EU uvela 18. paket sankcija Rusiji, Tramp obeležio šest meseci svog drugog mandata - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

Evropska Komisija je 16. jula 2025. godine predstavila svoj predlog za ambiciozan i dinamičan višegodišnji finansijski okvir koji do sada iznosi skoro 2 biliona evra (ili 1,26% bruto nacionalnog dohotka EU u proseku između 2028. i 2034. godine). Ovaj okvir će Evropi obezbediti dugoročni investicioni budžet koji odgovara njenim ambicijama da bude nezavisno, prosperitetno i bezbedno društvo i ekonomija u narednoj deceniji. Glavne karakteristike novog budžeta se odnose na sledeće prioritete:

- Veća fleksibilnost u budžetu, tako da Evropa ima kapacitet da deluje – i reaguje – brzo kada se okolnosti neočekivano promene ili kada je potrebno rešiti nove političke prioritete;

- Jednostavniji, efikasniji i harmonizovaniji finansijski programi EU, kako bi građani i kompanije mogli lako da pronađu i pristupe mogućnostima finansiranja;

- Budžet prilagođen lokalnim potrebama, sa nacionalnim i regionalnim planovima partnerstva za investicije i reforme, za ciljani uticaj tamo gde je najvažnije i obezbeđivanje brže i fleksibilnije podrške za veću ekonomsku, socijalnu i teritorijalnu koheziju širom EU;

- Snažan podsticaj konkurentnosti, za Evropu da obezbedi lance snabdevanja, poveća inovacije i predvodi globalnu trku za čistu i pametnu tehnologiju;

- Uravnotežen paket novih sopstvenih sredstava koji obezbeđuje adekvatne prihode za prioritete Unije, uz minimiziranje pritiska na nacionalne javne finansije.

Novi dugoročni budžet će objediniti sredstva EU koja implementiraju države članice i regioni u okviru jedne koherentne strategije, sa kohezijskom i poljoprivrednom politikom u njenom središtu. Ova strategija će se sprovoditi kroz nacionalne i regionalne planove partnerstva, jednostavnije i prilagođenije, kako bi se maksimizirao uticaj svakog evra. Planovi će podstaći konvergenciju i smanjiti regionalne razlike. Oni će identifikovati investicije i reforme kako bi se bolje rešili sutrašnji izazovi za države članice i regione. Dugoročni budžet će pomoći u izgradnji Evropske odbrambene unije, koja može da se brani, ostane povezana i brzo deluje kad god je to potrebno. Prozor za odbranu i svemir Evropskog fonda za konkurentnost izdvojiće 131 milijardu evra za podršku investicijama u odbranu, bezbednost i svemir, što je pet puta više sredstava na nivou EU u poređenju sa prethodnim Višim finansijskim okvirom. Države članice i regioni će imati mogućnost da na dobrovoljnoj osnovi i u skladu sa regionalnim potrebama i prioritetima podrže projekte vezane za odbranu u svojim nacionalnim i regionalnim planovima partnerstva.

Deo vojne mobilnosti u okviru Mehanizma za povezivanje Evrope biće umnožen deset puta. Podržavaće investicije u infrastrukturu dvostruke namene, pored civilnih, i doprineće značajnom podsticaju za sajber bezbednost, infrastrukturu i razvoj odbrane u celini. Radi poboljšanja energetske bezbednosti, Mehanizam za povezivanje Evrope će obezbediti finansiranje za prekogranične energetske i transportne projekte. Prema planu raspodele budžeta EU po državama primera radi Rumunija će dobiti 60 milijardi evra, Mađarska 37 milijardi, Bugarska 22 i Hrvatska 16 milijardi evra.

Zapad kolektivno čini 50% globalnog BDP-a; Rusija manje od 2%. Nije supersila, već samo imperija u opadanju koja baca bes. Njena invazija na Ukrajinu je stvarna, kao i rakete koje ubijaju nevinu decu u snu. Ali njen temelj (ekonomski, moralni, demografski) je truo do srži. I jedina stvar opasnija od ogorčenog diktatora je svet previše ljubazan, previše naivan ili previše uplašen da se sa njim suoči. EU je prvi put sankcionisala kineske banke zbog vojne pomoći Rusiji, izveštava South China Morning Post. Dva regionalna zajmodavca blizu rusko-kineske granice – Suifenhe i Heihe Rural Commercial Banks – nalaze se na crnoj listi u 18. paketu sankcija EU koji je odobren 19. jula, a koji je uglavnom usmeren na ruske prihode od nafte i šeme izbegavanja sankcija. Dodatne ključne informacije objavljuje Institut za proučavanje rata:

- Ruski zvaničnici su nastavili da lažno tvrde da sankcije nemaju uticaja na rusku ekonomiju kao odgovor na novi paket sankcija EU.

- Odabrani ruski zvaničnici priznaju uticaj sankcija na rusku ekonomiju uprkos naporima Kremlja da prikrije i odbaci takve uticaje.

- Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski imenovao je bivšeg ministra odbrane Rustema Umerova za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu 18. jula.

- Kremlj nastavlja da unapređuje svoje dugoročne napore za cenzuru kako bi uspostavio veću kontrolu nad ruskim onlajn informacionim prostorom.

- Ukrajinske snage su nedavno napredovale u blizini Novopavlivke, dok su ruske snage napredovale u severnoj Sumskoj oblasti i blizu Pokrovska.

EU je usvojila svoj 18. paket sankcija protiv Rusije, fokusirajući se na smanjenje prihoda od energetike, udaranje po bankarskom sektoru, dalje slabljenje ruskog vojno-industrijskog kompleksa, jačanje mera protiv zaobilaženja i obezbeđivanje odgovornosti za postupke Rusije. Ovaj paket uključuje mere usmerene na rusku „tamorandumsku“ flotu, energetski sektor, bankarski sektor i vojnoindustrijski kompleks, sa proširenim ograničenjima izvoza, a takođe uključuje i dodatne mere protiv Belorusije. Paket sankcija obuhvata i drugu najveću indijsku rafineriju nafte, kapaciteta 20 miliona tona godišnje. Rafinerija Vadinar je u 49,13% vlasništvu ruskog Rosnjefta, a pošto Rusija više neće moći da repatrira svoj profit, Rosnjeft namerava da proda svoje vlasništvo u rafineriji.

Kongresmen Don Bejkon na mreži X piše: „Vodio sam kampanju za podršku Ukrajini i pobedio. Većina proučava istoriju i zna da se loše posledice javljaju kada popuštamo diktatora koji napada. Poslednja anketa Galupa pokazala je da dve trećine Amerikanaca žele da zadrže trenutnu podršku ILI VIŠE za Ukrajinu.“ Prilikom usvajanja novog vojnog budžeta američki Predstavnički dom je potvrdio nastavak vojne pomoći Ukrajini sa 353 glasa za i 76 protiv. Ukrajina pokreće program „Testiranje u Ukrajini“ prema kome će stranim proizvođačima biti dozvoljeno da testiraju najnovije oružje direktno na bojnom polju protiv Ruske Federacije kako javlja Rojters.

Ruska centralna banka je pokrenula štampanje 15 biliona rubalja kako bi podržala tekuće vojne napore, potez koji će verovatno izazvati finansijski kolaps i nekontrolisanu inflaciju. Prema snimcima ekrana interne prepiske Ruske centralne banke od 7. jula 2025. (ukrajinska hakerska aktivnost) guvernerka Centralne banke Elvira Nabjulina izdala je poverljivu direktivu kojom se naređuje štampanje 15 biliona rubalja do oktobra, u apoenima od 1.000 i 5.000 rubalja. Zvanično, navedena svrha je „stabilizacija inflacije“ i „finansiranje prioritetnih rashoda“. Međutim, istražitelji tvrde da je prava namera finansiranje rata, podrška naporima za mobilizaciju i održavanje privida društvene stabilnosti. Ova akcija je bez presedana po razmerama: u roku od tri meseca, obim gotovine u opticaju u Rusiji će se udvostručiti, fenomen koji nije viđen čak ni tokom finansijske krize 1998. godine. Radi konteksta, 2022. godine, emisija 3 biliona rubalja dovela je do skoro dvocifrene inflacije. Očekuje se da će trenutni plan, koji uključuje pet puta veći iznos, imati daleko veće posledice, kako je istakao Newsader. Projekcije ukazuju da će se Rusija do zime suočiti sa teškim inflatornim šokom, koji karakteriše pad rublje, skok cena, nestašice, odliv kapitala, nezakonite finansijske šeme i široko rasprostranjeno siromaštvo. Analitičari sugerišu da je Centralna banka svesna predstojećeg finansijskog kolapsa, ali krije rizike od javnosti.

„Ako u Ukrajini ne bude prekida vatre u roku od 50 dana, Rusija će se suočiti sa veoma visokim carinama i sekundarnim sankcijama“, poručila je portparolka Bele kuće Karolina Livit. Ona je naglasila da će zemlje koje kupuju naftu od Rusije takođe biti podvrgnute sankcijama. Nakon sastanka sa Donaldom Trampom u Vašingtonu generalni sekretar NATO Mark Rute je poručio Ukrajina će dobiti "veoma veliku količinu vojne opreme" zahvaljujući sporazumu zaključenom između NATO i SAD. On je posebno pomenuo opremu za protivvazdušnu odbranu, rakete i municiju, nakon što je američki predsednik objavio sporazum koji se sastoji od toga da SAD šalju oružje koje će članice NATO platiti. Tramp je sa svoje strane zapretio da će uvesti veoma stroge carine protiv ruskih saveznika, ako ne bude dogovora o okončanju ratu u Ukrajini u roku od 50 dana. "Razočaran sam u predsednika (Rusije Vladimira) Putina, jer sam mislio da ćemo imati dogovor pre dva meseca, ali izgleda da se to ne dešava", rekao je američki predsednik. On jr dodao: "Ako ne budemo imali dogovor u roku od 50 dana, to je veoma jednostavno (carinske mere) će biti 100 odsto, i to je to!"

S druge strane Donald Tramp je obeležio šest meseci svog drugog mandata u Beloj kući. Predsednik SAD se oglasio i podsetio da je pre šest meseci "preuzeo komandu" i pokrenuo sveobuhvatnu ofanzivu s ciljem da "slomi haos koji je napravila levica i vrati moć Amerike u punom sjaju“. "Šest meseci kasnije. Pun gas. Bez kočnica. Pobede će se nastaviti. Deportacije će se nastaviti. Granica je učvršćena. Ekonomija je oslobođena. Jedan veliki, prelepi zakon je usvojen. Ovo je beskompromisno vođstvo koje stavlja Ameriku na prvo mesto", navodi se u Trampovoj objavi na platformi X. Kritičari, međutim, upozoravaju da većina Trampovih obećanja iz predizborne kampanje nije uspešno realizovana. Podrška deportacijama ilegalnih migranata značajno je opala zbog nasilnih scena na američkim ulicama, dok je Tramp sa još uvek nedovoljno vidljivim uspehom započeo sveobuhvatne carinske ratove sa najznačajnijim spoljnotrgovinskim partnerima Amerike. Veliko nezadovoljstvo je izazvao i slučaj Džefrija Epstina koji je bio u središtu Trampovih obećanja tokom izborne kampanje. Zbog neobjavjivanja dokumenata koje je ranije obećavao, Tramp se suočio sa ozbiljnom pobuniom unutar MAGA pokreta čiji članovi su skloni konspirološkim teorijama koje se kreiraju u vezi s ovim slučajem. Takođe, Tramp je izgubio i jednog od najznačajnijih saveznika, američkog multimijardera Ilona Maska koji je postao otvoreni kritičar fiskalne politike američke adminsitacije. Trampovih prvih šest meseci vlasti obeležili su i veliki padovi berzaniskih indeksa koji su tek poslednjih dana počeli blago da se oporavljaju u nadi da će Trampova amdinistracija ipak postići kakve takve dogovore sa kljunim trgovinskim partnerima.

NATO multinacionalna borbena grupa Mađarska zajedno testira i trenira tokom vežbe sa bojevim gađanjem. Zajedno sa sedam drugih borbenih grupa u istočnom delu Alijanse, snage u Mađarskoj dokazuju da su saveznici NATO-a snažni i ujedinjeni da bi zaštitili svoje građane. Severno-atlantski savet, koji predstavlja najviše telo NATO-a, osudio je ruske sajber napade koji predstavljaju pretnju bezbednosti saveznika. Solidarni su i priznaju da su Estonija, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Američke Države nedavno pripisale zlonamerne sajber aktivnosti usmerene na nekoliko saveznika NATO-a i Ukrajinu ruskoj vojnoj obaveštajnoj službi (GRU). Podsećaju da su 2024. godine Nemačka i Češka Republika pojedinačno pripisale aktivnosti APT 28, koju sponzoriše GRU. Takođe sa zabrinutošću primećuju da je isti akter pretnje ciljao druge nacionalne vladine entitete, operatere kritične infrastrukture i druge entitete širom Alijanse, uključujući i Rumuniju. Ova pripisivanja i kontinuirano ciljanje kritične infrastrukture, sa štetnim uticajima na nekoliko sektora, ilustruju stepen u kojem su sajber i šire hibridne pretnje postale važni alati u tekućoj kampanji Rusije za destabilizaciju saveznika NATO-a i u brutalnoj i ničim izazvanoj agresiji Rusije protiv Ukrajine.

Saveznici jačaju i pomorsku bezbednost, a NATO je završio još jednu uspešnu operaciju pomorske bezbednosti, ojačavajući svest o pomorskoj situaciji, napore u borbi protiv terorizma i saradnju sa regionalnim saveznicima i partnerima u Sredozemnom moru. Devet saveznika NATO-a i 4.000 vojnika iz Rumunije učestvovalo je u vežbi nacionalne odbrane koju su predvodile rumunske oružane snage. Tokom nekoliko dana i na različitim lokacijama, vojnici su se međusobno testirali i zajedno usavršavali veštine. Brodovi NATO-a sa saveznicima i partnerima manevrisali su kako bi ojačali buduću bezbednosti Crnog mora i podržali spremnost mornarice Ukrajine. Pomorske snage su sprovele aktivnosti kako bi dalje jačale koheziju i efikasnost savezničkih i partnerskih snaga. Formiranje veće, jače i sposobnije NATO borbene grupe Slovačka. Borbena grupa je dokazala svoju sposobnost da raste od multinacionalnog bataljona do multinacionalne brigade, dodajući stotine vojnika i kapaciteta tokom učešća u dinamičnoj borbenoj vežbi.

Evropska unija je upozorila da bi mogla da suspenduje izuzeća od viza za građane te zemlje zbog represije vlasti protiv opozicije i demokratskog nazadovanja. "Danas šaljemo pismo Gruziji u vezi sa bezviznim režimom", rekla je u Briselu visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Prema njenim rečima, treba da budu ispunjeni određeni uslovi, a ako se to ne učini, onda će EU morati da suspenduje bezvizni režim koji građani Gruzije imaju za ulazak u EU.

Na Bliskom istoku izbio je novi sukob koji je ipak okončan primirjem nakon diplomatske intervencije zvaničnog Vašingtona. Sukob između sirijskih vladinih snaga I beduina na jednoj I zajednice Druza na drugoj strain kulminirao je napadom Izraela na zgradu Ministarstva odbrane u Damasku. "Sada dolaze bolni udarci", rekao je izraelski ministar odbrane Izrael Kac nakon napada i poručio da će zaštititi članove druske zajednice u Siriji. Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da su izvršile napad dronom na glavni grad Sirije, Damask, kao i da je pogođen ulaz u sirijsku vojnu komandu. Sukobi između sirijskih vladinih trupa i lokalnih boraca Druza izbili su u južnom sirijskom gradu Sveidi. Prethodno su sukobi izbili između beduinskih militanata i naoružanih Druza, a izraelska vojska potvrdila je napade na nekoliko tenkova u tom području u pokušaju da zaustavi ofanzivu protiv Druza.

Nakon diplomatske ofanzive Vašingtona američki izaslanik za Siriju Tomas Barak izjavio je u petak uveče da su se sirijski privremeni predsednik Ahmad el-Šareh i izraelski premijer Benjamin Netanjahu složili oko prekida vatre koji podržavaju Turska i Jordan. Primirje između Sirije i Izraela stupilo je na snagu u nedelju u 17 časova po lokalnom vremenu. U nasilju u provinciji Sveida na jugu Sirije poginulo je više od 1.100 ljudi za nedelju dana, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava. Evropska unija je pozdravila prekid vatre objavljen između Izraela i Sirije. "Sada je vreme za dijalog i potragu za istinski inkluzivnom tranzicijom. Prelazne vlasti u Siriji, zajedno sa lokalnim vlastima, imaju odgovornost da zaštite sve Sirijce bez razlike", navodi se u saopštenju EU u kome se Izrael i svi drugi strani akteri pozivaju da u potpunosti poštuju suverenitet i teritorijalni integritet Sirije.

Azerbejdžan priprema dokumentaciju za pokretanje postupka pred međunarodnim sudovima protiv Rusije zbog obaranja putničkog aviona kompanije Azerbejdžan erlajns, koji se u decembru prošle godine srušio u blizini kazahstanskog grada Aktau, izjavio je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev. "Generalni tužilac Azerbejdžana upućuje zvanične zahteve ruskom Istražnom komitetu, ali dobijamo samo formalan odgovor- ‘istraga je u toku’. Takav pristup je kontraproduktivan. Azerbejdžan će se obratiti međunarodnim sudskim institucijama. Rasvetljavanje pada malezijskog ‘boinga’ trajalo je više od 10 godina i mi smo spremni da čekamo koliko god bude potrebno“, poručio je Alijev. Baku, između ostalog, zahteva i isplatu nadoknada porodicama nastradalih i povređenih u tragediji, prenele su RIA Novosti. Putnički avion Embraer 190 avio-kompanije Azerbejdžan erlajns, na liniji Baku-Grozni, srušio se 25. decembra u blizini Aktaua, na zapadu Kazahstana.