatra da mačke ignorišu pozive svojih vlasnika, naučna istraživanja pokazuju da one zaista mogu da prepoznaju svoje ime. Studija japanskih istraživača sa Univerziteta u Tokiju potvrdila je da mačke razlikuju svoje ime od drugih reči koje im zvuče slično. One to ne rade tako što razumeju značenje same reči – već prepoznaju ritam, akcenat i ponavljanje određenog niza zvukova koji su povezani sa pozitivnim iskustvima.
Mačke vremenom nauče da njihovo ime znači nešto prijatno: dobijanje hrane, maženje, igru ili pažnju. Zato se često dešava da mačka pomeri uši, okrene glavu, podigne rep ili krene ka vama onog trenutka kada izgovorite njeno ime. Međutim, za razliku od pasa, mačke neće uvek reagovati, čak ni kada vas potpuno razumeju — njihov odgovor zavisi od raspoloženja, konteksta i toga da li im se u tom trenutku nešto uopšte radi.
Autor: Jovana Nerić
