Tramp intenzivirao mirovne napore, Rusija ogolila pretenzije na ukrajinske teritorije - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Neposredno nakon sastanka sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i evropskim liderima u Beloj kući, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je imao "veoma dobar razgovor" sa predsednikom SAD. "Mislim da smo imali veoma dobar razgovor sa predsednikom Trampom", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski za stolom s evropskim liderima nakon sastanka u Ovalnoj kancelariji sa predsednikom. Tramp se brzo složio da je sastanak bio "veoma dobar". "I zaista je bio najbolji, ili, izvinite, možda će najbolji tek biti u budućnosti", dodao je Zelenski. Ukrajinski predsednik rekao je da su razgovarali o nekoliko ključnih tačaka, uključujući bezbednosne garancije i oslobađanje zatvorenika koje drži Rusija. "Razgovarali smo o tome i govorićemo još više o bezbednosnim garancijama", rekao je Zelenski. "Veoma je važno da Sjedinjene Države daju tako snažan signal i da su spremne na bezbednosne garancije", dodao je on. Tramp je rekao da veruje da će Rusija uskoro osloboditi zatvorenike - možda "odmah".

Ovo je bila kulminacija događaja koji su obeležili prethodnu sedmicu, a koji su ponovo u svetski fokus vratili ukrajinsku krizu izazvanu agresijom Rusije na suverenu susednu zemlju. Tokom prethodnih sedam dana događaji su se nizali kao na traci, najpre u vidu priprema za susret Trampa i Putina na Aljasci, potom tokom samog tog susreta, da bi se ova etapa privela kraju sastankom Trampa sa evropskim liderima i ukrajinskim predsednikom Zelenskim u Beloj kući.

U nedelji priprema za veliki sastanak evropskih lidera s američkim predsednikom u Vašingtonu, poljski premijer Donald Tusk poručio je da je Evropa jedinstvena u tome da ne prihvata rusku okupaciju ukrajinskih teritorija, dodajući da Moskva mora da shvati da se državne granice ne mogu menjati silom. "Za Poljsku i njene partnere jasno je da državne granice ne mogu da se menjaju silom", kazao je poljski premijer. On je naglasio da rat u Ukrajini ne sme da donese korist agresoru - Rusiji. "Svesni smo da je pretnja iz Rusije ozbiljna, a da i ako početak pravih pregovora između Rusije i Ukrajine može da promeni situaciju u samoj Ukrajini, sigurno neće promeniti generalnu ocenu ruske politike u našem regionu", kazao je Tusk.

Poljski premijer je upozorio da su huškanje Poljaka protiv Ukrajinaca i neki antipoljski gestovi Ukrajinaca scenario ruskog predsednika Vladimira Putina da zavadi Kijev i Varšavu. "Bliži se rešenje rata u Ukrajini i Rusija čini sve da zavadi Kijev i Varšavu. Anti-poljski gestovi Ukrajinaca i raspirivanje anti-ukrajinskih raspoloženja u Poljskoj - to je scenario Putina koji organizuju strani agenti i lokalni idioti. Uvek oni isti", poručio je poljski premijer na mreži IKs.

Uoči sastanka predsednika SAD i Rusije lideri Evropske unije su poručili da Ukrajinci moraju biti u mogućnosti da odluče o svojoj budućnosti. "Mi, lideri EU, pozdravljamo napore predsednika Trampa da okonča ruski agresivni rat u Ukrajini i postigne pravedan i trajan mir za Ukrajinu", navodi se u saopštenju koje jedino Mađarska nije potpisala. Ističe se da "Ukrajinci moraju imati slobodu da odlučuju o svojoj budućnosti". "Put ka miru u Ukrajini ne može se odlučiti bez Ukrajine", insistirali su evropski lideri, tvrdeći da se suštinski pregovori mogu odvijati samo "u kontekstu prekida vatre ili smanjenja neprijateljstava".

U iščekivanju susreta sa ruskim liderom Donald Tramp je poručio da će i Ukrajina i Rusija morati da ustupe teritorije jedna drugoj kako bi se okončao rat. Tramp je naveo da će njegov razgovor u petak s Putinom na Aljasci biti "sastanak ispipavanja situacije" kako bi utvrdio da li je Putin spreman da postigne dogovor. "Razgovaraću s Putinom i reći ću mu: 'Moraš završiti ovaj rat. Moraš ga završiti'", rekao je Tramp novinarima. On je naveo da bi budući sastanak mogao uključivati ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i da bi mogao završiti kao trilateralan sastanak njih dvojice i Putina.

S druge strane, dobro predviđajući pozicije Rusije, ukrajinski predsednik Zelenski je izjavio da ruski predsednik želi da sporazum o prekidu vatre uključuje povlačenje Ukrajine sa 30 odsto teritorije Donjecke oblasti, koju sada kontroliše. Zelenski je ponovio da se Ukrajina neće povući sa teritorija koje kontroliše, jer je to neustavno i da bi služilo samo kao odskočna daska za rusku invaziju u budućnosti. Rekao je da Putin želi preostalih 9.000 kvadratnih kilometara Donjecka koji su sad pod kontrolom Kijeva, gde se vode najteže bitke u ratu, kao deo dogovora o prekidu vatre. On je dodao i da se Rusija sprema za "nove ofanzive" u Ukrajini. "Vidimo da se ruska vojska ne sprema da okonča rat. Naprotiv, oni su angažovani u akcijama koje ukazuju na pripreme za nove ofanzive", rekao je ukrajinski lider na društvenoj mreži X.

Na namere Rusije u svojoj analizi je ukazao i britanski Telegraf koji je zaključio da bi Ukrajina mogla da pristane na prekid borbe i da ustupi Rusiji teritoriju koja je već pod njenom kontrolom. Zelenski je, prema pisanju britanskog lista, rekao evropskim čelnicima da moraju da odbace sporazum koji bi predložio Donald Tramp, a prema kom bi Ukrajina u ruske ruke predala dodatnu teritoriju. Međutim, Rusiji bi moglo biti dopušteno da de facto zadrži deo zemlje koji je zauzela. To bi značilo zamrzavanje bojnog polja na sadašnjim položajima i de facto davanje kontrole Rusiji nad teritorijom koju zauzima u Lugansku, Donjecku, Zaporožju, Hersonu i na Krimu, navodi britanski list. Ublažavanje pregovaračke pozicije dogodilo se uoči sastanka Trampa i Putina na Aljasci u petak. Evropske diplomate su ukazale da nije došlo do značajne promene u Putinovim ratnim ciljevima, koji uključuju rušenje prozapadne vlade Ukrajine i postavljanje proruskog režima. Rusija i dalje, piše Telegraf, cilja na "potpunu kapitulaciju" Kijeva, uključujući blokiranje bilo kakve mogućnosti članstva u NATO-u i demilitarizaciju, prema izveštaju Instituta za proučavanje rata.

Uoči samita na Aljasci evropski lideri i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imali su konstruktivan razgovor sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Razgovor je realizovan dva dana pre planiranog Trampovog sastanka na Aljasci sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Nemački kancelar Fridrih Merc je nakon onlajn sastanka rekao da bi važne odluke mogle biti donete u Enkoridžu, ali je naglasio da se na sastanku "moraju zaštititi fundamentalni evropski i ukrajinski bezbednosni interesi".

Uoči sastanka Rusija je saopštila da je njen stav o okončanju rata u Ukrajini nepromenjen od kada je Vladimir Putin prošle godine izneo svoje uslove: potpuno povlačenje ukrajinskih snaga iz ključnih ukrajinskih regiona i odustajanje Kijeva od ambicija da se pridruži NATO, prenosi Rojters. Nakon medijskih izveštaja da se u Vašingtonu smatra da je Putin spreman na ustupke u vezi sa teritorijalnim zahtevima, novinari su pitali zamenika portparola ruskog Ministarstva spoljnih poslova Alekseja Fadejeva da li se stav Rusije promenio. "Stav Rusije ostaje nepromenjen i iznet je upravo u ovoj sali pre nešto više od godinu dana, 14. juna 2024. godine", rekao je Fadejev, pozivajući se na govor koji je Putin tada održao u Ministarstvu spoljnih poslova.

U međuvremenu američki predsednik Tramp je isključio postizanje primirja između Rusije i Ukrajine navodeći da sad direktno traži "mirovni sporazum". Tramp je pred sastanak sa Putinom najavio da hoće da postigne primirje, da bi posle sastanka na Aljasci ipak promenio stav I rekao da se zalaže za trajan mir. "Svi su ocenili da je najbolji način da se okonča ovaj užasan rat između Rusije i Ukrajine da se ide direktno na mirovni sporazum, koji bi prekinuo rat, a ne na obično primirje koje se često ne održi", rekao je Tramp na svojoj mreži Trut soušal po povratku u Vašington iz Enkoridža gde je razgovarao sa Putinom.

Sam samit je protekao uz dominaciju diplomatskog protokola i višesatni razgovor dvojice lidera bez planiranog zajedničkog ručka. "Bez odluka, bez dogovorenog novog susreta. Bez izgleda za primirje. Da li je američko-ruski samit bio fijasko?", navodi se u analizi Bernda Rigerta za Dojče vele (DW). "Donald Tramp voli da govori, naročito o svojim navodnim uspesima kao vešt pregovarač i lukav državnik. Ovog puta, na Aljasci, bilo je drugačije. Za njegove standarde, 'glavni tvorac dogovora' bio je izuzetno kratak – samo četiri minuta pred novinarima. Američki predsednik je, nakon trosatnog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u američkoj vojnoj bazi blizu Ankoridža, rekao samo da su imali 'izuzetno produktivan sastanak'", piše DW.

U analizi se navodi da su se "dogovorili oko mnogih stvari, ali je jedna velika stvar ostala nerešena". „To još nismo postigli. Ali postoji velika šansa da i to rešimo“, rekao je Donald Tramp, "tonom koji je pokušavao da zvuči prijateljski, nije bio konkretniji", piše DW. "Reč 'Ukrajina' nije izgovorio. Samo na jednom mestu se osvrnuo na ruski agresorski rat protiv te zemlje. 'Zaustavićemo umiranje pet hiljada ljudi nedeljno. Predsednik Putin to takođe želi' , rekao je Tramp. Da bi Vladimir Putin taj cilj mogao odmah da postigne ako obustavi napade na Ukrajinu – američki predsednik to nije pomenuo", navodi se u analizi.

Vladimir Putin i Donald Tramp prvi put su uživo razgovarali od početka rata u Ukrajini i novog Trampovog mandata. Nakon razgovora oni su održali zajedničku konferenciju i obojica su se saglasili da su ovi razgovori bili početak, a Tramp da očekuje da uskoro ponovo vidi Putina. Oni nisu rekli o čemu su direktno razgovarali, nisu pomenuli prekid vatre, niti su odgovarali na pitanja novinara.

Nakon samite na Aljasci, Zelenski je imao "dug i sadržajan" telefonski razgovor sa Trampom. Ukrajinski lider je izjavio da će se sastati sa Trampom u Vašingtonu u ponedeljak da razgovara o rešenju sukoba u Ukrajini. Iako na sastanku Tramp-Putin nije postignut nikakav dogovor o oknačanju rata u Ukrajini, Zelenski je rekao da ga je Tramp obavestio o "glavnim tačkama" njegovog razgovora sa ruskim predsednikom. Ukrajinski predsednik se zahvalio Trampu na pozivu da se lično s njim susretne u Vašingtonu u ponedeljak i rekao da će "razgovarati o svim detaljima oko okončanja ubijana i rata". Pored Zelenskog, Tramp je obavestio i druge evropske lidere o ishodu susreta sa Vladimirom Putinom, saopšteno je iz Evropske komisije. Poziv kome je prisustvavala predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelr Fridrih Merc, britanski premijer Kir Starmer i generalni sekretar NATO Mark Rute trajao je "nešto malo više od jedan sat", rečeno je iz Evropske komisije.

Pri sletanju u Vašington ukrajinski predsednik je objavio je da želi da okonča rat brzo, ali trajnim mirom. "Svi imamo duboku želju da brzo i pouzdano okončamo ovaj rat. A mir mora biti trajan", napisao je Zelenski na društvenoj mreži X pred sastanak sa američkim predsednikom.

Tramp je uoči razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i velikom delegacijom evropskih lidera najavio da će posetiocima Bele kuće preneti poruku da Zelenski mora da pristane na neke od ruskih uslova da bi se rat u Ukrajini završio, među kojima su odricanje od Krima i članstva u NATO. "Predsednik Ukrajine Zelenski može da okonča rat sa Rusijom gotovo odmah, ako želi, ili može da nastavi da se bori. Setite se kako je počelo. Nema vraćanja Krima koji je Obama dao (pre 12 godina, bez ispaljenog metka!), i nema ulaska Ukrajine u NATO. Neke stvari se nikada ne menjaju", napisao je Tramp na društvenim mrežama prenosi CNN. Tramp je u poruci naveo da je danas "veliki dan". "Nikada nismo imali toliko evropskih lidera u isto vreme. Velika mi je čast da ih ugostim", rekao je Tramp.

Uoči susreta u Beloj kući francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da Putin ne želi mir već kapitulaciju Ukrajine. "Da li mislim da predsednik Putin želi mir? Ako hoćete moje intimno ubeđenje, ne. On hoće kapitulaciju Ukrajine, to je predložio", rekao je francuski šef države i dodao da on hoće "snažan, trajan mir, odnosno mir koji poštuje međunarodno pravo, suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja". Makron je rekao da je želja EU lidera da predstave ujedinjeni front Evropljana i Ukrajinaca, i da zatraže od Amerikanaca da kažu "do koje tačke" su spremni da doprinesu garancijama bezbednosti koje će biti ponuđene Ukrajini u mirovnom sporazumu. "Ne može biti teritorijalnih pregovora o Ukrajini bez Ukrajinaca" i, kako je dodao, isto tako "ne može biti razgovora o bezbednosti Evropljana bez njih". On je zatražio da Evropljani budu pozvani na buduće samite o Ukrajini.

Nemački kancelar Fridrih Merc je poručio da je samit Trampa i Putina na Aljasci imao svetlih i tamnih strana. On je za ARD govorio i o budućim koracima, na putu ka miru u Ukrajini, kao i o ulozi Evrope. Odgovarajući na pitanje novinarke kako je reagovao „na slike s kojima se Evropa probudila: crveni tepih i dodvoravanje zagovroniku rata", nemački kancelar je rekao da je to bio raskošni protokol. “Štampa u Rusiji slavi. Malo manje toga bi bilo sasvim dovoljno".

„Dobro je to što Tramp Putinu nije učinio nikakve ustupke kada je u pitanju ukrajinska teritorija". To je, kako je rekao, bila „veoma kritična tačka" u razgovorima Evropljana i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa Trampom uoči samita. Za Merca je „pozitivno iznenađenje" što postoji američka spremnost na bezbednosne garancije za napadnutu Ukrajinu – zajedno sa Evropljanima, i to i posle završetka rata. To nije rečeno na konferenciji za štampu, već u razgovrima saveznika sa Trampom posle samita na Aljasci.„Amerika ostaje uz nas, i vremenina posle rata", rekao je Merc i dodao: „Smatram da je to izuzetno dobro." Na pitanje kako je lično doživeo Trampa tokom video-uključenju sa Zelenskim i Evropljanima - posle susreta s Putinom - Merc je rekao da je Tramp bio „veoma zadovoljan sobom".

Pa ipak, bez obzira na ishod pregovora o Ukrajini Evropa i Rusija su trajno prekinule svoje veze. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da će 19. paket sankcija Evropske unije protiv Rusije biti predstavljen početkom septembra. "Do sada smo usvojili 18 paketa sankcija i trenutno radimo na pripremi 19. paketa, koji će biti predstavljen početkom septembra. Dokle god se krvoproliće u Ukrajini nastavlja, Evropa će zadržati diplomatski, a naročito ekonomski pritisak na Rusiju", izjavila je Fon der Lajen na zajedničkoj konferenciji za novinare sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim u Briselu. Ona je naglasila da su dosadašnje mere imale efekta na ratne kapacitete predsednika Rusije, dodavši da su zamrznuta ruska sredstva već preusmerena u podršku Ukrajini. "Moramo pripremiti 19. paket kako bi Rusija videla da smo odlučni. Neophodno je da nastavimo da ograničavamo njen potencijal", poručila je Fon der Lajen.

U senci pregovora o Ukrajini, ostala je vest da je predsednik Tramp potpisao uredbu kojom se odlaže uvođenje carina na kinesku robu za 90 dana. Kina "nastavlja da preduzima značajne korake" vezano za pitanja ekonomske i nacionalne bezbednosti SAD“, napisao je američki predsednik. Time je Tramp produžio trgovinsko primirje sa Kinom, kojim oštre carine na izvoz obe zemlje ostaju niže od prvobitno propisanih. Vašington i Peking su uveli oštre recipročne carine koje iznose po nekoliko stotina odsto, a dve zemlje su prvo trgovinsko primirje, kojim se tarife smanjuju, donele u Ženevi u maju ove godine.

S druge strane Atlantika Eurostat je objavio da je u Evropskoj uniji do 30. juna registrovano 4,31 miliona ljudi koji su prebegli iz Ukrajine zbog ruske agresije a koji su dobili privremeni status zaštite. Kako se navodi najveći broj ljudi sa privremenim statusom zaštite je u Nemačkoj - skoro 1,2 miliona ljudi (skoro 27 odsto), Poljskoj skoro milion ljudi (oko 23 odsto) i u Češkoj skoro 380.000 ljudi (8,8 odsto). Broj osoba sa privremenim statusom zaštite od maja do juna ove godine povećao se za 32.940.

U glavnom gradu SAD je započelo raspoređivanje Nacionalne garde koju su federalne vlasti angažovale radi suzbijanja kriminala. Deo od najavljenih 800 pripadnika Nacionalne garde koji će biti raspoređeni u Vašingtonu po nalogu predsednika Donalda Trampa stigao je u taj grad. Tramp je takvu odluku doneo kako bi se, kako je naveo, obračunao sa kriminalom, a Vašington nazvao gradom bezakonja. Međutim, gradski zvaničnici tvrde da je stopa kriminala u gradu u padu. Predsednik ima zakonsko pravo da preduzima takve poteze najmanje mesec dana. Tu kontroverznu taktiku Tramp je nedavno koristio u Los Anđelesu, zbog protesta protiv njegovih imigracionih akcija u regionu, a uprkos protivljenju lokalnih zvaničnika. U međuvremenu pripadnici Nacionalne garde SAD počeli su da patroliraju ulicama Vašingtona. Oklopna vozila su primećena u urbanim centrima i turističkim mestima u utorak uveče. Dvadeset tri osobe su uhapsili federalni agenti, prema rečima portparolke Bele kuće Karoline Livit. Ona je rekla da su hapšenja izvršena zbog ubistava, oružanih prestupa, trgovine drogom, nepristojnih radnji, praćenja, nepažljive vožnje i drugih krivičnih dela. "Ovo je samo početak", rekla je Livit. Ovo dolazi nakon što je pokrenuta potraga za naoružanim napadačem koji je ubio čoveka u ponedeljak uveče u Logan Serklu, jednom od najmodernijih naselja Vašingtona, samo par kilometara od Bele kuće. To je bilo 100. ubistvo zabeleženo u Vašingtonu ove godine, prema lokalnim medijima.

Severna Koreja šalje na hiljade ljudi da rade u uslovima nalik ropstvu u Rusiji kako bi popunili ogroman nedostatak radne snage pogoršan zbog ruske invazije na Ukrajinu, saznaje BBC. Moskva se više puta obratila Pjongjangu za pomoć u vođenju rata, koristeći njegove rakete, artiljerijske granate i vojnike. Sada, kada je veliki broj ruskih muškaraca ili poginuo, ili angažovan na frontu – ili napustio zemlju – južnokorejski obaveštajci rekli su BBC-ju da se Moskva sve više oslanja na severnokorejske radnike. Intervjuisali smo šest severnokorejskih radnika koji su pobegli iz Rusije od početka rata, zajedno sa državnim zvaničnicima, istraživačima i onima koji pomažu u spasavanju radnika. Oni su opisali kako su izloženi „užasnim“ radnim uslovima, i kako severnokorejske vlasti pojačavaju kontrolu nad radnicima kako bi sprečile njihov beg. Jedan od radnika, Džin, rekao je BBC-ju da je, kada je sleteo na ruski Daleki istok, bio sproveden s aerodroma pravo na gradilište od strane severnokorejskog bezbednosnog agenta, koji mu je naredio da ni sa kim ne razgovara niti bilo šta posmatra.

S druge strane, nemačke vlasti su odbacile navode iz najnovijeg izveštaja američke vlade o ljudskim pravima, u kome se situacija u Nemačkoj opisuje na sledeći način: „Ograničenja slobode govora i antisemitsko nasilje predstavljaju značajne probleme ljudskih prava u Nemačkoj”. Američko Ministarstvo spoljnih poslova (Stejt dipartment) objavljuje godišnje izveštaje, za brojne zemlje, za prethodnu godinu. Procenjuju se stanje i kršenje osnovnih prava i sloboda, kao pravo na život, slobodu mišljenja i izražavanja, okupljanja, veroispovesti, prava manjina, radnika, pravično suđenje, kao i antisemitizam i mere za njegovo suzbijanje, prenosi Dojče vele.

Nemačka vlada je demantovala izveštaj koji ovoj zemlji za 2024. pripisuje ograničenu slobodu govora. „Nemački Ustav garantuje slobodu govora i štampe, a nemačka vlada je u načelu poštovala ovo pravo. Ipak, u skladu sa nacionalnim zakonima, vlada je nametala ograničenja govora grupama koje je smatrala ekstremističkim. Vlada je uhapsila, sudila, osudila i zatvorila više pojedinaca zbog govora za koji su vlasti smatrale da podstiče rasnu mržnju, odobrava nacizam ili negira Holokaust", navodi se u izveštaju američkih vlasti.

„Ovde u Nemačkoj nema cenzure", naglasio je zamenik portparola vlade Štefen Mejer. „U Nemačkoj imamo veoma visok nivo slobode govora, i nastavićemo da je branimo u svakom obliku." Šef poslaničke grupe Unije CDU i CSU, Jens Špan, takođe je odbacio optužbe iz Vašingtona: „Svako u Nemačkoj može da kaže šta misli. Ovo je slobodna zemlja", rekao je za Velt TV. Istovremeno je naglasio da, naravno, postoje granice – na primer kod krivičnih dela ili uvreda.

Zanimljiva vest dolazi iz bliskog nam susedstva. U nastojanju da ubrza svoj evropski put, Albanija intenzivira primenu veštačke inteligencije (AI) u upravljanju državom kako bi suzbila korupciju, saopštila je vlada te zemlje. Premijer Albanije Edi Rama najavio je prošlog meseca mogućnost formiranja ministarstva kojim bi u potpunosti upravljala veštačka inteligencija, opisujući AI kao "najefikasnijeg budućeg člana vlade", piše briselski Politiko. "Jednog dana, možda ćemo čak imati ministarstvo kojim će u potpunosti upravljati veštačka inteligencija. Na taj način ne bi bilo nepotizma ili sukoba interesa", rekao je Rama na konferenciji za novinare u julu, govoreći o digitalizaciji. Lokalni IT stručnjaci već razvijaju modele koji bi mogli da se koriste za selekciju i postavljanje digitalnih ministara, a Rama sugeriše da bi Albanija mogla da postane prva zemlja sa celom vladom zasnovanom na AI, uključujući i premijera. Iako ideja još nije pretočena u zvaničnu politiku, AI se već primenjuje u više sektora državne uprave: od kontrole javnih nabavki i nadzora poreskih i carinskih transakcija, do detekcije nezakonite gradnje, nadzora plaža i plantaža kanabisa pomoću dronova i satelita.