Darko Obradović: AI i 'digitalna armija'! Da li Srbija ulazi u novu eru odbrane?

Koncept „digitalne armije“ predstavlja duh vremena i odgovor u odnosu na postojeće izazove, rizike i pretnje. Savremeni oružani konflikti odavno su u trci sa vremenom kada je reč o procesu pravovremene eksploatacije informacija i donošenja odluka.

Kompletno mrežno i digitalno povezivanje garantuje visok nivo operativne i taktičke svesnosti u slučaju oružanog sukoba. Softveri poput veštačke inteligencije (AI) i razvijenih algoritama i modela uz pomoć mašinskog učenja svoju prednost imaju u obradi i analizi velike količine podataka. Možda najveća prednost leži u skraćenom vremenu za racionalizaciju velike količine uzajamno povezanih informacija pretočenih u kredibilne inpute. Savremeni oružani konflikti imaju karakteristiku upotrebe velike količine podataka.

Pored efikasnih dronova, imamo izuzetno sukpe sisteme poput PVO raketa. Na primeru dronova uviđamo da AI i mašinsko učenje mogu pomoći u obradi podataka u realnom vremenu i analizi objekata na bojnom polju. Uz pomoć AI odmah se dobija informacija o TT karakteristikama neprijateljskog sredstva, na primer o kom tenku ili oklopnom vozilu je reč, gde su slabe tačke tog modela. Daljim povezivanjem različitih senzora – kamere, infrared, radari u jedan integrisani sistem operativnog štaba dolazi se do rapidnog pregleda stanja i raspoloživih sredstava. Dobar primer za to je PVO sistem čelična kupola. Izraelska kompanija Rafael je toliko usavršila sistem da detektuje putanje neprijateljskih raketa i prema njima određuje prioritet dejstva. Rakete koje promošuju štićene objekete i ne ugrožavaju civile se ne obaraju.

Velika taktička prednost leži u racionalizaciji upotrebe raspoloživih snaga i sredstava. Prednost „digitalne armije“ leži u funkcionalnosti sistema koji sa različitim subjektima (pešadija, avijacija, dronovi, artiljerija...) komunicira mrežnim putem uz pomoć jedinstvenog vizualnog jezika. To znači da svi učesnici operacije imaju istu operativnu svesnost ne zavisno od njihovog konkretnog položaja i vizuelnog pregleda. Na ovaj način se sprečava prijateljska vatra, raspored snaga je efikasniji i ekonomičniji, sinergetsko dejstvo je potpuno. Ovi koncepti su u prvom redu razvijeni kroz formu „digitalnog vojnika“. Izraelski Rafael je razvio pregled pozicioniranja pešadije u uslovima kada je prekinuta GPS komunikacija. Uz pomoć uređaja prikačenog za čizmu ili zglob vojnika moguće je imati pregled u realnom vremenu njihovog rasporeda na terenu.

Ovo je posebno efikasno u uslovima urbane borbe kako bi se sprečila konfuzija na terenu i postigla maksimalna operativna efikasnost. Američki proizvođaj Palantir već je isporučio prvih dva komada vozila TITAN armiji SAD. Vozilo predstavlja softversku platformu na točkovima koja uz pomoć hardvera i AI omogućava jedinicama da prikupljaju, analiziraju i vizualizuju podatke iz različitih izvora i to u pokretu. Svi nabrojani koncepti garantuju donošenje odluka na osnovu kredibilnih informacija, olakšavaju operativno planiranje i integrisanje podataka. Digitalna armija kao koncept odražava princip od senzora do nišana kroz podizanje borbene efikasnosti i efektivnosti. Predsednik Aleksandar Vučić kao vrhovni komadant zahteva prilagođavanje izazovima koje nameće uže i šire strategijsko okruženje Srbije. Ovaj zadatak je revolucionarni iskorak Srbije u pravcu podizanja kapaciteta odbrane i odvraćanja.

Reč je o zahtevnom poduhvatu čiji je najosetljiviji deo integracija svih komponentni u jedinstveni sistem. Iz tog razloga je važna standardizacija sredstava koje koriste naše oružane snage kako bi se unapredila interoperabilnost. Kada govorimo o interoperabilnosti ona može biti izazovna ukoliko se poseduje miks vojne opreme po NATO standardu i istočnom standardu. Prilikom posete vazdušnoj bazi Ramštajn uverio sam se da je integracija različitih sistema često skuplja od potpunog prelska na NATO standard. Sa najavljenim doktrinarnim promenama treba razmotriti i pravac nabavke i razvoja sistema koji su interoperabilni.

Treba se podsetiti da je Srbija ponosni kupac francuskih aviona Rafal koje treba integrisati u jedinstveni sistem. Stvaranje „digitalne armije“ će sigurno obuhvatiti kapacitete domaće proizvodnje, inovacija i tehnologija. Zadnjih godina u Srbiji su stasali izvanredni kapaciteti namenske industrije. Pojedine komponente i sistemi za digitalizaciju odbrane nabavljaće se od stranih snabdevača vrlo verovatno. U tom smislu treba se fokusirati na interoperabilnost sa francuskim radarima GM-400 i avionima Rafal. Mnoge države se ponose digitalnim sistemima, međutim treba u obzir uzeti njihov praktični učinak na terenu.

Drugi aspekt predstavla geopolitički rizik koji sa sobom nosi nabavka kineske, i malo verovatno ruske opreme. Nakon nabavke aviona Rafal nije realno graditi odbrambene sposobnosti na miksu različitih i međusobno konfliktnih dobavljača. Potrebno je obezbediti neometan proces implementacije, instalacije i održavanja, a to znači da izgradnja digitalne armije ne sme biti pod udarom geopolitičkih rizika. Otvara se jedinstvena prilika da Srbija produbi odbrambeno partnerstvo sa SAD, Izraelom, Francuskom, Nemačkom i Mađarskom uz glavni oslonac na domaće potencijale koji nisu zanemarljivi.

Pogledajmo potencijal prve privatne fabrike dronova PR-DC koja je ušla na svetsko tržište kroz partnerstvo sa američkim Rejvenom. Srbija ima odličnu perspektivu da razvije koncept digitalne armije.

Autor: Darko Obradović