Izrael eliminisao kompletnu komandnu strutkturu Hezbolaha, Zelenski predstavio plan za pobedu - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Iako je prošlu nedelju obeležilo zasedanje 79. redovne Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku na kojoj su se okupili lideri iz celog sveta, čitav taj događaj pao je u senku vesti o likvidaciji vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha. U spektakularnom ciljanom napadu na predgrađe Bejruta izraelski ratni avioni su pogodili podzemni bunker u kome se nalazio glavni štab Hezbolaha usmrtivši tom prilikom neprikosnovenog vođu tog pokreta i za sada još uvek neutvrđen broj političkih i vojnih predvodnika ove terorističke organiazcije iz Libana. Potpuna eliminacija kompletnog vrha i komandne strukture Hezbolaha koju je Izrael izveo za nepunih 15 dana predstavlja jednu od najubojitijih akcija koju je neka zemlja izvela u nastojanju da eliminiše svog neprijatelja. Munjeviti poraz Hezbolaha i upadljivo ćutanje i strateška nemoć Irana opovrgli su brojna predviđanja da bi rat između Izraela i Hezbolaha mogao da bude uvod u sveopšti sukob širokih razmera na Bliskom istoku. Sada se mnogo izvesnijim čini scenario brzog smirivanja napetosti koje će biti praćeno strateškim povlačenjem Irana i oslobađanjem Libana od često nasilnog i, po tu zemlju pogubnog, uticaja Hezbolaha.

Redovnu godišnju sednicu Generalne Skupštine UN obeležile su aktivnosti vezane za zaustavljanje agresije na Ukrajinu. Ujedno ovo je bilo poslednje obraćanje američkog predsednika Džozefa Bajdena pred Generalnom Skupštinom Ujedinjenih Nacija. Bajden je u svom govoru istakao svoju privrženost demokratiji poslavši poruku da se odrekao vlasti zarad svoje države i da lideri nisu tu da bi im narod služio već obrnuto čime je potvrdio svoju čvrstu vrednosnu politiku demokratskih vrednosti. Podsetio je okupljene svetske lidere na to da je američki Ustav inspiracija za osnivanje Ujedinjenih nacija. Džozef Bajden se osvrnuo i na međunarodnu situaciju gde je konstatovao da je Putinov rat propao i potvrdio opredeljenje za rešenje zasnovano na koegzistenciji dve države kada je reč o Izraelu i Palestini uz jasnu ogradu da Hamas i terorističke organizacije nisu narod.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio se pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je, kako prenosi Volstrit žurnal, optužio Rusiju za međunarodne zločine zbog ciljanja na ukrajinske civile i energetsku infrastrukturu. On je takođe optužio Rusiju da planira da gađa ukrajinske nuklearne elektrane. Zelenski se osvrnuo i na kinesko-brazilski plan za mir indirektno ukazavši da ne postoji više verzija Povelja UN već samo jedna. Kinesko-brazilski plan u šest tačaka nije bitno drugačiji od kineskog plana za mir koji nije naišao na odobrenje na širem mešunarodnom planu. I u ovom, kao i u prethodnom, kineskom planu se ne govori o žrtvi i agresoru već se rat naziva krizom. Ovaj plan ne predstavlja adekvatnu mirovnu platformu već pokušaj da se obezbedi legitimitet za rusku agresiju i teritorijalna osvajanja, navode neimenovani međunarodni kontakti portala Pink.

Na ovogodišnjem zasedanju Generalne skupštine predstavljen je i usvojen „Pakt za budućnost“ hrabra vizija za prevazilaženje bezbednosnih, ekoloških, razvojnih i socijalnih izazova. U centru ovog dokumenta nalazi se najavljena reforma Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sa naglaskom da Afrika treba da ima svog predstavnika. Tokom svog zapaženog obraćanja pred liderima članica UN predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao podršku za afirmaciju uloge afričkog kontinenta u tom pravcu. Usvajanju „Pakta za budućnost“ snažno se usprotivila Ruska Federacija navodeći bojazan da ovaj pakt zadovoljava samo zapadne interese i da se meša u unutrašnja pitanja suverenih država. Ocene analitičara govore da Rusija nema interes da podrži inicijativu za globalno dobro jer njenih interesa nema u tome. Pored predviđene reforme Saveta bezbednosti dokument se bavi i održivim razvojem i klimatskim promenama, digitalizacijom, ljudskim i rodnim pravima. Rusija i još sedam država su jedine koje su glasale protiv ovog dokumenta. Jasno je da Rusiji kao državi, čija se ekonomija zasniva na eksploataciji nafte i gasa, ne odgovara Zelena tranzicija i zbog čega investira novac u kampanje dezinformacija protiv litijuma, e-mobilnosti i zelene tranzicije. Sa druge strane, Srbija je u centru zelene tranzicije jer poseduje kritičnu sirovinu litijum neophodnu za dostizanje ciljeva održivog razvoja. Iz tog razloga Srbiji odgovara ambijent koji stvara potrebu za litijumom. Kreiranje ambijenta koji će omogućiti dugoročnu, kvalitetnu i ekološki bezbednu eksploataciju ove rude dovešće do priliva stranih direktnih investicija u Srbiju. Procene zvaničnika ukazuju da industrija okupljena oko litijuma može kreirati 20.000 novih radnih mesta i uticati na povećanja bruto domaćeg proizvoda Srbije za dodatnih 6%.

U odvojenim susretima sa američkim predsednikom Bajdenom i predsedničkim kandidatima Kamalom Haris i Donaldom Trampom, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je predstavio Plan pobede i objasnio svaku pojedinačnu tačku. Zelenski je ukazao da Ukrajina želi pregovore i psotizanje mira pod fer uslovima koji podrazumevaju povlačenje rusije sa okupiranih teritorija koje po međunarodnom pravu pripadaju Ukrajini. "Jake pozicije za Ukrajinu omogućiće brži mir. Sve je na stolu sa partnerima. Dugoročni, odbrambeni paket, sankcije protiv Rusije", naveo je Zelenski u video obraćanju naciji.

On je dodao da su u toku su pripreme za sastanak Kontakt grupe za odbranu Ukrajine u formatu Ramštajn u Nemačkoj, gde će Ukrajina, zajedno sa svojim partnerima, pratiti sadržaj Plana pobede. Ukrajinski predsednik je zahvalio SAD-u na paketu pomoći Ukrajini u iznosu od skoro 8 milijardi dolara i novim sporazumima o podršci rekonstrukciji i oporavku Ukrajine, zaključenim sa "Velikom sedmorkom", kojoj se pridružilo više od 30 zemalja i Evropska unija. "Rusija mora da izgubi ovaj rat. Ukrajina mora da pobedi. Ovo su pravi temelji za zajedničku bezbednost. Mir dolazi iz snage", poručio je Zelenski.

Pre spektakularne likvidacije vođe Hezbolaha, Izrael je napao više od 1.300 ciljeva u Libanu koji se povezuju sa tom terorističkom organizacijom. Eksperti su uvereni da Izraelske odbrambene snage raspolažu detaljnim 3D modelima Hezbolahovih instalacija što im omogućava da vrše vrlo precizne i učinkovite vazdušne udare. IDF je objavio organizacionu šemu rukovodstva Hezbolaha prema kojoj je neutralisano ukupno devetoro lidera na čelu sa Hasanom Nasralahom. Pre lidera organiazcije likvidiran je šef Hezbolahovih operacija Ibrahim Akil kao i komandant elitne Radwan jedinice Visam al-Tawil. Posle „pejdžerskog“ napada usledila je ofanzivna akcija što se poklapa sa ratnom logikom da se prvo eliminišu sredstva rukovođenja i komandovanja. Likvidirani Ibrahim Akil se smatra odgovornim za bombaški samoubličaki teroristički napad 1983. na američku ambasadu u Bejrutu. U postojećoj situaciji zvanični Teheran primenjuju taktiku kontrole štete zbog očigledne potrebe za deeskalacijom. Izraelske oružane snage svakodnevno objavljuju dokaze kako Hezbolah zloupotrebljava civilnu infrastrukturu iz koje lansira rakete i u kojoj skladišti municiju. Hezbolah primenjuje taktiku živog štita u kojoj su civili ključni element. Od 7.oktobra 2023. godine Hezbolah je ispalio 8.500 raketa na Izrael i ubio desetine civila. Poslenji u nizu napada koji je zgrozio svet odigrao se na severu Izraela kada su ubijena deca na košarkaškom igralištu, inače pripadnici Druza.

Region Sahel u Zapadnoj Africi postao je nova vruća tačka globalnog terorizma. Nakon što su se dogodili pučevi u Maliju, Nigeru i Burkini Faso novo uspostavljene vojne hunte dobile su podršku Rusije i njenih plaćeničkih formacija poput Vagner grupe. Ove vojne hunte vrlo brzo su raskinule bezbednosne aranžmane sa Amerikom, Francuskom i drugim nacijama čime je kreiran bezbednosni vakuum koji su popunile terorističke organizacije povezane sa Al Kaidom i ISIS-om. 17. septembra Grupa za podršsku Islamu i Muslimanima (JNIM) zapadnoafrička franšiza Al Kaide preuzela je odgovornost za napad u glavnom gradu Malija Bamaku. Meta je bila žandarmerijska škola i vojno krilo aerodroma. Prema izveštaju vlasti džihadisti nisu napali civilne ciljeve. Prema međunarodnim izveštajima vlasti Burkine Faso više ne kontrolišu polovinu teritorije. Sahel predstavlja primer ruskog geopolitičkog nastupa koji je veoma sličan Siriji. Od dolaska Rusije 2015. godine vlasti iz Damaska ne kontrolišu polovinu teritorije. Rusija nema interes da obezbedi stabilnost Sahela iz razloga što kreirane tenzije predstavljaju izazov migrantske krize za Evropu, dok istovremeno Sahel može postati region za obuku i izvoz terorizma u Evropu, i treće haos u koji zapadaju države sprečiće uspostavljanje komercijalnih projekata u oblasti retkih sirovina koje su preko potrebne Evropi. Ovaj indirektni udarac je ruska stara taktika u geopolitičkom obračunu sa Zapadom. Pojavili su se izveštaji stranih organizacija i o umešanosti Rusije po pitanju kritičnih sirovina u Srbiji, koji dovode u vezu Rusiju i plasiranje dezinformacija povodom otvaranja rudnika litijuma.