Neplodnost kod žena je tema koja se često marginalizuje ili pogrešno tumači. U medicinskom smislu, ona se definiše kao nemogućnost da dođe do trudnoće nakon godinu dana redovnih, nezaštićenih odnosa.
Ova definicija je samo polazna tačka za razumevanje ženske neplodnosti, iza koje stoji složen splet uzroka, faktora i terapijskih pristupa koji zavise od konkretne dijagnoze.
Koji su uzroci neplodnosti kod žena?
Najčešći uzroci žbog koji se javlja ženska neplodnost su povezani s ovulacijom, jajovodima, matericom ili hormonskim disbalansom. Neki od konkretnih primera uključuju:
- Sindrom policističnih jajnika (PCOS) je poremećaj koji remeti ovulaciju i utiče na nivo hormona.
- Endometrioza je hronično stanje gde tkivo slično unutrašnjosti materice raste van nje, često uzrokujući bol i smanjenje plodnosti.
- Problemi s jajovodima, kao što su začepljenja izazvana infekcijama, operacijama ili upalama.
- Hormonski poremećaji, uključujući poremećaje štitne žlezde, hiperprolaktinemiju ili nepravilnosti u hipotalamus-hipofiza-jajnik osi.
- Plodnost značajno opada nakon 35. godine, a taj biološki faktor često se zanemaruje dok ne postane presudan.
Važno je napomenuti da uzroci mogu biti i kombinovani. Takođe, kod velikog broja parova, ne može se odmah identifikovati tačan razlog neplodnosti, što ovu temu dodatno komplikuje emocionalno i dijagnostički.
Kada i kako potražiti pomoć
Zdravstveni sistem preporučuje da se žene koje ne ostaju u drugom stanju nakon godinu dana pokušavanja (ili šest meseci, ako su starije od 35 godina) obrate ginekologu ili specijalisti za plodnost. Prvi koraci u dijagnostici obično uključuju:
-Hormonske analize,
-Praćenje ovulacije,
-Ultrazvuk jajnika i materice,
-Histerosalpingografiju (HSG) radi provere prohodnosti jajovoda.
Dijagnostički proces može biti naporan, zahteva strpljenje i poverenje u lekarski tim. Neretko se uključuje i partner u celokupnu dijagnostiku, jer se problem plodnosti često ne odnosi isključivo na ženu.
Uloga terapije i dostupnost lekova
U zavisnosti od uzroka, lečenje može da uključuje promenu načina života, hormonsku terapiju, operativne zahvate ili vantelesnu oplodnju (IVF).
Na primer, PCOS se često tretira kombinacijom metformina, klomifena ili letrozola. Endometrioza može da zahteva hormonalne terapije (GnRH agonisti, oralni kontraceptivi) ili hiruršku intervenciju. Kod hormonskog disbalansa, terapije se precizno određuju na osnovu analize hormona.
Lekovi koji se koriste kod lečenja plodnosti zahtevaju strogi nadzor lekara. Međutim, određeni suplementi kao što su folna kiselina, inozitol ili antioksidansi,a koji danas mogu lako da se nađu i u ponudi online apoteka, iako nisu zamena za lečenje, mogu da podrže reproduktivno zdravlje i često se preporučuju uz konsultaciju sa specijalistom.
Dakle, dobra praksa je koristiti apoteke za sve ono što ne zahteva lekarski recept kao što su suplementi, testovi, literatura, ali uvek u sklopu šireg medicinskog plana.
Emocionalna dimenzija i podrška
Neplodnost, bilo da pogađa žene ili muškarace, nije samo medicinski problem. Ona duboko pogađa emocionalni identitet, osećaj samopouzdanja i partnerske odnose. Stres, anksioznost i osećaj izolacije često prate žene koje se bore sa ovim izazovom.
Zato se sve češće preporučuju i oblici psihološke podrške – da li kroz razgovore sa psihologom, terapeutske grupe ili neformalna udruženja žena sa sličnim iskustvima.
Upravo tu, online zajednice i forumi često imaju ulogu mosta između izolacije i razumevanja, pod uslovom da se prate provereni izvori i izbegnu dezinformacije.
Preventivni pristup i rana briga o reproduktivnom zdravlju
U savremenoj medicinskoj praksi, tema preventive u oblasti plodnosti još uvek se retko sistematski obrađuje. Međutim, rano prepoznavanje mogućih rizika može da ima direktan uticaj na mogućnosti začeća u budućnosti.
Mnoge žene dolaze kod specijaliste tek nakon višemesečnih neuspešnih pokušaja trudnoće, iako su znaci hormonskih poremećaja ili ginekoloških stanja mogli biti uočeni i ranije.
- Redovni pregledi kod ginekologa ne služe samo za rešavanje konkretnih tegoba, već i za praćenje reproduktivnog sistema u celini. Stanja poput endometrioze, mioma, hroničnih infekcija ili hormonske nestabilnosti često se razvijaju postepeno i mogu godinama da ostanu bez jasnih simptoma. Rano otkrivanje omogućava blagovremeno reagovanje, čak i kada terapija još nije neophodna.
- Praćenje menstrualnog ciklusa može pomoći u uočavanju nepravilnosti koje ukazuju na to da je potrebna dodatna dijagnostika. Na primer, neredovni ciklusi, izostanak ovulacije ili neuobičajeni simptomi tokom ciklusa mogu ukazivati na hormonski disbalans, poremećaj štitne žlezde ili sindrom policističnih jajnika.
- Posebnu pažnju zahteva pitanje godina. Plodnost kod žena vremenom prirodno opada. Iako ova informacija nije nova, često se potiskuje ili odlaže, što otežava donošenje pravovremenih odluka, bilo da se radi o planiranju trudnoće, dijagnostici ili razmatranju metoda očuvanja plodnosti, poput zamrzavanja jajnih ćelija.
Osim medicinskih faktora, važno je posmatrati i one koji se odnose na svakodnevne navike. Neki aspekti životnog stila, poput produženog izlaganja stresu, hronične neispavanosti, ishrane siromašne nutrijentima, prekomerne upotrebe alkohola ili pušenja, mogu negativno da utiču na reproduktivne funkcije. Ove pojave ne moraju biti direktan uzrok neplodnosti, ali često dodatno otežavaju postojeće probleme.
Preventiva ne podrazumeva rešavanje problema unapred, već omogućava racionalno planiranje i donošenje informisanih odluka u trenutku kada još postoje različite opcije.
Autor: Iva Besarabić
