Tramp razočaran razgovorom sa Putinom, Ilon Mask osnovao 'Partiju Amerika' - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Poslednji krug razvogora između predsednika Trampa i Putina nije prošao dobro. Još jednom se pokazalo da Rusija razgovore koristi za kupovinu vremena i opstrukciju pomoći Ukrajini. Razgovor od skoro jednog sata razočarao je predsednika Trampa. „Ja nisam napravio nikakav napredak sa njim“ – razočarano je konstatovao američki predsednik. Ruska strana je požurila da saopšti da su još uvek zainteresovani za mirovne pregovore sa Ukrajinom. Rusija svoje agresivne namere uporno skriva iza priče o potrebi da se eliminišu „uzroci sukoba“. Napad koji je usledio nakon razgovora dvojice predsednika rezultovao je odapinjanjem 550 dronova Šahed i balističkih raketa. Ovaj napad je najmasovniji od početka rata. Rusija očigledno podiže ulog sa namernim napadima na gradove i koncentracije civilne populacije. „Rusja uporno eskalira rat protiv ukrajinskih civila“ zaključuje u svom autroskom tekstu britanski ekspert Samuel Ramani.

S druge strane holandska i nemačka obaveštajna služba upozoravaju da Rusija sve učestalije upotreblja hemijsko oružje. Ruska ofanziva pokazuje oslonac na eksterne pomagače poput Kine, Severne Koreje i Irana. Više nije tajna da kršeći međunarodne sankcije ove države otvoreno pomažu rusku agresiju na Ukrajinu. Pojavljuju se vesti da je vojnim učešćem i Laos spreman da pomogne ruske napade. Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji zabrinut je za posledice ruskog poraza i sugerše da Putinovi saveznici treba da ostanu dosledni. Dok države okupljene u KRINK ( Kina, Rusija, Iran, Severna Koreja) nemaju nedoumicu o potrebi da pomognu Rusiju, u SAD natupa kontroverzna situacija po pitanju nastavka pomoći Ukrajini. Po sredi je nastavak isporuka raketa za sisteme Patriot. Trampov gnev prema Putinu može dovesti do dugo čekane strateške odluke. Prema izveštajima Rojtersa, Tramp će možda otkočiti isporuke raketa za Patriot nakon razgovora sa Zelenskim. Komentarišući isporuke oružja Ukrajini predsednik Tramp je, u obraćanju ispred aviona Air Force 1, kazao da se oružje još uvek isporučuje Ukrajini i da im to pomaže, ukazujući da su američke zalihe isušene „zbog Bajdenovih odluka“.

U međuvremenu ukrajinske snage održale su efikasnost od preko 70% kada je reč o neutralisanju ruskih dronova. Otvoreni izazov predstavljaju balističke i krstareće rakete koje Rusija lansira. Sve su glasniji oni koji tvrde da Kina ima ukrajinsku krv na svojim rukama. Navodi se da je Kina razlog zbog kog Rusija nastavlja sa bombardovanjem Ukrajine. Dok se Evropa koleba, Tramp usaglašava sa Moskvom, Kina nastavlja da finansira, snabdeva i održava ruski rat, ujedinjeni su u svojim izjavama kritičari Pekinga. Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost EU Kaja Kalasa izjavila je da „Svaki put kada svet kontaktira Putina on odgovori sa raketama. Rusija eskalira napade na Kijev. To pokazuje da Moskva ne želi mir“. Poznati finski lovac na ruske propagandiste Peka Kalionemi na mreži X piše da „Ukrajina može da pobedi ukoliko Evropa odabere da uskoči“. Kalionemi navodi da svaka ruska raketa i dron koji se obore nad Ukrajinom je manjak u ruskom arsenalu koji se može koristiti protiv Viljnusa,Varšave ili čak Berlina. Kalionemi poziva da se prestane sa elokventnim govorima i da se pristupi unapređenju sankcija i vojnoj pomoći Ukrajini.

Američki kongresmen Eugen Vindman u svojoj objavi na X-u ističe: „Ja sam besan. Odluka da se pauziraju kritične isporuke oružja SAD, uključujući rakete Patriot i artiljeriju, stavlja ukrajinske živote i teritoriju pod rizik. Ukrajinski narod se hrabro bori protiv Putinove invazije“. Republikanski kongresmen Džo Vilson je još oštriji u svojim objavama: „ Dok Amerikanci počinju da uživaju u zvucima vatrometa u čast nezavisnosti naše nacije, ratni zločinac Putin, koji gubi svoj jadni rat, pribegava taktici spaljene zemlje širom ukrajinskih gradova koja prethodi postojanju Moskve. Uz brzu procenu zaliha, uveren sam da će Ministarstvo odbrane unaprediti ciljeve predsednika Trampa iznete u Hagu da pošalje dodatnu protivvazdušnu odbranu i odobreno oružje kako bi se zaustavila ova apsolutna izopačenost, kao što su saveznici to učinili i moraju nastaviti da rade brzim tempom. Naoružan jeftinim iranskim i severnokorejskim oružjem, Putin uživa u bombardovanju uspavanih porodica i nastaviće svoje imperijalističke perverzije dok ne bude zaustavljen“.

NATO je potvrdio svoju odluku da članice pomognu odbranu Ukrajine sa 35 milijardi dolara. I ako zapadni saveznici nastavljaju pomoć Ukrajini, pojedine veoma kritične elemenete mogu isporučiti samo SAD. Putin odbija zahtev predsednika Trampa za brzim primirjem. Nakon razgovora sa predsednikom Trampom, Volodimir Zelenski je razgovor ocenio kao verovatno najbolji koji su ikada vodili. „Juče smo imali izuzetno plodotvoran razgovor sa predsednikom Sjedinjenih Država, tokom kojeg smo razgovarali o protivvazdušnoj odbrani. Zahvalan sam na spremnosti da pomogne. Patriot sistemi su ključ za odbranu od balističkih pretnji“, izjavio je Zelenski. NATO ostaje posvećen solidarnosti i neotuđivom pravu Ukrajine na samodobranu u skladu sa članom 51. Povelje UN. U 2024. godini, saveznici su obezbedili 50 milijardi evra Ukrajini, od čega je skoro 60% došlo od evropskih saveznika i Kanade. U 2025. godini, saveznici su do sada izdvojili dodatnih 35 milijardi evra bezbednosne pomoći, a očekuje se da će se ova podrška nastaviti.

Međutim, američki ministar odbrane Pit Hegset po treći put, bez obaveštavanja Kongresa, zaustavlja pomoć Ukrajini. Sve analize pokazuju da isporuke Patriot raketa ne mogu ugroziti spremnost SAD za obranu. Portparol nemačke vlade Stefan Kornelijus potvrdio je da njegova zemlja pregovara sa SAD o kupovini dva sistema protivvazdušne odbrane Patriot za Ukrajinu. Portal Axios piše da je Tramp tokom četrdesetominutnog razgovora rekao Zelenskom da želi da pomogne sa vazdušnom odbranom. Tramp je prethodno izjavio da nije bio informisan o zaustavljanju isporuka. U američkom Senatu i Kongresu gube strpljenje za odluke Ministarstva odbrane i sve glasnije su kritike koje upućuju čak i tvrdokorni „magaši“.

Rusija planira da pošalje 56.000 ukrajinske dece sa okupiranih teritorija u krimski logor Artek kao sistematski pokušaj brisanja ukrajinskog identiteta. Nacionalni centar otpora naziva „Artek“ fabrikom propagande koja promoviše militarizam, kult snage i mržnju prema svemu ukrajinskom. U junu, rusko ratno vazduhoplovstvo je izgubilo 21 avion. Među njima: jedan jurišni avion Su-25, dva lovca-bombardera Su-34, jedan lovac Su-35, osam strateških bombardera Tu-95MS, šest bombardera Tu-22M3, jedan transportni avion An-12 i dva helikoptera. Još jedan Su-34 su Rusi izgubili 1. jula, tako da formalno nije uključen u ovu listu. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andri Sibiha na mreži X izneo je optužbe da se Šahed dronovi proizvode u Kini: „Kakva ironija. Nakon večerašnjeg masovnog ruskog vazdušnog napada na Ukrajinu, u Kijevu smo otkrili komponentu rusko-iranskog borbenog drona „Šahed-136“/„Geran-2“, koja je proizvedena u Kini i isporučena tek nedavno. Zgrada Generalnog konzulata Kine u Odesi je pretrpela manju štetu kao rezultat ruskih udara na grad. Ne postoji bolja metafora za to kako Putin nastavlja da eskalira svoj rat i teror dok uključuje druge, uključujući severnokorejske trupe, iransko oružje i neke kineske proizvođače. Pozivamo Sjedinjene Države i međunarodnu zajednicu da povećaju pritisak i na režim u Moskvi i njegov ratni budžet, kao i na sve ostale širom sveta koji podržavaju ruske ratne napore i omogućavaju Putinu da nastavi da ubija ljude u Ukrajini. Nema više vremena za čekanje.”

Ukrajina je tokom vikenda preduzela jedan od najvećih napada dronova na Rusiju. Stotine bespilotnih letelica napale su u pravcu Moskve, Brjanske, Kurske, Voronješke, Saratovske i Volgogradske oblasti. Institut za proučavanje rata, koji predstavlja najkredibilniji nezavisni izvor informisanja o ruskoj agresiji na Ukrajinu, saopštava da su “ruske snage nedavno napredovale severoistočno od Pokrovska i mogu pokušati dalje da napreduju ka Dobropilju kao deo međusobno pojačavajućih napora da opkole Pokrovsk i zaobiđu ukrajinski pojas tvrđava u Donjeckoj oblasti sa zapada u narednim mesecima. Ruski napredak zapadno i severozapadno od Razina najneposrednije podržava opkoljavanje Pokrovska i Mirnograda — operativni cilj koji ruske snage teže da ostvare poslednjih 18 meseci.”

Komesar za odbranu EU Andrius Kubillius na događaju Tekvilski razgovori istakao je da imamo „Evropski trenutak u bezbednosti i odbrani koji se može opisati na veoma jednostavan način: u ovom trenutku se suočavamo sa uslovima „savršene oluje“. Izazovi oko nas se povećavaju, dok naša odbrambena spremnost u ovom trenutku nije dovoljna.” Svega 6% zaliha sistema Patriot i sličnih sistema poput SAMP/T uključujući i rakete su isporučeni Ukrajini. Rusija ponovo pokušava da legalizuje svoje lažne „referendume“ u UN. Ovog puta, Kremlj je podneo Ujedinjenim nacijama izmišljena „dokumenta“ kojima se opravdava aneksija Hersona. U stvarnosti, to su bezvredni papiri bez pravnog osnova. To je još jedan propagandni trik usmeren na pritisak na UN, dok ih Rusija optužuje za „neaktivnost“. Prema Centru nacionalne otpornosti, Rusija koristi istu taktiku protiv porodica ukrajinskih ratnih zarobljenika – šalje pretnje i prisiljava ih da podnesu lažne žalbe UN i humanitarnim grupama.

Dve trećine ruske ekonomije je ili u stagnaciji ili na ivici kolapsa. Samo proizvodnja čini 52%. Dodajte tome ugalj, rafiniranje nafte, građevinarstvo, logistiku i automobilsku industriju – koji su zajedno odgovorni za dodatnih 17% federalnih prihoda – i slika postaje mračnija. Preko 40% ruskih kompanija sada ima dugove tri puta veće od njihovog profita, a likvidnost sve više zavisi od neplaćenih računa, a ne od bankarskih kredita, koji su ili preskupi ili jednostavno nedostupni, prema podacima ukrajinske obaveštajne službe. U potezu koji je i ciničan i autoritaran, Kremlj je klasifikovao ekonomske i trgovinske podatke kao državne tajne – ne da bi rešio krizu, već da bi je gurnuo pod tepih i od javnosti sakrio njene stvarne razmere. U proteklih nekoliko dana na ruskim aerodromima je otkazano više od 2.000 letova. Ministar transporta nakon što je smenjen ukazom Vladimira Putna, pronađen je mrtav u Podmoskovlju. Ministar se navodno samoubio. Ukrajina nastavlja da inovira sa svim raspoloživim alatima – Maksim M1910, mitraljez prvi put napravljen pre više od jednog veka, sada modernizovan i prilagođen da pomogne u odbrani od ruskih i iranskih dronova. U ratu gde je svaka sekunda i svaki resurs živtno važan, čak i oružje staro 100 godina pronalazi novu namenu. Ovako izgleda otpornost: pretvaranje onoga što je dostupno u ono što funkcioniše.

Razmere ruskog strateškog poraza mnogi teško sagledavaju i razumeju. Strateški poraz Rusije se ne meri samo sporim napredovanjem i gubicima u Ukrajini već gubitkom planetarnog uticaja. Posle gubitka uticaja u Sirji na red je došao i južni Kavkaz. Posle održavnog sastanka između turskog predsednika Erdogana i jermenskog premijera Pašinjana započela je opsežna kontraobaveštajna akcija protiv ruskih uporišta mekog i tvrdog uticaja u Jermeniji. Vode se istrage protiv zaverenika koji su pripremali državni udar u Jerevanu. Par dana nakon jermenskih kontraobaveštajnih akcija započele su istovetne akcije protiv ruskog faktora, ali u Azerbjedžanu. Bezbednosne službe Bakua uhapsile su rukovodstvo ruskog propagandnog glasila Sputnik. Nakon toga racije su se proširile i u planu je hapšenje oko 250 lica povezanih sa ruskim propaganadnim i špijunskim aktivnostima. Azerbejdžan je namerno odabrao da ponizi rusku stranu tako što je uhapšene ruske agente i državljane naterao da puze, sede u kavezu prilikom saslušanja i objavio je slike koje ukazuju na zlostavljanje. Eliminacijom ruskog uticaja region južnog Kavkaza će pristupiti implementiranju jermenske platforme “raskršće mira” koja treba da poveže Azerbejdžan, Jermeniju i Tursku na osnovama ekonomije, otvorenosti i infrastrukture. Rusija decenijama podgreva i podstiče azerbejdžansko-jermenski konflikt. Izgleda da je i južni Kavkaz krenuo u nepovratno napuštanje ruske sfere uticaja. Rusija koja je na tenkovima stvorila sovjetske republike Jermeniju i Azerbejdžan prinuđena je da ustukne.

U Brazilu je održan samit BRIKS-a kome nisu prisustvovali predsednici dve vodeće članice- Kine i Rusije. Zanimljivo je da za razliku od samita zapadnih organizacija, lideri Kine i Rusije ne pridaju mnogo važnosti kontaktu sa svojim partnerima. Ovaj stepen arogancije dovodi u pitanje budućnost saradnje i povezanosti bloka poput BRIKS-a. Vladimir Putin je imao i objektivnih problema jer se nalazi na poternici za ratne zločine. Deklaracija sa 17. samita BRIKS-a neubičajeno je dugačak dokument od 31 stranice odnosno 126 tačaka. Prepuna opštih mesta skrojena da zadovolji interes svake države učesnice Samita, bez konkretne suštine. Ova deklaracija izgleda kao bleda kopija odluka efektivnih organizacija poput NATO i EU. U završnoj Deklaraciji poziva se na reforme Breton-Vudskih institucija. Usledio je odgovor američkog predsednika koji je zapretio dodatnim carinama od 10% za sve koji se uključe u ovaj proces. Deklaracija obiluje uopštenim mestima i političkim kvalifikacijama, a nisu izostale ni žalbe na kršenje pravila Svetske trgovinske organizacije kao i restriktivne trgovinske barijere što bi imalo smisla da potpisnik Deklaracije nije Kina koja je poznata po kršenju fer i poštene trgovinske prakse.

Inače kao jedan od razloga za odsustvo kineskog predsednika Sija navode se unutrašnja previranja koja polako zahvataju Kinu. Već dugo vremena se upozorava na trend unutrašnjeg kolapsa koji ulazi u terminalnu višeslojnu društvenu krizu. U međuvremenu Sjedinjene Američke Države su isporučile prvih pet obalskih protivbrodskih raketnih sistema Harpun Tajvanu kako bi pojačale pomorsko odvraćanje Kine. Ovo je još jedan jasan signal Pekingu da, uprkos trenutnoj zaokupljenosti dešavanjima u Ukrajini i na Bliskom Istoku, SAD budno motre i na rizike koje nosi kineski ekspanzionizam usmeren na prelazak Tajvanskog moreuza. Umesto da radi na rešavanju krize, zvanični Peking pokazuje ambiciju da dodatnim represivnim merama disciplinuje pokorene narode unutar svojih granica. Pod pritiskom kineskih pokušaja da utiču na imenovanje naslednika tibetanskog duhovnog vođe koji je napunio 90 godina, Dalaj Lama je saopštio da će njegov naslednik biti određen posle njegove smrti, kako bi se osigurao kontinuitet funkcije duhovnog vođe tibetanske zajednice. "Potvrđujem da će institucija Dalaj Lame biti ovekovečena", rekao je on tokom verskog sastanka u Mekleod Gandžu na severu Indije gde živi u izgnanstvu. Pitanje naslednika je presudno jer Tibetanci sumnjaju da Kina, čije trupe su zauzele Tibet 1950. i proglasile ga kineskom provincijom, želi da imenuje naslednika. "Odgovornost o imenovanju naslednika pada isključivo na članove Gadeng Podrang fondacije, kancelarije njegove svetosti Dalaj Lame", piše u poruci objavljenoj povodom njegovog 90. rođendana.

Danska je 1. jula preuzela predsedavanje EU i tokom narednih šest meseci će raditi na jačanju bezbednosti i konkurentnosti Evrope, kao i na promociji proširenja zasnovanog na zaslugama za kandidate i pripremu Unije kroz unutrašnje reforme. Ovo je osmo rotirajuće predsedavanje EU Danske, pod sloganom "Snažna Evropa u svetu koji se menja". Dalje proširenje je geopolitička nužnost i to je jedini način da EU efikasno doprinese stabilizaciji evropskog kontinenta i jačanju otpornosti zemalja ranjivih na neželjene uticaje spolja, navodi se u delu programa danskog predsedavanja EU, koji se odnosi na opšte poslove. "Dansko predsedavanje zato će ambiciozno raditi na promociji proširenja Unije zasnovanog na zaslugama i pripremi EU za proširenje kroz unutrašnje reforme", navodi se i dodaje da će, shodno tome, predsedavanje unaprediti pregovore o proširenju sa Ukrajinom, Moldavijom i Zapadnim Balkanom. U programu se navodi i da je proširenje tesno povezano sa naporima na poštovanju osnovnih vrednosti demokratije i vladavine prava.

Uoči glasanja o Trampovom “Velikom lepom zakonu” u Vašingtonu se iznova rasplamsao sukob između američkog predsednika i njegovog doskorašnjeg saradnika multimilijardera Elona Maska. Američki predsednik je zapretio je da bi Ministarstvo za efikasnost vlade (DOGE) moglo da se okrene protiv Maska, a nije isključio ni mogućnost da on bude deportovan u Južnu Afriku. "DOGE je čudovište koje bi možda moralo da se vrati i pojede Ilona“, rekao je Tramp novinarima ispred Bele kuće. Na pitanje da li razmatra deportaciju Maska u njegovu rodnu Južnu Afriku, Tramp je rekao: "Ne znam, moraćemo da razmotrimo“. Tramp je to izjavio nakon što je Mask u ponedeljak obnovio kritike Trampovog zakona o smanjenju poreza i potrošnji. "Ilon je verovatno dobio više subvencija od bilo kog čoveka u istoriji, a bez toga bi verovatno morao da zatvori radnju i vratiti se kući u Južnu Afriku. Nema više lansiranja raketa, satelita ili proizvodnje električnih automobila, a naša bi zemlja uštedela bogatstvo. Možda bi trebalo da zamolimo DOGE da ovo pažljivo pogleda", napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

U utorak republikanci u Senatu američkog Kongresa na jedvite jade su uspeli da usvoje paket velikih poreskih olakšica i smanjenenja troškova poznat kao "veliki lepi zakon", a pošto je njegovih protivnika bilo podjednako kao onih koji ga podržavaju, "zlatni glas" koji je prevagnuo dao je potpredsednik SAD Džej Di Vens. Usvajanju zakona je prethodila turbulentna noć u kojoj su opozicione demokrate posezale za raznim metodama proceduralnog usporavanja, a tri senatora iz redova vladajuće Republikanske stranke odbila su da glasaju za zakon, pa je rezultat glasanja bio 50:50. Posle Vensovog "zlatnog glasa", zakon je usvojen sa najminimalnijom mogućom većinom i sada se vraća na ponovno razmatranje u Predstavnički dom SAD, gde republikanci imaju još manju većinu nego u Senatu. Sa ogromnom mukom su ga i prethodni put "progurali" kroz taj, donji dom Kongresa. Zakon je ključni deo reformističke agende republikanskog predsednika SAD Donalda Trampa.

Kao odgovor na usvajanje spornog zakona Ilon Mask je u subotu objavio stvaranje svoje političke stranke, "Partije Amerike". "Danas se stvara Partija Amerike da bi vam vratila slobodu", napisao je na svojoj društvenoj mreži X. Prkosno se protiveći budžetskom zakonu američkog predsednika koga optužuje za povećanje državnog duga, Ilon Mask je poslednjih dana obećao da će pokrenuti političku stranku ako Trampov zakon bude prihvaćen. Poreklom iz Južne Afrike, Ilon Mask neće moći da se kandiduje na budućim predsedničkim izborima, jer kandidati moraju biti rođeni u SAD. "Uništava se naša zemlja kroz rasipanje i korupciju, živimo u jednopartijskom sistemu, a ne u demokratiji“, kritikovao je stanje Ilon Mask.

SAD i evropski saveznici su okarakterisali neprihvatljivom odluku Irana da suspenduje saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA). Teheran je odluku doneo posle nedavnog rata sa Izraelom."Koristićemo reč 'neprihvatljivo' za to što je Iran odabrao da obustavi saradnju sa IAEA, u vreme kada ima priliku da promeni kurs i izabere put mira i prosperiteta", rekla je novinarima portparolka Stejt departmenta Tami Brus. Nemačke vlasti su odluku Teherana opisale kao "katastrofalan signal" naglašavajući saradnju Irana sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA) neophodnom za diplomatsko rešenje iranskog nuklearnog pitanja.

Najmanje 82 ljudi je poginulo u centralnom delu američke saverzne države Teksas, a 41 osoba se još vodi kao nestala posle bujičnih poplava koje su zahvatile tu državu u petak, javili su zvaničnici. Šezdeset osam osoba, uključujući 28 dece poginulo je u okrugu Ker gde je preplavljen hrišćanski kamp za devojčice pored reke. Deset devojčica i savetnica iz Kampa Mistik i dalje se vode kao nestale, prenosi BBC. Još deset mrtvih prijavljeno je u okruzima Travis, Barnet, Kendal, Tom Grin i Vilijanson, rekli su lokalni zvaničnici.