Pink.rs donosi vam geopolitički pregled za poslednjih sedam dana.
Američki predsednički izbori – Demokratska nacionalna konvencija potvrđuje nominaciju Kamale Haris
Demokratska nacionalna konvecija u Čikagu treba da potvrdi kandidaturu Kamale Haris za predsedničkog kandidata. Kamala Haris će biti druga žena u trci za predsednika Amerike nakon Hilari Klinton u američkoj istoriji. U ovom trenutku Haris-Valc trpe udare od strane Donalda Trampa na terenu ekonomske agende. Trampov izborni štab je odabrao da nizom događaja kontrira porukama Demokratske nacionalne konvencije. Ponedeljak veče, kada će se obratiti predsednik Bajden, biće politički oproštaj predsednika Amerike nakon 50 godina aktivnog političkog života. Bajden je prvi aktuelni predsednik koji nije tražio reizbor od predsednika Lindona Džonsona 1968. A njegov govor će ponuditi paralele sa obraćanjima koja je Obama održao 2016. i bivši predsednik Bil Klinton 2000. godine, obojica na kraju svog drugog mandata. Izbor govornika na Demokratskoj nacionalnoj konveciji je takav da demonstrira ravnotežu I balans kako glasači ne bi stekli impresiju da se radi o suviše levoj agendi. Iz tog razloga pored predsednika Bajdena okupljenima će se obratiti bivši predsednici Barak Obama I Bil Klinton, bivša državna sekretarka Hilari Klinton, I bivša prva dama Mičel Obama. Demokrate će nastojati da pošalju poruku šta su postigli I šta žele da postignu. Konvenciju će pratiti anti-ratni protesti posvećeni Palestini, deo neraspoređenih delegata koji tvrde da raspolažu sa 700.000 glasova tražiće jasan stav od Kamale Haris po pitanju krize na Bliskom Istoku.
Analiza CBC News ukazuje da predsednička trka trenutno daje prednost Kamali Haris od 225 elektora u odnosu na Donalda Trampa sa 219 elektora. Za pobedu je potrebno 270 ili više elektora usled čega je trka veoma neizvesna. Ključne države koje mogu odlučiti predsedničke izbore ostaju Arizona, Džordžija, Nevada, Severna Karolina, Viskonsin, Mičigen i Pensilvanija. Kamala Haris je uspela da preokrene ankete ali ne dovoljno za sigurnu pobedu Demokrata.
Ostao je još 71 dan kampanje I za očekivati je da ćemo imati 71 medijski ciklus, svaki dan biće novi izazov za kandidate. U narednih nekoliko dana očekuje se da će tim Kamale Haris formirati jasne poruke koje će biti korišćene u preostalom delu kampanje. U ovom trenutku tri osnovna pitanja oko kojih kandidati ukrštaju koplja su nezaposlenost, inflacija I imigracija. Pitanje zdravstvenog osiguranja je ponovo postalo aktuelno. Trenutna inflacija u SAD nije ni blizu istorijskim rekordima. Sada iznosi 2,9% u poređenju sa 2021. kada je iznosila 7%. Pojedini komentatori govore da se za Bajdenovu administraciju ne može reći da plate rastu sporije od inflacije.
Par poena razlike u kolebljivim državama nije odlučujuća razlika za ovu fazu kampanje te će osvajanje ovog terena biti fokus. Politički komentatori uočavaju blage promene u nastupu Donalda Trampa sa fokusom da održi povezanost Kamale Haris I Džozefa Bajdena. Trampov manir da deli nadimke ljudima se nastavlja. Predstojeći američki izbori se mogu prelomiti I po pitanju identita u pravcu američkog identita ili rasnog identita. Kamala Haris okuplja oko sebe oba koncepta što predstavlja veliki izazov za Trampovu kampanju.
Američki milijarder Elon Mask organizovao je intervju sa Donaldom Trampom na svojoj mreži X. Podeljena su mišljenja oko ovog intervjua, od motiva Elona Maska do poruka koje je poslao Donald Tramp. Značajno je da se Tramp vratio na platformu X, bivši Tviter, za koji mnogi tvrde da mu je presudno doprineo da osvoji svoj prvi predsednički mandat. Način na koji Donald Tramp formira svoje poruke najbolje se oslikava u ambijentu koji vlada na društvenim mrežama.
Ukrajina nastavlja ofanzivu na Kurski region – Putin prvi ruski lider koji je izgubio teritoriju od Drugog svetskog rata
Volodimir Zelenski, predsednik Ukrajine, saopštio da je cilj operacije u Kursku uništenje ruskih potencijala da vodi agresiju. Ukrajinska ofanziva traje već 12 dana. Još uvek nisu poznati krajnji ciljevi ukrajinske armije u ovom regionu. Rusija 12 dana nema uspostavljenu jasnu komandu i odgovor na ovu ofanzivu. Vojni eksperti su uvereni da ukrajinska prednost leži u manevarskom ratu, zaobilaženju ruskih uporišta, i prisiljavanju neprijatelja na sukob prilikom borbenog susreta. Natalija Gumenjuk u autorskom tekstu „Ukrajinska ofanziva“ piše da su ukrajinske trupe pokazale sposobnost da planiraju i pokrenu iznenađujuću veliku ofanzivu u potpunoj tajnosti uprkos prisustvu dronova i satelita na bojnom polju koji mogu da vide skoro sve. Klauzeviceva teorija o „magli rata“ još jednom se pokazala kao važan princip prilikom planiranja vojnih operacija. Bivši pisac Putinovih govora Abas Galjamov u intervjuu za Radio Times navodi da Putin ide sve dublje u ambis i da se Rusi osećaju izdano Putinovim odgovorom na upad u Kursk i počinju da sumnjaju u razloge rata. U međuvremenu Rusija je zabranila platformu Youtube koju koristi skoro 100 miliona Rusa.
Kurska ofanziva više nije incident već brižljivo pripremljena akcija koja je pokazala visok nivo operativne bezbednosti. Jedan od ciljeva može biti vezivanje ruskih jedinica kroz njihovu preraspodelu sa glavne osovine na Donbasu. Prema pojedinim procenama Putinu će trebati minimum 125.000 vojnika na granici Ukrajine i Rusije. Današnja krhkost podseća na 1980-te kada je, nakon snažne ekspanzije, sovjetska imperija zašla u ćorsokak u Avganistanu, otkrivajući nedostatke koji su doveli do kolapsa sistema piše Volter Klemens sa Harvard Univerziteta.
Opasnost za Ukrajinu leži u mogućnosti da ruska vojska uspostavi statičnu liniju fronta. Preduge linije snabdevanja su takođe veliki ulog za Ukrajinu. Procenjuje se da Ukrajina može efikasno snabdevati maksimum 60km po dubini. Činjenica je da Ukrajina efikasno sprovodi ofanzivne akcije 12 dana. Pozicioni rat je ruska prednost iz razloga brojnosti ljudi i dominacije artiljerije. Onog trenutka kada Rusi uspostave pozicionu odbranu to može biti kraj kurske ofanzive. Sa druge strane scenario u kome bi se ukrajinci ukopali u ruske gradove bio bi scenario Avdijevke i Bahmuta uz razliku da bi ruska vojska razarala utvrđene ruske gradove. Ukrajina je za vikend uništila dva mosta u Kurskoj oblasti na reci Seim čime se degradiraju ruske logističke sposobnosti da izbace Ukrajince. Treći poslednji most na reci Seim je uništen u ponedeljak. Vrlo verovatno ruske snage će biti odsečene u Kursku. Licitira se scenario po kome bi Kursk trebalo da postane tampon zona. Nema naznaka da ruski pritisci popuštaju u pravcu ukrajinskog logističkog čvorišta Pokrovsk na centralnom pravcu fronta u Donbasu. Ako je jedan od zadataka upada u Kursk poremećaj ruskih linija snabdevanja rezultati će biti izmereni tek u narednim nedeljima. Opipljiv cilj zaustavljanja ruske vojske da vrši napade iz Kurska I Belogorada se čini kao ispravan vojni cilj. Bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson je prošle nedelje izjavio da je najbolja odbrana od ruskih “krilatih” bombi uništenje aerodroma odakle poleću ruski avioni. U ovom trenutku nema saglasnosti da će Zapad odobriti upotrebu svog dugometnog oružja po dubini ruske teritorije. Sve su glasniji oni koji tvrde da Putin nema crvene linije i da je Zapadna tehnika uveliko u regionu Kurska bez provokacije dodatne eskalacije.
Čini se da je najjači ruski odgovor na poniženje u Kursku emitovanje već razbijenih dezinformacija o ukrajinskoj prljavoj nuklearnoj bombi. Zapad treba da pojača svoju igru kao što je to uradila Ukrajina. Trebalo bi da brinemo mnogo više o posledicama ruske pobede kroz iscrpljivanje nego što trenutno brinemo o rizicima eskalacije piše ambasador Kurt Volker, bivši američki ambasador pri NATO-u, u autorskom tekstu pod nazivom “Ukrajina napreduje : Kako Zapad može pomoći?”
Putinova poseta Azerbejdžanu – definitivni kraj savezništva sa Jermenijom
Predsednik Rusije Vladimir Putin boravio je u dvodnevnoj poseti Azerbejdžanu, tokom koje se sastao sa svojim azerbejdžanskim kolegom Ilhamom Alijevim.
Prema navodima Kremlja Putin je sa Alijevim razgovarao o „pitanjima u vezi sa razvojem odnosa strateškog partnerstva i savezništva Rusije i Azerbejdžana, i o međunarodnim i regionalnim problemima“. Takođe, gost iz Moskve je svečano položi venac na grob Hajdara Alijeva, oca aktuelnog azerbejdžanskog lidera i predsednika te kavkaske zemlje od 1993. do 2003. godine.
Ova poseta dolazi u trenutku kada postoji sve više znakova da Jermenija okreće leđa Rusiji zato što se oseća izdanom od svog nekadašnjeg saveznika, zbog čega se sve više okreće EU i SAD. Iako će trebati vremena da se oslobodi zavisnosti od Rusije, Jermenija traži bar jedno: poštovanje.
Jermenija je nedavno okončala skoro 32 godine prisustva ruskih graničara na jedinom međunarodnom aerodromu u Jermeniji. Ovim činom okončan je ugovor između dve zemlje prema kome je Rusija u Jermeniji stacionirala oko 4.500 graničara i skoro isto toliko vojnika. Rusija se takođe povukla i sa granice Jermenije sa Azerbejdžanom, gde su 2020. postavili niz kontrolnih punktova.
U ovoj graničnoj oblasti, u međuvremenu je rasformirana i helikopterska baza koja je služila Rusiji za snabdevanje njenih „mirovnih snaga“. Njihova uloga je bila da zaštite više od 100.000 Jermena u Nagorno-Karabahu, konfliktnoj oblasti koja se odvojila od Azerbejdžana. Međutim, u septembru 2023. Jermeni su pobegli od „antiterorističke akcije“ azerbejdžanske vojske, koja je dovela do zauzimanja ove oblasti.
Izveštaji izbeglih sugerišu da su ruski vojnici podržali razoružavanje i evakuaciju Jermena čime su se ne samo odrekli svoje zaštitničke uloge već i učestvovali u masovnom etničkom čišćenju Jermena u oblasti Nagorno Karabaha. Zbog toga mnogi Jermeni se osećaju izdanima od strane Rusije, koja iz svojih interesa u Azerbejdžanu vidi važnijeg ekonomskog, a sada i strateškog partnera od Jermenije.
Narušavanje teritorijalnog integriteta Jermenije od strane Azerbejdžana obavezivalo je Rusiju i od nje predvođeni odbrambeni savez „Organizacija Ugovora o kolektivnoj bezbednosti“ (ODKB) da aktivno podrže Jermeniju. Međutim, to se nije dogodilo. Jermenija se žalila da ODKB nije čak ni usvojio rezoluciju protiv Azerbejdžana.
Tek kada se jermenska vlada u jesen 2022. obratila EU, ODKB je ponudio svoju misiju. Ipak, Jermenija se odlučila za posmatračku misiju EU. Otkako su nenaoružani EU posmatrači počeli da patroliraju granicama sa Azerbejdžanom, nije bilo vojnih sukoba uporedivih sa onima iz 2021. i 2022.
Od EU, Jermenija dobija 10 miliona evra za svoje oružane snage – pored paketa u iznosu od 270 miliona evra. Trenutno se pregovara o viznoj liberalizaciji za Šengen zonu i daljim koracima približavanja. Jermenska vlada je nakratko razmatrala i referendum o pridruživanju Uniji.
U međuvremenu, Jermenija je zamrznula članstvo u ODKB – više ne plaća članarinu, niti učestvuje na sastancima i vojnim vežbama. Premijer Pašinjan je najavio izlazak iz ODKB, ali još uvek nije naveo datum za realizaciju te odluke.
U međuvremenu Jermenija traži nove partnere. Kupuje vojnu opremu od Francuske, Indije i Češke. Sa SAD su u julu već drugi put održane vežbe: Američka vojska je kao ciljeve navela, između ostalog, obuku za zajedničke mirovne misije i upoznavanje sa opremom obe strane.
Jermenija i druge države regiona pažljivo prate da li Rusija dobija rat protiv Ukrajine, koja obećanja ispunjavaju zemlje EU, kako se raspravlja o proširenju EU, ko će pobediti na izborima u SAD, kako se razvija situacija na Bliskom Istoku i u Aziji?
Blinken po deveti put u Izraelu, teroristi iz Hamasa i dalje odbijaju sporazum o primirju i oslobađanju talaca
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu pozvao je međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Hamas, a ne na izraelsku stranu, za prekid vatre u Gazi, uoči sastanka sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, koji je stigao u Tel Aviv.
Entoni Blinken, koji dolazi u devetu posetu Izraelu od početka rata u Gazi 7. oktobra, namerava da se založi za postizanje sporazuma o okončanju više od deset meseci razornog sukoba i izbegne njegovo produženje posle pretnje napada Irana i njegovih saveznika protiv Izraela.
On će u izraelskoj prestonici imati niz susreta sa visokim zvaničnicma pre nego što u utorak otputuje u Kairo. Dok ostaju duboke razlike između Izraela i Hamasa u pogledu prekida vatre, Netanjahu je pozvao da se usmeri pritisak na Hamas osuđujući tvrdoglavo odbijanje palestinskog terorističkog pokreta da se zaključi sporazum o primirju u Gazi.
„Postoje stvari u kojima možemo biti fleksibilni i u kojima ne možemo biti“, dodao je izraelski premijer, na kojeg raste pritisak na međunarodnom planu i u njegovoj zemlji da se okonča rat u Gazi, izazvan masovnim teroritsičkim napadom Hamasa na Izrael 7. oktobra.
„Zbog toga, pored ogromnih napora da vratimo naše taoce, ostajemo čvrsti na principima ključnim za bezbednost Izraela“, rekao je Netanjahu.
SAD, koje su upravo odobrile prodaju oružja svom izraelskom savezniku u vrednosti od 20 milijardi dolara, podnele su u petak novi kompromisni predlog posle dvodnevnih razgovora u Dohi između američkih, katarskih i egipatskih posrednika sa Izraelom. Izraelski pregovarači rekli su da su „umereni optimisti“ na kraju pregovora koji bi trebalo da budu nastavljeni sledeće nedelje u Kairu, dok je Hamas i ovaj predlog odbacio kao neprihvatljiv.
Hamas, koji nije učestvovao u pregovorima, optužio je Izrael da je dodao „nove uslove“, uključujući održavanje svojih snaga na granici Gaze sa Egiptom i „pravo veta“ na palestinske zatvorenike koji će verovatno biti razmenjeni za taoce u Gazi.
„Novi američki predlog prihvata uslove okupatora i ne ide ka sporazumu“, rekao je neimenovani zvaničnik Hamasa za AFP. Ova teroristička organizacija odbija dalje pregovore i želi primenu plana koji je krajem maja najavio američki predsednik Džozef Bajden. Taj plan je predviđao u prvoj fazi šestonedeljno primirje praćeno izraelskim povlačenjem iz gusto naseljenih oblasti Gaze i oslobađanje talaca kidnapovanih 7. oktobra, a u drugoj fazi, potpuno izraelsko povlačenje iz Gaze.
Saudijski medij Ašark objavio je navodno nove detalje najnovijeg predloga sporazuma o prekidu vatre i oslobađanju izraelskih talaca iz Gaze koji su SAD podnele u petak u Dohi, prenose izraelski mediji.
Ašark se pozvao na neimenovani izvor Hamasa i objavio detalje koji su nešto drugačiji od onih objavljenih sinoć u izraelskim medijima na hebrejskom jeziku. Prema ovim izvorima, američki predlog uključuje smanjeno prisustvo izraelske vojske duž takozvanog Koridora Filadelfija, na granici Pojasa Gaze i Egipta, ali ne i povlačenje kako je ranije nagovešteno.
Palestinska uprava, koja sada vlada drugom palestinskom teritorijom na Zapadnoj obali, vratila bi se da upravlja graničnim prelazom Rafa, između Gaze i Egipta, uz „izraelsko nadgleganje“, mada nije navedeno kakvo bi to nadgledanje bilo.
Izrael će biti u mogućnosti da nadgleda i povratak raseljenih ljudi u njihove domove na severu Gaze i prelaženje Koridora Necarim. Veliki broj palestinskih zatvorenika, oslobođenih u zamenu za izraelske taoce, bio bi proteran u inostranstvo. Izrael bi imao pravo da stavi veto na najmanje 100 palestinskih zatvorenika čije oslobađanje Hamas zahteva.
O stalnom primirju bi se razgovaralo tek u drugoj fazi prekida vatre, a ako Hamas ne pristane na izraelske uslove izraelska vojska će obnoviti vojne operacije u Gazi.
U drugoj fazi će se takođe razgovarati o rekonstrukciji Gaze i ukidanju blokade, zavisno od ishoda prve, javlja saudijski medij, a prenosi Tajms ov Izrael (Times Of Israel).
Tri godine talibanske vladavine Avganistanom, državom koja je postala crna tačka na karti sveta
Prošle su tri godine otkako su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom. Ta grupa je pobunom došla na vlast, nametnula svoje tumačenje islamskog zakona i nastoje da ojačaju svoj legitimitet.
Uprkos međunarodnom priznanju da su na vlasti, talibani svoju međunarodnu potvrdu pre svega traže u u sastancima na visokom nivou sa regionalnim silama poput Kine i Rusije. Uprkos tome, susrete pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija komplikuje odlučnost talivanskih ekstremista da ženama i civilnom društvu nema mesta za stolom. Dve godine po nasiolnom preuzimanju vlasti, nema domaćeg izazova talibanskoj vladavini, niti bilo ko iz inostranstva pokušava da ih sruši.
Ratovi u Ukrajini i Gazi odvukli su pažnju međunarodne zajednice, zbog svoje geografske, društvene i političke izolovanosti Avganistan danas ne predstavlja istu terorističku pretnju kao nekada, ali brojni izazovi i dalje ostaju.
Dobri poznavaoci prilika tvrde da u Avganistanu danas postoje različiti nivoi ekstremizma, talibani su u koaliciji vladajućih militanata i političkih pragmatičara što ih je uvelo u svojevrsni kulturni rat. Uprkos različitim stavovima i mišljenjima među samim talibanima malo je verovatno da će bilo kakva politika biti menjana dok je vrhovni vođa Hibatulah Akhundzada na čelu, a vrhovni lideri se ne povlače i ostaju na tom mestu doživotno.
Da bi održali koheziju i osigurali disciplinu, iskusni talibani su sa bojnog polja prešli u birokratiju, na visoke pozicije u vladi. Državni službenici održavaju funkcionisanje zemlje i dosta njih ima formalno ili tehničko obrazovanje. Ali talibanske vodeće civilne institucije nemaju pravo znanje o tome kako se takvim institucijama upravlja jer njihove kvalifikacije „potiču od Boga“. Talibanski legitimitet da vladaju ne potiče od Avganistanaca, već od njihovog tumačenja religije i kulture.
Ako je vlada definisana poverenjem i prihvatanjem građana, priznanjem od strane međunarodnih sila i legitimitetom kroz procese poput izbora, onda se talibani ne kvalifikuju kao vlada. Ekonomija Avganistana je oslabila. U 2023. godini, strana pomoć je i dalje činila oko 30 procenata BDP-a zemlje.
U protekle tri godine UN je uložio najmanje 3,8 milijardi dolara za finansiranje međunarodnih humanitarnih organizacija. Sjedinjene Države ostaju najveći donator, poslale su više od 3 milijarde dolara pomoći. Ali američki posmatrači koji prate taj novac kažu da se mnogo toga oporezuje ili preusmerava.
Talibani su uveli veliko oporezivanje. Godine 2023. prikupili su oko 2,96 milijardi dolara. Ali to nije mnogo u zemlji sa ogromnim i složenim potrebama. Talibani nemaju sredstava da stimulišu ekonomiju. Centralna banka ne može da štampa novac. Gotovina se štampa u inostranstvu. Transakcije sa kamatama su zabranjene jer je kamata zabranjena u islamu, a banke ne daju kredite. Talibani ne mogu da pozajmljuju novac jer nisu priznati kao vlada, a međunarodno bankarstvo je prekinuto.
Još jedan značajan udarac ekonomiji bila je talibanska zabrana ženskog obrazovanja i većine zapošljavanja, čime je polovina stanovništva Avganistana uklonjena iz potrošnje i plaćanja poreza koji mogu ojačati ekonomiju.
Ali podrška Zapada, posebno SAD, ključna je za „otključavanje“ milijardi zamrznutih sredstava i ukidanje sankcija. Talibani žele da naglase koliko su efikasni kao vlada i da pokažu da je zemlja mirna i da se pružaju usluge.
Talibani su postavili kontrolne punktove sa oklopnim vozilima, ali zemlja nije bezbedna, posebno za žene i manjine, jer i dalje postoje civilne žrtve od bombaških samoubica i drugih napada.
Islamska država je u više navrata napadala pretežno šiitsku četvrt Dašt-e-Barči u Kabulu. Policija, koja sporo potvrđuje broj napada i žrtava, tvrdi da je istraga u toku, ali ne saopštava da li je zbog smrtnosnih terorističkih napada neko priveden pravdi.
Islamska država konsoliduje snage u Sriji
Skoro će 10 godina od ruskog angažovanja u sirijskom građanskom ratu. Osim miliona izbeglica i migranata ostaju nejasni dometi ruskog angažovanja u Siriji. Zadatak održavanja Bašara el Asada na vlasti se uspešno realizuje po cenu miliona interno i eksterno raseljenih i ubijenih Sirijaca. Volstrit Žurnal piše da Islamska država okuplja snage u pustinji Badija u Sriji sa ciljem da obučava mlade regrute da postanu bombaši samoubice. Mogući ciljevi delovanja Islamske države mogu biti obnova uticaja u regionu usled slabljenja uticaja iranskih proksija. Dodatni izazov za Ameriku biće odluka da li dodatno podržati Sirijske demokratske sange da ponovo uz pomoć Kurda unište Islamsku državu kao pre pet godina. Iskorak ISIS-K na globalnu pozornicu stvara svojevrsni vid rivaliteta sa prvobitnom Islamskom državom uspostavljenom od bivših oficira Sadama Huseina.