Tramp nezadovoljan Putinovim postupcima, Indija i Pakistan na ivici rata - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Papa Franja sahranjen je u crkvi Sveta Marija Mađore u Rimu, a najmanje 400.000 ljudi prisustovalo je sahrani, među kojima više od 160 svetskih zvaničnika. Događaj je pratilo više od 2.000 novinara iz celog sveta. Pogrebnu misu držao je na Trgu svetog Petra kardinal Đovani Batista Re, a u svojoj propovedi govorio je o Franji kao o „poglavaru bliskom narodu, sa srcem otvorenim za sve“, posebno za siromašne i marginalizovane. Nakon sahrane pape, započele su pripreme za izbor novog pape, a ishod je neizvesniji nego ikada pre. U konklavi koja će izabrati novog papu učestvuje 135 kardinala koji će se naredne sedmice okupiti u Sikstinskoj kapeli kako bi izabrali naslednika pape Franje.

Sahrana poglavara Katoličke crkve Pape Franciska okupila je brojne svetske lidere. I ovaj događaj zasenila je agresija na Ukrajinu. Pažnju celog sveta privukle su dve stolice u samom srcu Vatikana tokom razgovora predsednika Trampa i Zelenskog. Sastanak je usledio nakon neuspešne runde plasiranja plana za mir SAD u Londonu. Pre toga Rojters je objavio nacrt sporazuma između Rusije i Ukrajine koji je evropskim saveznicima doneo izaslanik predsednika SAD Vitkof. Dokument koji je objavljen sadrži i kontra ponude Ukrajine i Evropljana po pitanju teritorijalnih ustupaka, popuštanja režima sankcija i bezbednosnih garancija uključujući veličinu ukrajinskih oružanih snaga.

Američki plan uključuje priznanje Krima kao dela ruske teritorije i de facto prihvatanje ruske kontrole nad okupiranim delovima ukrajinske teritorije. Evropsko-ukrajinski odgovor insistira da pitanje teritorija treba da bude razmatrano nakon potpunog prihvatanja primirja zasnovanog na linijama dodira. Bezbednosne garancije ostaju još jedna tačka razdora. Američki predlog koristi termin „robusne bezbednosne garancije“ od strane neimenovanih evropskih i prijateljskih država uz zahtev da Kijev napusti perspektivu članstva u NATO. Sa druge strane evropsko-ukrajinski plan navodi pouzdane i ojačane garancije od saveznika sa SAD na čelu uz odbijanje ograničenja da prihvati stacioniranje savezničkih snaga na teritoriji Ukrajine.

Evropsko-ukrajinski plan predviđa ukidanje sankcija nakon uspostavljanja održivog mira sa mehanizmom ponovnog uvođenja ukoliko Rusija prekrši dogovor. Kijev insistira na vraćanju sve ilegalno deportovane ukrajinske dece. Na ekonomskom planu SAD su predložile budući ugovor o rekonstrukciji i finansijskoj podršci Ukrajini za obnavljanje infrastrukture, oporavak i razvoj. Predsednik Zelenski je odbio plan koji sadrži teritorijalne ustupke pozivajuci se na ustav Ukrajine. Analitičari navode da je Ukrajina već prihvatila 30 dana obustave vatre koje su predložile SAD, ali koje je Rusija aktivno kršila. Tokom svojih mnogobrojnih obraćanja predsednik Tramp je optužio prethodne administracije za slabost koja je dovela do izbijanja rata. Trampove pristalice u Kongresu na svojim društvenim mrežama podsećaju da je upravo Tramp bio taj koji je naoružao Ukrajinu dok su ostali američki predsednici kalkulisali i pokazali slabost.

Zelenski je objavio da su u monstruoznom napadu na Kijev 24. aprila korišćene rakete iz Severne Koreje koje sadrže najmanje 116 američkih komponenti obezbeđenih iz različitih država. Sve komponente su proizvele američke kompanije. Vojni eksperti navode da situacija na frontu nije dovoljno strašna da bi Ukrajina morala da prihvati Trampov dogovor. Njihova teza se zasniva na visokoj ceni koju plaća Rusija za svaki napad po celoj liniji fronta. Ukrajina stoji na poziciji da je potrebno pronaći model garancija istovetan članu 5. ugovora o NATO-u. Ukoliko se vratimo 3 godine unazad i pogledamo stanje na terenu koje je danas, u to vreme 2022. godine to bi se smatralo velikom ukrajinskom pobedom. Drugo, Putin je započeo ničim isprovociran rat koji ne može da dobije, ruska pobeda u ovom ratu je nedostižan strateški cilj. Usled odsustva Trampovog pritiska na Rusiju ona nema podsticaj da sada okonča rat već nastoji da ga prolongira što je moguće duže kako bi odložila formalizaciju svog strateškog poraza. Ruski ciljevi poput „denacifikacije i demilitarizacije“ zahtevaju promenu vlasti u Ukrajini i instaliranje marionetskog režima. Ni ovaj cilj Rusija nije postigla i ne može ga postići svojom propalom invazijom.

Bitno je uvek vratiti se na teritorijalna osvajanja. 2022. Rusija je kontrolisala 30% teritorije Ukrajine dok sada kontroliše 19% i nije osvojila ni jedan od 23 regionalnih sedišta. Ne treba zaboraviti činjenicu da se Rusija uz pomoć represije i novca napreže da regrutuje veliki broj novih vojnika usled gubitaka koji iznose oko 900.000 za tri godine. Kompletno u režimu ratne ekonomije, uz pomoć Kine, Irana i Severne Koreje nisu postignuti rezultati vredni strateškog cilja. Skladišta opreme iz sovjetskog doba se sigurno prazne svakim danom. Fragilnost Putinovog režima najbolje se videla tokom pobune Vagnera 2023. godine. Opasnost da vojska ili neka grupa iz bezbednosnog aparata eliminiše Putina i dalje predstavlja aktivan rizik čiju realizaciju će odlučiti pravo vreme, mesto i strateški poraz u Ukrajini. Donald Tramp postaje sve oštriji prema Rusiji i sve više se čini da sagledava kompletan stepen manipulacije u koju se Rusija uzda u svojoj diplomatiji.

U jednoj od svojih izjava Tramp je najotvorenije do sada izrazio nezadovoljstvo ponašanjem ruskog lidera. On je tim povodom rekao da sumnja da ruski lider želi da okonča rat u Ukrajini, izražavajući sumnju da se uskoro može postići mirovni sporazum, iako je samo dan ranije objavio da su Ukrajina i Rusija "veoma blizu dogovora". U objavi na društvenim mrežama Tramp je rekao da „nije bilo razloga da Putin ispaljuje projektile u civilna područja, gradove i mesta u poslednjih nekoliko dana“. „To me tera da pomislim da možda ne želi da zaustavi rat, on samo odobrava ono što ja kažem i sa njim treba drugačije, kroz bankarstvo ili sekundarne sankcije“.

U međuvremenu ruska vojska je saopštila da je od Ukrajinaca preuzela kontrolu nad Kurskom oblasti što su u Kijevu demantovali. Načelnik generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov javio je ruskom predsedniku Putinu da su njegovi vojnici preuzeli punu kontrolu nad ruskom oblasti Kursk od ukrajinskih snaga. Međutim, ukrajinska vojska je odbacila tvrdnje Moskve i saopštila da nastavlja operaciju u pograničnim oblastima.

Ruske vlasti su saopštile da je osumnjičeni za ubistvo ruskog generala Jaroslava Moskalika u eksploziji automobila bombe Ignat Kuzin “priznao da ga je platila ukrajinska služba bezbednosti”. Ruski istražni komitet saopštio je da je Kuzin priznao da je bio plaćen da ubije generala Moskalika, zamenika načelnika Glavnog operativnog odeljenja Generalštaba Oružanih snaga Rusije. Ukrajinske vlasti nisu komentarisale napad, drugi u četiri meseca koji je za metu imao visokog ruskog vojnog oficira.

S druge strane Atlantika, kako se približava kraju prvih 100 dana na funkciji, popularnost predsednika Trampa opada, to jest većina građana ne podržava njegove ključne inicijative, a postoji i percepcija da njegova administracija pokušava da izbegne poštovanje naredbi saveznih sudova, pokazuje anketa Vašington posta, Ej-Bi-Si njuza i Ipsosa. Anketa pokazuje da 39 odsto punoletnih Amerikanaca odobrava način na koji Tramp obavlja svoj posao, dok 55 procenata ne odobrava, uključujući 44 odsto koji snažno ne odobravaju, način na koji obavlja funkciju, prenosi Vašington post. U februaru, 45 odsto Amerikanaca je odobravalo Trampov rad, dok se 53 procenata izjašnjavalo negativno.

Negativna po Trampovu politiku bila je i poruka novog premijera Grenlanda Jensa-Frederik Nilsena koji u Kopenhagenu je izjavio da ogromno arktičko ostrvo nikada neće biti "nekretnina za prodaju", ocenjujući da izjave iz SAD o pripajanju te danske autonomne teritorije predstavljaju - znak nepoštovanja. Tenzije između Vašingtona i Kopenhagena su visoke od kada je američki predsednik više puta rekao da SAD želi da preuzme kontrolu nad Grenlandom, navodeći bezbednosne razloge.

Federalni sudija u Vašingtonu zaustavio je pokušaj administracije američkog predsednika Donalda Trampa da zatvori Glas Amerike, čiji rad finansiraju savezne vlasti. Sudija Rojs Lambert presudio je u korist Glasa Amerike u tužbi podnetoj protiv Keri Lejk i Viktora Moralesa, zvaničnika Američke agencije za globalne medije (USAGM), koji su pokušali da ukinu Glas Amerike i druge medije čiji rad nadzire taj federalni entitet. Reč je o preliminarnoj presudi na koju je se može uložiti žalba. Odlukom sudije Rojsa Lamberta, postavljenog u vreme bivšeg predsednika Ronalda Regana, administraciji je naređeno da status stalno zaposlenih i novinara angažovanih po ugovoru vrati na period pre 14. marta 2025. kada je Trampovom uredbom obustavljen njihov rad. U obrazloženju presude, sudija Lambert naveo je da je odluka Trampove administracije da raspusti Glas Amerike bila samovoljna i zasnovana na hiru.

Broj poginulih u eksploziji u Iranu povećao se na 28, više od hiljadu ljudi povređeno. To je potvrdio i iranski predsednik Masud Pezeškijan tokom obilaska najveće trgovačke iranske luke gde se eksplozija i dogodila. Za sada nema tačnih informacija o uzroku eksplozije, a portparol iranske organizacije za upravljanje krizama Hosein Zafari rekao je da je loše skladištenje hemikalija u kontejnerima u luci Radžai uzrok nesreće. Iranski predsednik je naredio istragu incidenta i poslao na lice mesta ministra unutrašnjih poslova.

Devet ljudi je poginulo kada je automobil uleteo u masu ljudi na festivalu u Vankuveru. Vozilo je uletelo u ulicu u kojoj su bili okupljeni pripadnici filipinske zajednice, na festivalu zvanom Lapu Lapu, saopštila je kanadska policija. Vozač je priveden a radi se o 30-ogodišnjem muškarcu koji živi u Vankuveru, saopštila je policija, koja je takođe dodala da je uverena da se ne radi o činu terorizma.

Svetu preti izbijanje novog sukoba koji bi imao potencijal da preraste u nuklearni. Odnosi između Indije i Pakistana drastično su se pogoršali nakon smrtonosnog napada u spornom himalajskom regionu Džamu i Kašmir u kojem je ubijeno više od dvadeset turista. Svi osim jednog od 26 ljudi masakriranih u napadu bili su državljani Indije, što je izazvalo novi talas nemira u regionu. Indija je optužila Pakistan da podržava terorističke grupe u regionu, a malo poznata militantna grupa pod nazivom Front otpora preuzela je odgovornost za napad. Pakistan je negirao bilo kakvu umešanost.

Nju Delhi je od tada smanjio veza sa Islamabadom, zatvorio ključni granični prelaz i po prvi put suspendovao svoje učešće u ključnom sporazumu o podeli vode, između ostalih kaznenih mera, što je podstaklo Pakistan da objavi niz mera odmazde, uključujući obustavu trgovine.

Slike i snimci pucnjave koja odjekuju na livadi, tela žrtava i ljudi koji beže preko suvog rečnog korita preplavili su medije i društvene mreže - i teško da će javnost videti Kašmir kao turističku destinaciju u skorije vreme. Pristalice premijera Narendre Modija rekla su da je turistički bum u Kašmiru među njegovim prepoznatljivim dostignućima.

Kineski gigant CATL, najveći svetski proizvođač baterija za električna vozila, predstavio je novu seriju natrijum-jonskih baterija čija bi masovna proizvodnja mogla da počne u decembru, što bi moglo da smanji zavisnost industrije od litijuma. Kompanija je takođe predstavila drugu generaciju baterija za brzo punjenje koja obara dosadašnje rekorde. Novi brend natrijum-jonskih baterija „nakstra“ (Naxtra) kompanija je predstavila kao sigurniju i pristupačniju alternativu litijumskim baterijama.

CATL, koji snabdeva širok spektar automobila, uključujući Teslu, BMW, Folksvagen i Ford, prvi je veliki proizvođač baterija za automobile koji je lansirao natrijum-jonske baterije 2021. godine. Osnivač CATL-a Robin Ceng izjavio je da bi natrijum-jonske baterije mogle da zamene do polovine tržišta litijum-gvožđe-fosfatnih (LFP) baterija kojim CATL sada dominira, prenosi Rojters.

Suočen sa neuspehom vojne avanture u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin je promovisao niz novih zakona čiji cilj je dodatno ograničenje onih koji se protive njegovoj politici. Novi zakoni proglašavaju kao krivično delo diskreditovanje ruske vojske ili pozive na sankcije protiv Moskve. Takođe se zabranjuje pomaganje u sprovođenju odluka međunarodnih organizacija u čijem sastavu nije Moskva, što bi moglo takođe da uključi Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu, koji je izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina 2023. godine.

Moskva je nedavno zaoštrila propise prema “stranim agentima” zabranjujući oglašavanje u medijima koja pripadaju „stranim agentima“ i ciljajući na njihova autorska prava. Na spisku stranih agenata nalazi se oko hiljadu pojedinaca i organizacija, među kojima su muzičari, pisci i poznati novinari.