Revolucija u bojama: Analiza jermenskog plišanog pokreta

Ponovo bukti zapaljiva retorika na relaciji Baku-Jerevan. Svi su izgledi da će u narednim nedeljama doći do agresije na Jermeniju. Ponovo se postavlja pitanje jermenskog savezništva sa Rusijom. Sa tim u vezi pozabaviću se političkim zbivanjima u Jeremniji od 2018.godine do poslednje u nizu kriza koje prete da dovedu u pitanje opstanak najstarije hrišćanske države na svetu. Bez daljeg Američka administracija i Evropska unija imaju punu odgovornost da odbrane i pomognu jedinu funkcionalnu demokratiju na raskršću Evrope i Azije. Ulog je u toliko veći što je danas jermenska vlada usvojila zakon o EU integracijama, a to je prvi korak ka pridruživanju EU. Sada treba budno pratiti razvoj situacije a područje krize više nije samoproglašeni Arcah već međunarodno priznata Jermenija.

U međuvremenu se sprema Velika operacija protiv Kurda u severnoj Siriji i sve izgleda kao savršena oluja. Da li će od Izraela poniženi Iran svoj bes iskaliti na Azerbejdžanu? Zvanični Teheran je više puta upozorio da će poslati Pazdarane da očiste Sjunički koridor (Zangezurski koridor). Iran više ne može da ugrozi Izrael, ali je zato Azarbejdžan idealan za potvrdu da Iran još uvek ima regionalnu moć. Azerbejdžan pod okupacijom drži 200-300 kvadratnih kilometara suverene jermenske teritorije. Upravo u skladu sa pretnjama koje dolaze od Rusije i Azerbejdžana došlo je do odluke da Jermenija započne zvanični postupak EU integracija. Jermenska Vlada očekuje da će otpočinjanje EU integracija redukovati rizik od ponovne agresije. Na ovaj način Jermenija obezbeđuje bezbednosnu podršku EU. Pretnje su već počele da stižu iz Moskve u pogledu toga, kako je rekao Peskov, da se ne može biti u Evroazijskoj ekonomskoj uniji i EU, odnosno da EAEU donosi više koristi. Očekuju se zvanične reakcije Lavrova i Zaharove koje će biti daleko oštrije. U kontekstu vođenja ruske politike treba tumačiti sve napade koji ovih dana dolaze na račun Jerevana, a već je počelo nazivanje Jermenije nepostojećom državom.

Bez osnova se za jermensku nacionalnu tragediju koju je prouzrokovao raspad SSSR-a uzima Plišana revolucija iz 2018. godine. Da li je na agresivne aspiracije Bakua uticala promena vlasti u Jeremniji ili ruska blagonaklonost za interese Azerbejdžana? U prvom redu termin se ne može smatrati ni podgrupom nauka bezbednosti jer se radi o političkoj kvalifikaciji događaja i zato ga i zovemo fenomenom. Termin „obojena revolucija“ potiče od strane ruskog birokratskog aparata kao deo strateške kulture nacionalne bezbednosti Rusije. Ruska državna propaganda i njeni zvaničnici su korisnici i promoteri termina „obojena revolucija“.

Uglavnom termin „obojena revolucija“ se vezuje za procese i događaje kojima se ostvaruju zapadni geopolitički interesi u određenim državama, nekako ovako se može definisati termin konsultovanjem ruskih izvora. U realnosti upotreba aktivnih mera i dezinformacija može zastrašujuće kreirati iznenađujuđe i neočekivane ideološke postavke ali kada Rusija preduzima takve podrivačke akcije i operacije nema specifične terminologije osim jednostavnog pojma-hibridne pretnje. Kako bi smo zadržali objektivnost želimo da ukažemo da „obojena revolucija“ kao izvor ugrožavanja spada u red kategorija ideološke i političke bezbednosti. Događaji koji se od Filipina preko Istočne Evrope do SSSR-a i Ukrajine nazivaju „obojenim revolucijama“ spadaju u ne nasilnu i zakonitu promenu vlasti koja je izgubila legitimitet. Civilizacijski standard predstavljaju izbori kao put ka promeni vlasti.

Zanimljivo je da u svim tkz. „obojenim revolucijama“ manje-više su ispunjeni ustavni okviri prilikom tranzicije vlasti. Jedan od primera koji najviše napada ruska propaganda odnosi se na Euromajdan u Ukrajini, i Plišanu revoluciju u Jermeniji. Sa tačke gledišta Srbije značajnije je da se građani upozanju sa Plišanom revolucijom koja se odigrala u Jermeniji. Zbog sličnosti konteksta Srbije i Jermenije u odnosu sa Rusijom. Kao i u slučaju Srbije, tako i u slučaju Jermenije Rusija je svoje prisustvo održavala na podgrevanju viktimizacije i samoviktimizacije ovih naroda- Srba i Jermena. Potpirujući konstantno priču o neprijateljima i sebi kao jedinoj zaštitnici Rusija dobrim delom održava svoju poziciju kao međunarodni partner broj jedan. Rusija organizacijom anti-zapadne propagande diretkno podriva strateške ciljeve Srbije. Ruski prsti su ne retko upleteni u događaje koji se mogu zvati „obojena revolucija“. Istovremeno čineći ove akcije Rusija se pravda svojim statusom „zaštitnika“.

Da li je to baš tako pokazaće nam slučaj Jermenije. Važno je da se zna da je Rusija još uvek zvanični saveznik Jermenije u okviru ODKB-a. Nažalost Rusija kao i ostale članica ODKB-a nisu reagovale na azerbejdžansku agresiju i upad u jermensku pokrajinu Sjunik. Kao opravdanje za uskraćivanje vojne pomoći Jermeniji navode promenjen kurs zemlje i „pro-soroševsku“ vlast premijera Nikola Pašinjana. Zašto Rusija nije izbacila Jermeniju iz ODKB-a ukoliko smatra da ne dele iste interese i vrednosti? Za Kremlj su idealne situacije poigravanja u sivim zonama. Uvek je lakše optužiti žrtvu nego li se suprotstaviti Rusiji ideološki bliskom Azerbejdžanu. Kada su na očigled ruskih mirotvoraca proterani Jermeni sa Nagorno-Karabaha 19. septembra 2023., umesto da zaštiti Jermene u Nagorno-Karabahu Kremlj je odapeo strelice otrovne propagande prema demokratski izabranim vlastima u Jerevanu i organizovao nacionalističke demonstracije. Zvuči li ovaj primer poznato na primeru Srbije? Rusija uvek ima prigodne izgovore i prevelika očekivanja od onih koje smatra „saveznicima“, u jermenskom slučaju Rusija je zvaničan vojni saveznik i titular opstanka Jermena na Gorskom Karabahu. Jermenija je od raspada SSSR-a dugo bila u ruskoj geopolitičkoj orbiti koja je rezultovala sve lošijim njenim položajem. Kada je pro-ruski lider Republikanske partije Serž Sargasjan ustavnim manipulacijama pokušao da obezbedi premierjski mandat došlo je do masovnog narodnog nezadovoljstva. Između 10% do 25% građana je uzelo učešća u otvorenim demonstrancijama 2018.godine. Promena ustava u Jermeniji (2015) je praćena brojnim kontraverzama i izbor Sargsajana za premijera praćen je uličnim demonstracijama.

Sadašnji jermenski premijer Nikol Pašinjan je predvodio proteste okupljene pod kišobranom „Moj korak“. Ovi protesti su se vremenom omasovili i razbuktali kada je Pašinjan kidnapovan i stavljen pod neki vid pritvora nadomak jezera Sevan 22.aprila 2018.godine. U međuvremenu protestima su se priključili delovi vojske i policije i bilo je jasno da post-sovjetski diktator Sargsjan mora da ode. Krvoproliće je sprečeno zbog mekane autoritarne prirode Sargsjana. 23.aprila Sargsjan je izjavio da je pogresio i podneo je ostavku na mesto premijera. U nekoliko ciklusa članovi parlamenta Jermenije su glasali o novom premijeru međutim izostala je potrebna većina od 59 glasova. 1. maja na Trgu Republike u centru Jerevana 150.000 ljudi je pratilo devet časova dugu sednicu nacionalnog parlamenta. Nastupili su masovni štrajkovi širom Jermenije i 8.maja Parlament je izabrao za novog premijera Nikola Pašinjana sa 59 glasova za i 42 glasa protiv.

U Jermeniji je došlo do širokog društvenog konsenzusa da vladajuća Republikansa Partija mora da ode, napravljena je nova vlada koja je obezbedila regularnost narednih izbora koji su održani 9. decembra 2018.godine. Nikol Pašinjan je 16.oktobra podeno ostavku i raspustio parlament i Jermenija je išla na nove izbore. Na tim potpuno demokratskim izborima savez okupljen oko „Mog koraka“ osvojio je 88 od 132 mesta u parlamentu. Republikanska partija predvođena bivšim premijerom i predsednikom Seržom Sargsajnom nije osvojila ni jedan poslanički mandat. Dakle u slučaju Jermenije nema govora o nekakvom državnom udaru i prevratu jer je smena vlasti organizovana u okviru ustavnih okvira uz održavanje parlamentarnih izbora, isti slučaj je bio i nakon Euromajdana u Ukrajini.

Ruska propaganda pokušavajući da održi sebi naklonjenije opcije primenjuje aktivne mere protiv zvaničnog Jerevana i premijera Pašinjanja. Težak položaj Jermena na Gorskom Karabaha Rusija koristi kao podlogu za napad na pro-zapadnu reformsku vladu Jermenije dok ne čini ništa u korist Jermena. Neke od popularnih dezinformacija su da je Nikol Pašinjan na vlast došao uz pomoć Turske. Kuriozitet je da u Jermeniji postoji 60% medija koji su opozicionog karaktera, protesti u manjem ili većem obimu prate vlast Pašinjana. Boravio sam u Jermeniji kada je Pašinjan ušao među grupu demonstranata. Ni vojna katastrofa na Gorskom Karabahu nije dovela do vojnog udara protiv Pašinjana. Posebno su zanimljivi protesti iz 2022.godine kada su demonstranti kampovali na velikoj raskrsnici Trg Francuske. Lično sam mogao da se uverim te godine da jermenska policija ne nosi vatreno oružje i zaštitnu opremu tokom zadataka povezanih sa demonstracijama. Neke od popularnih ruskih dezinformacijma o Jermeniji:

1. Rusija pomaže Jermeniju i ova država je istorijski, politički i ekonomski večno zavezana za Rusiju.Realnost govori da je Jermenija u zadnjih 20 godina Rusiji dala sve svoje strateške objekte i entitete vrlo jeftino, od energetskog sektora do istraživačkih instituta (čak i onih za sofisticiranu tehnologiju iz Sovjetske ere) kako bi otplatila dugove prema Rusiji.

2. Ruska vojna baza u Gjumriju štiti Jermeniju od svih pretnji i garantuje njenu nacionalnu bezbednost. Primera radi kada je izbio četvorodnevni rat aprila 2016. ruska vojna baza je brojala 5000 vojnika koji nisu reagovali. Isto se ponovilo Septembra 2023.godine tokom azerbejdžanske ofanzive na jermenska naselja i upada na zvaničnu međunarodno priznatu jermensku teritoriju. Agresija na međunarodno priznatu teritoriju Jermenije još uvek traje i okršaji su zabeleženi i tokom 2024.godine. Ruska baza i dalje ne pruža nikakav vid pomoći u cilju odvraćanja agresora.

3. Rusija je najpopularnija među jermenskom populacijom koja je smatra saveznikom. Još jedna veoma rasprostranjena zabluda koja nema utemeljenje u realnosti jer 5 milijardi dolara vredno oružje koje je isporučeno Azerbejdžanu drastično menja percpecpiju Jermena prema Rusiji.

4. Pašinjan je pro-zapadni populista koji ne drži obećanja predstavlja još jednu od teza koja se potura u cilju izazivanja anti-vladinog raspoloženja i dovođenja na vlast pro-ruskog premijera. Samo šest meseci od dolaska Pašinjana na vlast ugledni list Ekonomist je Jermeniju proglasio državom godine. Danas je Jermenija poželjna destinacija za strana ulaganja i poseduje strateško partnerstvo sa SAD u oblasti nuklearne energije. Pašinjan je obećao Evropsku uniju i ova najudaljenija tačka Evrope sve čini da se približi članstvu. Francuska i još neke države isporučuju oružje vredno više od 200 miliona eura za potrebe odbrane Jermenije. Pod novom administracijom Donalda Trampa postoje velike šanse da Amerika pruži bezbednosne garancije jedinoj demokratiji na granici Azije i Evrope.

Kao konsolidovana demokratija koja ima demokratski izabranu vlast Jermenija je na prevremenim izborima 2021.godine potvrdila strateški pravac. Pašinjanov Društveni ugovor osvojio je većinu za parlament sa 79 poslaničkih mesta odnosno 66.4%. Istovremeno iz Azerbejdžana , koji se ne može pohvaliti demokratskim izborima, stižu optužbe na račun Jermena kao fašista. Država koja nema ni jednu nacionalnu manjinu optužuje demokratsku državu za fašizam. Sličnu retoriku, samo u pogledu nacizma, Rusija je imala prema Ukrajini. Pitanje je na koga da se osloni Jermenija nakon što je savezništvo sa Rusijom dovelo do nacionalnih poraza. Više nije tajna da je u ruskom generalštabu dogovoren napad Azerbejdžana. Evropa ima set delotvornih mera na raspolaganju da obuzda Baku. Sankcije prema Azerbejdžanskim zvaničnicima već su stavljene u izgled.

Rusija koja je u strateškom poniranju po svaku cenu nastoji da zadrži svoje sfere uticaja. Još uvek su sveže traume raspada SSSR-a i mirnog odlaska na Zapad Estonije, Letonije i Litvanije praćene Poljskom, Češkom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom. Ruska strateška kultura gaji prezir prema evro-atlantskim integracijama koje predstavljaju branu za ruske dubinske operacije kontrole drugih država. Gruzija je primer da je moguć povratak u rusku orbitu i degeneracija evro-atlanskih integracija ukoliko popusti pažnja partnera. Jermenija je opet primer da ruska propaganda o bratstvu i zaštitniku ne prolazi suočena sa stanjem na terenu. Saveznik ne naoružava vašeg ne prijatelja, i saveznik je lojalan suprotno od svog strateškog interesa. Krijumčarski koridor preko Bakua je možda vredniji za Rusiju od 120.000 proteranih Jermena iz Gorskog Karabaha. Ali to se onda ne zove savezništvo nego vazalstvo. Jedno je sigurno Ukrajina i Jermenija nisu nepostojeće države. Ukrajina svakog dana dokazuje svoju državnost odbijajući ruske napade. Sirija i Jermenija su dva primera koji šalju poruku koliko je opasno vezati svoju bezbednost i međunarodni položaj za Rusiju. Ko se u današnje vreme vezuje za Rusiju rizikuje sopstvenu propast, a ta propast nije posledica „obojenih revolucija“ nego pogrešnih strateških odluka.

Autor: Ms.c Darko Obradović